Nvidia pravi 3D mapu univerzuma sa najmoćnijim AI superkompjuterom na svetu
Nvidia je u Nacionalnom naučno-računarskom centru za energetiku (NERSC) u Kaliforniji napravila novi superkompjuter.
Nvidia lansira novi superkompjuter sa neverovatnim AI performansama
Superkompjuter je dobio ime po astrofizičaru Saulu Perlmutteru i u početku će imati zadatak da napravi najambiciozniju 3D mapu univerzuma ikada viđenu, koristeći 6.000+ Nvidia A100 Tensor Core GPU-a na board-u. U svom trenutnom stanju, Perlmutter je sposoban da isporuči gotovo četiri exaFLOPS-a AI performansi. Njegove performanse će se dodatno pojačati kao deo „druge faze“, uvođenjem druge tranše CPU jezgara. Jednom kada sistem bude završen, očekuje se da uđe u prvih pet superračunara na Top 500 rang listi, koji procenjuju ukupne performanse pomoću referentne vrednosti High Performance Linpack (HPL).
Prema Nvidiji, više od 7.000 istraživača će pustiti Perlmutter sistem u rad i desetine aplikacija je već pripremljeno s ciljem unapređenja astrofizike i nauke o klimi. U jednom projektu, superkompjuter će pomoći u sastavljanju do sada najveće 3D mape vidljivog univerzuma. Obrađivaće podatke iz Spektroskopskog instrumenta tamne energije (DESI), svojevrsne kosmičke kamere koja može da zabeleži čak 5.000 galaksija u jednoj ekspoziciji. Istraživačima je potrebna brzina Perlmutterovih GPU-a da bi uhvatili desetine ekspozicija od jedne noći, da bi znali kuda da usmere DESI naredne noći.
Priprema podataka vrednih godinu dana za objavljivanje, trajala bi nedeljama ili mesecima na prethodnim sistemima, ali Perlmutter bi trebalo da im pomogne da zadatak izvrše za samo nekoliko dana. Nadamo se da će univerzumska mapa, kada bude završena, pomoći istraživačima da saznaju više o tamnoj energiji, sili koja stoji iza sve ubrzanijeg širenja univerzuma. Otkriće tamne energije 2011. godine donelo je Saulu Permutteru Nobelovu nagradu. Ostali projekti koji treba da se pokreću na mašini Perlmutter imaju slično ambiciozne ciljeve. Određeni broj njih iskoristiće jedinstvene kvalitete jezgara tenzora u A100 za simulaciju interakcija između atoma, što je ranije bilo gotovo nemoguće. Ovaj rad bi mogao da se dokaže u polju nauke o materijalima, potencijalnim otkrivanjem načina za razvoj efikasnijih baterija, biogoriva i slično.
Izvor: Techradar
