NIS: Kad krovovi pumpi postanu elektrane
Smanjenje emisije gasova „staklene bašte”, unapređenje energetske efikasnosti, redukovanje operativnih troškova, diverzifikacija biznisa – samo su neke od koristi koje podstiču sve veću primenu obnovljivih izvora energije.
Njihov značajan potencijal prepoznala je i Evropska unija, koja je za 2030. godinu definisala jasne ciljeve kada je reč o korišćenju „zelene energije”, pa je tako zacrtano i da za manje od jedne decenije učešće obnovljivih izvora energije u energetskom miksu evropskih zemalja iznosi najmanje 32 odsto dok je cilj da se emisija „gasova staklene bašte” smanji za čak 40 odsto u odnosu na 1990. godinu
Potencijalni rast sektora obnovljivih izvora energije podstakao je vodeće naftne kompanije da sve aktivnije učestvuju u sprovođenju „zelene agende”, kao i da određena ulaganja preusmere u sektor obnovljivih izvora energije. Među njima, sve važniju ulogu igraju energija sunca i vetra. Kada je reč o solarnoj energiji, značajan iskorak u ovom segmentu napravio je i domaći NIS koji je pre nekoliko meseci instalirao solarne panele na svojim benzinskim stanicama. Uzimajući u obzir da je jedan deo aktivnosti koje sprovode u okviru održivog poslovanja i ostvarivanja zelene agende usmeren upravo u ulaganje u obnovljive izvore energije, realizacijom ovog projekta kompanija potvrđuje posvećenost održivom razvoju, kao i odgovornost prema resursima i životnoj sredini.
Ušteda i smanjenje emisije ugljen-dioksida
U prvoj fazi projekta, u koji je uloženo više od 22 miliona dinara, paneli su postavljeni na osam NIS Petrol i GAZPROM maloprodajnih objekata širom zemlje. Na taj način omogućeno je da se iz sunčevog zračenja dobije električna energija na osam NIS-ovih lokacija, a prognoza kompanije je da će samim tim biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu i uz godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida od 375 tona.
Proizvedena električna energija koristiće se najvećim delom za potrebe benzinskih stanica, uz razmenu s distributivnom električnom mrežom. U periodima kada je proizvodnja elektrane veća od potrebe benzinske stanice, višak će se isporučivati u distributivnu električnu mrežu:
„Pored višestrukih koristi koje ovaj projekat donosi, važno je istaći da će njegovom uspešnom realizacijom biti omogućeno dalje širenje mreže objekata na kojima će biti postavljeni paneli. Takođe razmatramo i izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na objektima u okviru Rafinerije nafte Pančevo, poslovnih objekata u Beogradu i Novom Sadu te izgradnju u skladištu derivata nafte u Novom Sadu”, navode u NIS-u.
Solarni paneli trenutno se nalaze na krovovima GAZPROM benzinskih stanica „Krnješevci”, „Novi Beograd” (bivša Dejton), „Stari Banovci”, „Preljina 2”, „Velika Plana – auto-put”, „Kragujevac 7 – Elektrošumadija”, „Blok 45”, kao i na NIS Petrol maloprodajnom objektu „Gornji Milanovac 2”.
Ekologija ostaje primarna
U NIS-u ističu da su od 2009. godine u ekološke projekte i biznis projekte koji su imali značajan uticaj na unapređenje zaštite životne sredine uložili oko 900 miliona evra. Takođe, sproveden je i intenzivan program mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti kojim je u 2021. godini ostvarena ušteda od 9321 tone, dok očekivana vrednost ušteda iznosi više od 285 miliona dinara. Kako navode, kompanija nastavlja s realizacijom „zelene agende” i ulaganjima u zaštitu životne sredine u svim segmentima poslovanja.
Korisna adresa: nis.rs
