Metaverzum – (ne)regulisani koncept koji postaje stvarnost

Virtuelna realnost, kriptovalute, NFT, metaverzum… čini se da se sa ovim pojmovima susrećemo na svakom koraku. Razvoj tehnologije koji za rezultat ima kreiranje jedne nove stvarnosti morao bi biti praćen razvojem svesti o ovim promenama, ali i prilagođavanjem zakonodavstva novim prilikama.

U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se temom NFT-ova i njihovim pozitivno-pravnim regulisanjem. U ovom komentaru osvrnućemo se na virtuelnu realnost, virtuelne svetove i metaverzum, kao pojam koji zavređuje posebnu pažnju.

Svet u nastajanju

Šta je metaverzum? Na ovo pitanje niko ne može dati potpun i precizan odgovor, jer se radi o konceptu u nastajanju. Tvorac samog pojma je autor Nil Stivenson koji je u romanu Snow Crash metaverzumom nazvao futurističku tehnologiju zasnovanu na iskustvima u virtuelnom svetu. Na temelju ove ideje industrijski giganti među kojima su Google Meta danas ulažu značajne sume novca u razvoj metaverzuma kao proizvoda. Ukoliko budu uspešni, u narednih nekoliko godina mogli bismo da imamo pristup kontrolisanim i centralizovanim virtuelnim realnostima – metaverzumima, u kojima će korisnici moći da kreiraju svoje avatare, komuniciraju jedni s drugima, da obavljaju radne zadatke ili da kupuju virtuelne nepokretnosti.

Pravno gledano, vlasnici metaverzuma su korporacije koje su realizovale odgovarajući softver

Za razliku od današnjice u kojoj smo primarno ograničeni važećim zakonima koje su doneli organi vlasti, u metaverzumu bismo morali da poštujemo i neka druga pravila nametnuta od onih koji njime upravljaju.

Ko će posedovati metaverzum? Pravno gledano, svojina na metaverzumu morala bi pripasti autoru izvornog koda na kome je metaverzum zasnovan. Budući da su autori koda programeri koji rade za velike investitore, opravdano je pretpostaviti da će imovinska prava na softveru biti u svojini investitora, odnosno korporacija. Pored zaštite koda autorskim pravom, investitori često nastoje da se “obezbede” i nekim drugim pravnim sredstvima. Jedna od tih mogućnosti bila bi patentiranje koda – u tom slučaju bi nosilac patenta uživao isključiva ovlašćenja da se njime koristi tokom trajanja patentne zaštite, na koji način bi bitno ograničio konkurenciju.

Kupovine u metaverzumu

Mimo vlasništva na metaverzumu kao celini, obični ljudi, kompanije, banke i mnogi drugi mogli bi da poseduju svoje malo “parče” metaverzuma. Prema pisanju Wall Street Journal-a, J. P. Morgan Chase je prva banka koja će investirati u razvoj svog poslovanja u Decentraland-u, jednom od metaverzuma koji je u vlasništvu istoimene fondacije i koji prodaje imanja i nekretnine za kriptovalute. Decentraland je virtuelni svet zasnovan na blokčejnu koji se sastoji od 90.601 virtuelne parcele. Svaka parcela vezana je za NFT i ima jedinstvenu lokaciju i koordinate.

Registrovana je prodaja 259 parcela po ceni od 912.228 dolara, a tamo je u planu “gradnja” virtuelnog šoping-centra pod nazivom Metajuku, po poznatom tokijskom Haradžuku distriktu. U ovom virtuelnom šoping-centru izdavaće se manji poslovni prostori trgovcima, baš kao i u realnom svetu. Čelnici J. P. Morgan Chase-a prepoznali su u razvoju metaverzuma priliku za ostvarivanje profita, i to kroz prodaju virtuelnih parcela, reklamiranje itd.

Za razliku od Interneta koji danas poznajemo, Web 3 bi u glavnom delu mogao biti izvan kontrole velikih korporacija

Iako se trenutno razvoj koncepta metaverzuma odvija iza zatvorenih vrata velikih kompanija, mnogi i dalje veruju u jedan širi – globalni, decentralizovani metaverzum, koji će pripadati onima koji doprinose razvoju koda. O konceptu koji se naziva Web 3 i stoji iza novih tehnologija, svoje mišljenje je dao i Naval Ravikant u svom tvitu: “Web 2: Korisnici su podaci, korporacije poseduju platformu, kod je zatvoren. Web 3: Korisnici su vlasnici svojih podataka, oni koji doprinose razvoju platforme poseduju platformu, kod je otvoren.” Ovaj citat naglašava razliku između Interneta koji danas poznajemo – Web-a 2, i Interneta budućnosti Web-a 3, koji bi u glavnom delu mogao biti izvan kontrole velikih korporacija.

