Najavljuje se prvi neuromorfični superkompjuter na svetu
Australijski istraživači prave superkompjuter dizajniran da emulira najefikasniju mašinu za učenje na svetu – neuromorfno čudovište sposobno za oko 228 biliona sinaptičkih operacija u sekundi koje ljudski mozgovi obrađuju.
Kako doba veštačke inteligencije nastupa, jasno je da je ovaj divlji tehnološki skok jedan od najznačajnijih u istoriji planete i uskoro će duboko prožimati svaki deo naših života. Međutim, sve to zavisi od apsolutno gigantskih količina računarske snage. Zaista, prema trenutnim trendovima, serverski sistemi koje NVIDIA prodaje sami po sebi će verovatno trošiti više energije godišnje od mnogih malih zemalja. U svetu koji očajnički pokušava da se dekarbonizuje, takav energetski teret je ogroman teret.
Ali, kao što to često biva, priroda je već rešila ovaj problem. Naši sopstveni “računari” su još uvek najsavremeniji, sposobni da brzo uče iz malih količina neurednih, bučnih podataka ili da obrađuju ekvivalent milijardu milijardi matematičkih operacija svake sekunde – dok troše siću od 20 vati.
I zato tim sa Univerziteta Zapadnog Sidneja gradi neuromorfni superkompjuter DeepSouth – prvu mašinu ikada napravljenu koja će biti sposobna da simulira “spiking” neuronske mreže na nivou ljudskog mozga.
“Napredak u našem razumevanju kako mozgovi računaju pomoću neurona ograničen je našom nesposobnošću da simuliramo mreže slične mozgu u velikom obimu”, kaže direktor Međunarodnog centra za neuromorfne sisteme, profesor André van Schaik. “Simulacija spiking neuronskih mreža na standardnim računarima korišćenjem grafičkih procesorskih jedinica (GPU) i višejezgarnih centralnih procesorskih jedinica (CPU) je jednostavno suviše spora i energetski intenzivna. Naš sistem će to promeniti. Ova platforma će unaprediti naše razumevanje mozga i razviti primene računarstva na nivou mozga u različitim oblastima, uključujući senzorstvo, biomedicinu, robotiku, svemir i velike AI aplikacije.”
Očekuje se da će DeepSouth biti pokrenut u aprilu 2024. Tim istraživača očekuje da će biti sposoban za obradu ogromnih količina podataka velikom brzinom, dok će biti mnogo manji od drugih superkompjutera i trošiti mnogo manje energije zahvaljujući svojem pristupu “spiking” neuronskim mrežama.
Sistem je modularan i skalabilan, koristi komercijalno dostupnu opremu, pa se može proširivati ili smanjivati u budućnosti prema različitim zadacima. Cilj ovog poduhvata je približiti procesuiranje veštačke inteligencije koracima bliže načinu na koji ljudski mozak obavlja zadatke, kao i učenje više o mozgu i, nadamo se, pravljenje napretka koji će biti relevantan i u drugim oblastima.
Zanimljivo je primetiti da drugi istraživači rade na istom problemu iz suprotnog smera, pri čemu nekoliko timova sada počinje koristiti stvarno ljudsko moždano tkivo kao deo kibernetičkih računarskih čipova – s impresivnim rezultatima.
Izvor: Newatlas
