Mobilni telefon u službi novčanika
Pojava platnih kartica dovela je do revolucije u trgovini i pojednostavila kupovinu, donoseći veću bezbednost za korisnike. Ipak, budućnost „plastike“ je neizvesna: jasno se ispoljava tendencija da kartice budu u potpunosti zamenjene uređajima koji su nam uvek pri ruci – mobilnim telefonima. Gde je u svemu tome bezbednost, a gde realnost?
Svako od nas vidi budućnost na svoj način, ali verujem da je većini osoba sličan scenario pao na pamet. Kad izlazimo iz kuće ponećemo samo telefon, jer će nam on biti i ključ i telefon i platna kartica, a možda čak i identifikacioni dokument. Pored uobičajenih funkcija, smartfon počinjemo da koristimo i za otključavanje i zaključavanje vrata stana, odnosno automobila i to jednostavnim prislanjanjem bravi koristeći NFC (Near Field Communication) čitače ili pomoću posebnih aplikacija za to. Pametne kuće i internet stvari (Internet of Things ‑ IoT) već su postali deo stvarnosti. Telefon je povezan s gotovo svim kućnim uređajima i tako olakšava rukovanje i povećava komoditet korisnika. Da ne govorimo sada o prednostima i manama svega toga, samo skrenimo pažnju na to kako se nastoji da telefon preuzme ulogu daljinskog upravljača, ključa, novčanika…
U bankarstvu telefon se već odavno koristi. Plaćanje računa, uvid u stanje i prebacivanje novca s računa na račun obavlja se brzo i lako preko mBanking servisa podržanog od većine domaćih i svetskih banaka. Sve je jača tendencija da telefon počne da se koristi i za plaćanje u prodavnicama, bioskopima, na automatima, u javnom prevozu ili taksi vozilima i bilo gde gde ste do sada davali novac ili koristili platnu karticu.
Beskontaktno plaćanje
Prve platne kartice s tehnologijom beskontaktnog plaćanja pojavile su se pre 10 godina, a u Srbiji, među prvim zemljama u regionu, predstavljene su još 2008. godine. Beskontaktna mreža zasnovana na NFC tehnologiji stalno se širi i trenutno deset banaka u Srbiji izdaje različite beskontaktne proizvode. Promet po beskontaktnim karticama u stalnom je porastu, pa se tako broj beskontaktnih transakcija povećao za 75 odsto u toku prošle godine. Sve je više i trgovaca koji nabavkom novih PoS (Point of Sale) terminala podržavaju ovu uslugu. Ovo ide u prilog ne samo beskontaktnom već i mobilnom plaćanju – mPay, jer se veći deo rešenja za mobilno plaćanje zasniva na NFC tehnologiji.
Cilj beskontaktnog plaćanja je u tome da se svakodnevna kupovina što više pojednostavi. Tako se za transakcije do 1500 dinara u zemlji, odnosno 25 evra u inostranstvu, kartica samo prislanja na PoS terminal bez potrebe da se unosi PIN ili da se autentifikacija obavi na neki drugi način. Za veće iznose, autentifikacija je potrebna. Ideja je bila da se upotreba gotovine svede na minimum, jer se za veliki procenat plaćanja do 1.500 dinara koristi keš, a ne platna kartica. Beskontaktno plaćanje olakšava svakodnevnu kupovinu, a rizik od gubitka kartice nije veći nego rizik da dođe do gubitka novčanika i gotovine u njemu. Mobilno plaćanje uvodi dodatnu bezbednost i za ove transakcije, jer se telefon može zaključati, kao i aplikacija koja se u te svrhe koristi. Otključavanje telefona pomoću biometrijskih podataka ili lozinke daleko je bezbednije i jednostavnije od unošenja uvek lako vidljivog PIN‑a na PoS terminalu.
NFC i magnetni čitači
Odavno se radi na razvoju tehnologije koja će omogućiti lako i bezbedno plaćanje pomoću mobilnih telefona. Ipak, tek od oktobra prošle godine mPay je doživeo veći napredak i to pojavom iPhone 6 i 6 plus telefona i Apple Pay sistema. Pošto je Apple Pay zasnovan na NFC tehnologiji, trgovci moraju da imaju PoS terminale sa NFC čitačima. S druge strane, pojedine tehnologije razvijene su sa ciljem da se obezbedi trenutna dostupnost mobilnog plaćanja u većini prodavnica. Tu uslugu uskoro će ponuditi Samsung Pay, jer je kupovinom kompanije LoopPay preuzeo rešenje za plaćanje mobilnim telefonom na PoS terminalima koji podržavaju i NFC tehnologiju i očitavanje platnih kartica s magnetnom trakom. Samsung se nada da će im ovo doneti prednost nad kompanijom Apple, jer u svetu većina prodavnica ima PoS s magnetnim čitačem, dok su PoS terminali sa NFC čitačem daleko ređi. Ipak, njihov broj stalno se povećava u celom svetu.
Kako bi se pospešila rasprostranjenost PoS terminala sa NFC čitačem, MasterCard je definisao rok za beskontaktno plaćanje kao standard u Evropi za trgovce koji trenutno prihvataju i podržavaju MasterCard i Maestro platne kartice – 1. januar 2020. godine. Kako navode predstavnici kompanije MasterCard, za trgovce u pojedinim državama rok je i kraći, pa je tako , na primer, za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku rok 1. jul 2018. godine.
