Marketing menadžer u digitalno doba – formalno ili neformalno obrazovanje?

U vreme kada se za rad u svetskim kompanijama sve manje traži fakultetska diploma, a akcenat stavlja na digitalne veštine i ličnost kandidata, teško je savetovati mlade ljude o izboru studija. Tome ide u prilog činjenica da 40% zanimanja današnjice neće postojati za 25 godina, jer će u četvrtoj industrijskoj revoluciji polovinu poslova od ljudi preuzeti mašine.

S obzirom da ni jedno zanimanje neće biti imuno digitalnom narušavanju, u poslednje vreme tradicionalni fakultetski programi poput ekonomije i prava naišli su na nedovoljno interesovanje kod mladih. Za generaciju milenijalaca, rođenu u eri interneta i pametnih telefona, sve je teže da uče iz štampanih knjiga, interval pažnje im se skraćuje, a izbor budućeg zanimanja ide u smeru rada od kuće, iz kreativnih habova i sopstvene preduzetničke priče. Inovativnost, atmosfera na poslu i fleksibilnost u radu kod mladih počinju da imaju primat u odnosu na etablirane brendove i visinu plate.

Još jedan od faktora koji ne ide u prilog tradicionalnom fakultetskom obrazovanju jeste masovna ponuda besplatnih onlajn kurseva (MOOC – massive open online courses), u koje su se uključila i svetska imena iz oblasti obrazovanja – Harvard, Stenford, Kalifornijski univerzitet, Berkli. Ako je moguće dobiti specijalističku ili master diplomu preko interneta, slušanjem modernih predavanja u odgovarajućem vremenu, mestu ili preko uređaja koji najviše odgovara, postavlja se pitanje da li je upis fakulteta potreban u današnje post-digitalno doba?

Odgovor na ovo pitanje traže i fakulteti u Srbiji, koji su poslednjih godina snažno izloženi negativnom prirodnom priraštaju, trendu odliva mozgova i promenama percepcije kod mladih o budućem radnom mestu. Jedan od studijskih programa na tržištu koje školuje mlade za zanimanja budućnosti su studije digitalnog marketinga na Fakultetu za medije i komunikacije. Program koji je eksperimentalno pokrenut pre četiri godine, već je iznedrio svoju prvu generaciju diplomaca, a broj upisanih studenata uvećava se iz godine u godinu. Pored brucoša, sve je više studenata koji se na studije digitalnog marketinga prebacuju sa drugih fakulteta, u potrazi za znanjima i veštinama koje će im omogućiti da imaju širi izbor; od sopstvenog biznisa do rada u digitalnoj agenciji ili korporaciji, u zemlji i inostranstvu. Takođe, među brucošima je sve više mladih koji već imaju stečenu poslovnu praksu, sopstvene firme, koji su aktivni kao video blogeri, imaju solidno predznanje sa interneta i žele da ga interdisciplinarno zaokruže fakultetskom diplomom.

Uprkos jazu na tržištu rada koji postoji (u Srbiji i svetu) između nedovoljne ponude i velike tražnje za profilima poput stručnjaka za marketing na internet pretraživačima, kreiranje veb sadržaja, mobilni marketing, tumačenje podataka iz veb analitike, upravljanje marketinškim bazama podataka, vođenje naloga na društvenim mrežama, često se dešava da je teško objasniti roditeljima šta budući student želi da upiše. Promena nastaje posle prve ili druge godine studija, kada student za rođake ili prijatelje počinje da sprovodi kampanje na Google-u i Facebook-u i razmatra prve ponude za posao.

Kako interaktivno školovati milenijalce koji dolaze na fakultet sa monetizovanim YouTube kanalima, u statusu onlajn preduzetnika, veb dizajnera, ili mogu brzo da dođu do traženih veština preko interneta?

Odgovor je u stručnom kadru, miksu između profesora i predavača koji pored teorijskog imaju i višegodišnje iskustvo iz biznisa, kreativnih habova, IT/ICT kompanija, Google-a, inovativnih startap priča, vodećih digitalnih agencija, i koji uspešno kombinuju modernu teoriju sa savremenim studijama slučaja sa ciljem da mladima pruže tražena praktična iskustva. Predavanja se sprovode po principu takozvane digitalne učionice (Digital classroom), gde se sistem onlajn učenja (Moodle) kombinuje sa zatvorenim Facebook grupama, u nastavi koriste video tutorijali i u goste zovu zvučna imena iz oblasti poput interneta stvari (IoT, Mika Tasich), optimizacije sajta na internet pretraživačima (Svetlana Stanović, Searchmetrics), knjigovodstva za onlajn preduzetnike (Milan Trbojević, Knjiški moljac) i popularni YouTube-ri (Milan Inić Yasserstein). Pored diplome, studentima na programu Digitalni marketing pruža se mogućnost da steknu i sertifikate Gugl oglašivačke akademije, Gugl Digitalne Garaže, Gugl Analitike i Fejsbuk Bluprinta, čime se osnažuju na tržištu rada i daje im mogućnost izbora između rada u agenciji, kompaniji, freelance ili preduzetništva – za koji postoji sve više interesovanja.

Ujedno, studijski program Digitalni marketing daje sveobuhvatno znanje i veštine koje omogućavaju studentima da na budućem radnom mestu sa razumevanjem učestvuju u marketinškim aktivnostima, kao i u procesu digitalizacije poslovanja, koje većinom započinje u marketingu i prodaji. Bez obzira u kom sektoru, industriji ili zemlji će student raditi po završetku studija, razumevanje velikih tehnoloških promena, digitalizacije medija i novog načina njihove konzumacije bolje će ih pripremiti za globalne promene koje donosi post-digitalno doba.

Samim tim, pitanje nije da li su akademske studije digitalnog marketinga potrebne, poželjne ili popularne, već kako motivisati mlade da stečeno znanje primene u domaćem poslovnom okruženju.

Autor: prof. dr Nataša Krstić, rukovodilac studijskog programa Digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK) Univerziteta Singidunum