Otkud mi ovde: Asteroid Bennu krije tajnu života

Zahvaljujući misiji OSIRIS-Rex agencije NASA na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Bennu, a naučnici su nedavno objavili i hemijsku analizu materijala. Podaci otkrivaju potencijalne načine na koje je „klica života“ stigla na našu planetu.

Kada se spomene asteroid Bennu, prvo što padne na pamet je rudarenje u svemiru. Mnogo pre nego što se odvojio od matičnog nebeskog tela, i samostalno krenuo kroz kosmos, maleni asteroid bio je deo nebeskog tela bogatog vodom. Pažnju javnosti ovih dana ipak više privlače informacije o analizi uzoraka sa ovog nebeskog tela.

NASA-ina letelica OSIRIS-Rex, koja je nakon dvogodišnjeg putovanja na Bennu stigla 3. decembra 2018. godine, poslala je još pre sedam godina podatke o tome da se na površini nalaze minerali koji potiču iz materijala koji podseća na glinu, što ukazuje da je na asteroidu u dalekoj prošlosti bilo vode. Na osnovu toga se još tada došlo do zaključka da bi asteroidi kao što je Bennu mogli da budu poželjna destinacija za rudarenje u svemiru, budući da dokazi o postojanju vode ukazuju na moguće izvore goriva za buduće misije u kosmosu. Ako bi bile u stanju da pronađu vodu na dalekim asteroidima, svemirske misije se ne bi oslanjale na Zemlju kada je gorivo u pitanju, što bi moglo da dovede do toga da odu mnogo dalje.

Uzorci koji su sa ovog asteroida stigli na zemlju pomažu naučnicima da otključaju tajne o našem solarnom sistemu, ali i o nastanku života. Rudarenje dakle više nije u centru pažnje, jer se uzorci koji su stigli 2023. godine ispituju iz drugih razloga. Naučnici kažu da se radi o svojevrsnim „reliktima iz rane istorije formiranja solarnog sistema“, jer se nisu puno promenili od vremena kada planete još nisu bile formirane.

Bennu je star oko 4,5 milijardi godina i ima 500 metara u prečniku. Razlikuje se od svih meteorita koji su pali na Zemlju i sadrži čestice koje potiču iz vremena pre našeg solarnog sistema, što znači da mogu da odgonetnu i tajnu formiranja zvezda. Prema nekim teorijama naša planeta je u početku bombardovana ovakvim asteroidima, pa su oni doneli vodu, ali i ugljenik koji je važan za formiranje života.

Ovaj asteroid je udaljen 63 miliona kilometara od Zemlje, što je 160 puta dalje od Meseca (ne predstavlja opasnost, bar ne u narednih 270 godina). Uzorci koje je OSIRIS-Rex donela natrag su od neprocenjive vrednosti. Tim naučnika koji ih ispituje će u budućnosti sigurno doći i do drugih zaključaka, a za sada se veruje da su se uzorci nekada nalazili ispod vode. To znači da je Bennu komad odvojen od malog, prastarog sveta koji je imao okean.

OSIRIS-Rex je na asteroidu proveo dve godine, a sve što se sakupilo daje neke zanimljive uvide u prošlost svemira, a možda i našu sopstvenu. Na osnovu analiza soli iz uzorka naučnici su dobili uvid u to kako se sastav vode na ovom nebeskom telu menjao – vremenom je bilo sve više i više natrijuma. Kažu da je ta slana voda tako postala odgovarajuća sredina za različite hemijske reakcije i formiranje organskih molekula. Pronađeni su i visoki nivoi amonijaka koji je važan za građenje amino kiselina koje formiraju proteine u živim organizmima. Pored toga su našli i svih pet nukleobaza koje su deo DNK i RNK.

Neki asteroid kao što je Bennu mogao da padne na mladu Zemlju i sa sobom donese ceo paket kompleksnih molekula i drugih sastojaka koji su bili dragoceni za početak formiranja života. Možda smo dakle i došli iz dalekog svemira, ali ne kosmičkim brodom.