Android Pay
Relativno nova tehnologija na polju mobilnog plaćanja jeste HCE (Host Card Emulation). Ideja je da mobilni telefon na osnovu softverskog rešenja postane pametna platna kartica. To se donekle razlikuje od dosadašnjih rešenja, jer nije potrebno da postoji poseban bezbednosni deo (Secure Element ‑ SE) unutar telefona. Unutar SE čuvaju se posebno zaštićeni podaci, a on može da se nalazi na SIM ili SD kartici, ili možda na nekom hardverskom delu integrisanom u samom telefonu. Stoga je aktiviranje mobilnog plaćanja, može se reći, jednostavnije preko HCE tehnologije. Pored banke i kartičarske kompanije ovde, za razliku od SIM SE, nije potrebno uključivati i telekomunikacionog operatora ili proizvođača mobilnih telefona koji bi omogućio kontrolu NFC interfejsa. Na taj način smanjuje se kompleksnost sistema i nije potrebna treća strana, pa se i prihod deli samo između banke i kartičarske kompanije.
Standard HCE prihvatile su kompanije MasterCard, Visa i American Express, a omogućio ga je Google na Android telefonima počevši od OS 4.4 KitKat i BlackBerry od OS 10. U narednom periodu trebalo bi da ga podrži i Windows Phone 10. Sve to dovoljno govori o budućoj rasprostranjenosti ove tehnologije. Važno je naglasiti da se SIM SE i HCE tehnologije ne isključuju i da isti telefon može da podrži obe. Ipak, trenutno su velike kompanije bacile akcenat na HCE, pa se lako može desiti da postane dominantan.
Pri svakoj transakciji platnom karticom razmenjivali su se uvek isti jedinstveni tajni podaci korisnika i kartice. Dolaženjem do tih podataka mogle su se napraviti nove transakcije na koje korisnik nije mogao da utiče. I pored visokog stepena bezbednosti, koji definiše i PCI DSS standard za kartičarsko poslovanje, prevare su se dešavale. Jedna od najvećih zloupotreba platnih kartica bila je na OMV pumpama, jer su imali uvid u nepravilno zaštićene podatke sa samih kartica. Kod mobilnog plaćanja zasnovanog na HCE tehnologiji trgovci nemaju uvid u tajne podatke korisnika i kartica, jer se oni i ne razmenjuju, već samo tokeni. Tokeni sadrže sve relevantne informacije, ali na osnovu njih gotovo je nemoguće načiniti drugu transakciju. U zavisnosti od implementacije, upotreba tokena može da bude različito vremenski ograničena, ali ideja je da se svaki token koristi samo jednom. Ideja je da se ni ista, niti neka druga kupovina ne može obaviti s već korišćenim tokenom. Naime, korisnik preuzima tokene na svoj mobilni telefon preko interneta, ali kod većine sistema internet konekcija u trenutku obavljanja transakcije nije potrebna. Takođe, jednom konekcijom može se preuzeti više tokena, koji će se sukcesivno koristiti. Tokeni se preuzimaju iz clouda gde se čuvaju i tajni podaci korisnika i kartice. Proizvođači veruju da će se tako dodatno doprineti bezbednosti i smanjiti zloupotrebe s platnim karticama.
Kao što vidimo, sve je spremno za nove načine plaćanja. Od velikih tehnoloških giganata na polju mobilnih telefona, pa sve do kompanija za kartičarsko poslovanje, mobilno plaćanje je u najvećem delu podržano. Stoga će pored Apple Pay-a, i Samsung i Google Pay u narednih nekoliko meseci biti komercijalno dostupni. Nadam se da će i naše banke u skorije vreme ponuditi opciju korišćenja platnih kartica i beskontaktnog plaćanja pomoću mobilnog telefona, jer to svakako olakšava i ubrzava kupovinu, što korisnici veoma cene. Dodao bih da je mobilni bezbedniji od beskontaktnih kartica, zbog toga što se za svaku transakciju mora sprovesti verifikacija korisnika, koja je jednostavnija nego ranije.
Primer: MasterCard
MasterCard je još 2005. godine predstavio platne kartice s beskontaktnim plaćanjem i time najavio novi smer razvoja.
Nije mnogo prošlo od kada su mobilni telefoni postali opremljeni brojnim dodatnim funkcijama, koje su već odavno prevazišle njihove osnovne namene i otkad je počelo da se radi na rešenjima kako bi se omogućili novi načini plaćanja. Za mobilno plaćanje čekali su se proizvođači mobilnih telefona i njihovog softvera. MasterCard je spremno dočekao nove tendencije i kroz MasterCard usluge za omogućavanje digitalnog plaćanja (MasterCard Digital Enablement Service ‑ MDES) ponudio odgovarajuća bezbednosna rešenja, kao i pojednostavljenje funkcije autorizacije korisnika i platne kartice. Tako su podržani novi vidovi autentifikacije preko biometrijskih otisaka na samom mobilnom telefonu, unošenje lozinke ili PIN‑a i korišćenje tokena sa ograničenom ili jednokratnom upotrebom. Sa ovim i drugim prilagođavanjima MasterCard nudi svojim korisnicima mogućnost i bezbednost korišćenja platnih kartica u mobilnom plaćanju u okviru Apple, Samsung i Google Pay sistema.