Naučnici predlažu da nuklearno oružje postane marker za novu geološku epohu
Ljudi su izmenili planetu gradeći gradove, kopajući kanale, pa čak i kreirajući nova ostrva ili jezera. Ipak, to su sve evolutivne promene. Naučnici koji pripadaju Anthorpocene Working Group-i (AWG), smatraju da je jedan događaj obeležio moderno doba i da je to vremenska odrednica koja bi trebala da predstavlja tačku od koje će početi nova geološka epoha.
U pitanju bi bila geološka epoha fokusirana na ljudske aktivnosti, Anthroposcene, koja bi bila zasnovana na prisutnosti radioaktivnih izotopa iz nuklearnog oružja.
Atom je prvi put rascepljen tokom prve polovine 20. veka, ali je trebalo nekoliko godina da se dostigne stepen razvoja koji je omogućio pravljenje nuklearnog oružja. Period između pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka prošao je u testiranju termonuklearnih bombi, koje su raspršile radioaktivni plutonijum-239 širom sveta. Njegovim raspadanjem nastaje uranijum-235, a „potpis“ tog izotopa će moći da se detektuje dok god bude postojala naša planeta.
Prema AWG-u, ovo bi bila najracionalnija podela između Anhtropocene-a i prethodne epohe, poznate kao Holocene. Inače, ovo nije prvi put da se predlaže nova „human-centric“ podela epoha. Meteorolog i dobitnik Nobelove nagrade, Paul Crutzen, predložio je Anhropocene epohu još pre 20 godina, ali je on kao tačku deljenja uzimao industrijsku revoluciju započetu parnom mašinom James-a Watt-a. Međutim, AWG smatra da geološki uticaj industrijske revolucije nije vidljiv van Evrope. S druge strane, radioaktivni izotopi su se u isto vreme pojavili širom sveta.
Izvor: ExtremeTech
