Novogodišnja alegorija
Stiže nam još jedna Nova godina, pod novom vlašću, ali istoj Srbiji, novim pametnim telefonima, starim prijateljstvima, novim ljubavima i starim greškama. Neki će donositi važne životne odluke, a neki ćemo i dalje po starom, usred leta ili bitnog sastanka, da odlučimo da je baš tad vreme za nešto novo.
Jedno od najiritantnijih pitanja, sudeći po komentarima na društvenim mrežama, jeste ono: „Gde ćeš za Novu godinu?“. Nešto ljudima teško pada kao da ih teraš da cepaju drva ili ti razmeste nameštaj po stanu. „Kod ljudi koji zapitkuju ’Gde ćeš za Novu godinu?’ najviše me nervira to što me podsećaju na to da nemam gde da idem za doček.” @Tvitokradica.
Možemo da glumimo da smo hladni prema novogodišnjoj noći, da nam je to dan kao i svaki drugi, ali svi dobro znamo da, imao svrhu ili ne, taj dan: niko ne radi, jede se za sve pare, a dugovi se vraćaju dogodine, sve je lepo i okićeno, ljudi su lepo raspoloženi, dolaze nam gosti iz inostranstva pa moramo da spavamo na dvosedu, kupujemo nove stvari, izmišljamo i pravimo poklone jer nemamo novca, šaljemo čestitke, javimo se nekome na Facebooku koga inače obilazimo kao tursko groblje i što je najbolje – mnogo se ljubimo. Jedan srećni vakuum koji posle otplaćujemo u ratama, ali je srećan.
Postoji nekoliko najviše zastupljenih dočeka u Srba:
U klubu ili restoranu
Šta je najbolje što može da se desi: Da se za te pare provedete bolje nego ostala 364 dana. U restoranu možda naučite i kontrabas da svirate.
Šta je najgore što može da se desi: Da „all inclusive“ postane „nestalo“ za sat vremena, da se isflekate i sretnete bivšeg na istom mestu s novom devojkom pa morate da grlite najlepšeg druga i pravite se da ga ne vidite.
Kod kuće
Šta je najbolje što može da se desi: Da to bude tuđa kuća, a vi samo gost. Ili da se uvučete u pidžamu sa sve papilotnama a društvo reši da vas iznenadi.
Šta je najgore što može da se desi: Da je žurka kod vas i da vam pojedu i popiju sve iz špajza, pa čak otvore i tegle ajvara. Ako ste sami, najgore što može da se desi je da zaspite pre ponoći i ne date priliku komšiji (87) da vam čestita Novu godinu i pita da li ste za pečeni but.
U inostranstvu
Šta je najbolje što može da se desi: Da vidite nešto novo, upoznate nekog novog, naučite jezik i postanete poliglota jer umete da kažete Srećna Nova godina i Dobar dan na francuskom (francuski pominjem jer mi je težak, kad god sam probala nešto da kažem, pravila sam se da kašljem jer realnije zvuči).
Šta je najgore što može da se desi: Da izgubite pasoš i morate da ostanete u državi, pevate na ulici i tako se izdržavate. Ili je ovo možda najbolje što može da se desi?
Postoji još varijacija na ove dočeke: na ulici, s dečkom, s mužem, roditeljima, familijom iz Australije, u vozu, u autu… gde god da odete, s kim god da odete biće to samo još jedno veče u godini, samo euforičnije, s mnogo ljubljenja i trošenja para.
Na kraju, ni taj terorista novac nije bitan, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Jednom sam provela novogodišnju noć u Srbiji za samo 0 evra, pun pansion kod dede u selu i bila je nezaboravna kad su upale komšije na jednu rakijicu i završile Tomom Zdravkovićem. Deda Mraze, ne znam gde ću za Novu godinu, samo želim dobar pametni telefon da mogu da zabeležim ono najbolje što može da se desi.
Autor: @JovanaVu
(objavljeno u časopisu PC Press broj 206.)