Ako pitate države…

Kada je reč o ovoj drugoj vrsti metaverzuma, mišljenja su podeljena. Autor Jon Garon smatra da je nepostojanje jedinstvenog svetskog pravnog okvira jedan od razloga zbog kojih se opravdano može posumnjati u mogućnost nastanka globalne virtuelne realnosti paralelne našoj. Metaverzum bi bio dostupan svuda i svima, ali različite države na različit način uređuju pristup Internetu i prava korisnika, kao i mogućnost uticaja države na slobodu Interneta.

Skloni smo da se složimo sa ovim mišljenjem. Naime, prilikom regulisanja odnosa u virtuelnoj realnosti, poput metaverzuma, potrebno je konsultovati pravila više pravnih grana, uključujući propise koji regulišu autorsko pravo i srodna prava, zaštitu podataka o ličnosti, informacionu bezbednost, zaštitu konkurencije, oglašavanje, igre na sreću, pravila koja se tiču novčanih transakcija i digitalne imovine, zaštitu dece na Internetu… Radi se o izuzetno složenom katalogu propisa čija se sadržina, ako izuzmemo međunarodne konvencije, razlikuje od države do države, pa bi se u skladu sa time i uslovi korišćenja metaverzuma mogli bitno razlikovati. Dodatnu prepreku predstavlja kaskanje zakonodavstva za razvojem tehnologije, pa tako za pojedine instrumente koji se aktivno koriste, poput NFT-ova, uglavnom ne postoje posebni propisi, već se transakcije zasnivaju na opštim zakonskim pravilima.

NFT-ovi su  ključni za razvoj nove virtuelne stvarnosti. Pametni ugovori kojima su regulisana prava na pojedinim segmentima metaverzuma, poput vlasništva na virtuelnim parcelama, predstavljaće osnov za dalje regulisanje odnosa prilikom promene vlasnika. Isto važi i za sve druge segmente virtuelne realnosti koji su učinjeni jedinstvenim povezivanjem s NFT-om. Ipak, i pored sličnosti s realnim ugovorima, makar kada je kupovina parcela u virtuelnoj realnosti u pitanju, bitno je naglasiti da za sada ono što je virtuelno ostaje virtuelno. Iako se NFT-ovi i pametni ugovori mogu koristiti i za razmenu realnih predmeta, sam pametni ugovor još uvek ne može predstavljati osnov za kupoprodaju nepokretnosti u realnom svetu. Dakle, iako možemo zamisliti svet koji će biti sličan ili čak isti kao ovaj koji nas okružuje (samo bolji), za taj svet i dalje će važiti posebna pravila. Kako razvoj virtuelne realnosti napreduje, a samim tim i interesovanje i broj korisnika platforme, tako i značaj ove tehnologije raste, pa vizionari predviđaju supstituciju realnog virtuelnim. Možda će, dakle, vlasništvo na virtuelnoj parceli jednog dana biti značajnije od vlasništva na realnoj nepokretnosti.

Neograničene mogućnosti i opasnosti

Dok jedni u metaverzumu vide neograničene mogućnosti za razvoj tehnologije, obavljanje virtuelne delatnosti, ostvarivanje profita, reklamiranje, prodaju i zabavu, drugi ukazuju na opasnosti koje nova rešenja donose. Pored etičkih argumenata, naglašava se i opasnost od bolesti zavisnosti i opasnost po razvoj dece. Kao naročito osetljiva kategorija, deca su danas na Internetu zaštićena posebnim propisima. Tako je na osnovu Zakona o informacionoj bezbednosti u našoj državi 2020. godine doneta Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Slični propisi postoje i u državama Evropske unije.

Tvorac pojma metaverzum je Nil Stivenson, koji je u romanu Snow Crash tako nazvao futurističku tehnologiju zasnovanu na iskustvima u virtuelnom svetu

Iako ne možemo sa sigurnošću predvideti kako će se ideje metaverzuma i virtuelne realnosti razvijati u narednim godinama, čini se da će se efekti ove tehnologije videti i bitno uticati na život pojedinaca, tržište i svetsku industriju. Ostaje da vidimo da li ćemo biti u pravu.

Nenad Cvjetićanin. Advokatska kancelarija Cvjetićanin&partneri