Petar Paštrović (Zemljotres) o muzici i računarima

Vokalno instrumentalni sastav Zemljotres je nastao 20.07.2008. u Aradcu. Bend svira pretežno rock and roll u kome se protežu blues,country i progresiv. Ideju o Zemljotresu u maju 2008. Godine započeli su Janko Hrubik (gitara) i Jano Litavski (vokal), a u julu su se pridružilii Ivan Hrubik (bubnjevi) i Vladimir Bagljaš (bas). Ivan Hrubik nije mogao da dođe u bend ranije jer se čekalo da poraste (mada se to i dalje čeka).

U početku su radili obrade bendova kao što su: Atomsko Sklonište, RibljaČorba, Psihomodo pop, Buldožer i drugi. Prvu svirku su imali u oktobru u Belom Blatu gde su dobili sjajnu podršku od publike i odlučili da sa radom nastave dalje. Od tada je Zemljotres počeo da trese i bine po moto skupovima i ostalim velikim manifestacijama. Učestvovali su i na takmičenju radija 202 gde su stigli do finala, a takođe su stigli do finala na takmičenju Live shot 3 Kanala 9 u Novom Sadu. Već na prvom nastupu imali su interesantnu odeću kao i prateće rekvizite za scenski nastup. Početkom 2009. Zemljotresu se pridružio i Mihal Labat (klavijature). Još pre dolaska Labata u bend, imali su osnovu za prvi album. Tokom 2009. navežbali su ceo prvi album i promovisali ga po svirkama. Pesme su odlično prihvaćene što je bila dodatna motivacija da se nastavi sa autorskim radom. Početkom 2010. godine Litavski napušta bend, a Labat preuzima vokal. Od tada Zemljotres nastupa u tom sastavu. Pored mnogobrojnih svirki tokom 2011. godine snimaju demo album “Šest stepeni Rihterove skale”, a po svirkama su se mogle čuti pesme sa drugog albuma  “Sokrat ponovo jaše”. Tokom 2012. godine imali su mnogobrojne nastupe i pripremali su se za snimanje prvog albuma. Početkom 2013. sele se u studio i snimaju “Šest stepeni Rihterove skale”. Nekoliko meseci kasnije zbog bračnih obaveza bend napušta Mihal Labat, a na njegovo mesto dolazi Danijel Karabenč – Deni, koji je nastupao nekoliko puta sa Zemljotresom kao pridruženi član. Nakon toga Ivan Hrubik i Vladimir Bagljaš odlaze u inostranstvo, a na njihova mesta dolaze Veselin Grcić (bubnjevi) i Petar Paštrović (bas). Sada se Zemljotres nalazi pod dirigentskom palicom Janka Hrubika.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Može biti da danas ima više loših muzičara, ali verujem da se broj i loših i dobrih muzičara povećao zbog globalnog mentaliteta koji vlada. Ljudi, pogotovu mlađeg uzrasta, vide kakvom su pažnjom obasuti poznati muzičari, i željni su toga, iako možda nemaju talenta ili mogućnosti da se bave istim. Programi i semplovi su često jeftiniji, pa njima pribegavaju i dobri muzičari koji nemaju novca za bolje.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Mislim da računar nije ubio umetnički izraz, pre bih rekao da je muzička produkcija puno napredovala zbog savremenog softvera. Računar je samo otvorio nove mogućnosti u rukama onih koji znaju da ga upotrebe na pravi način. Šunda je uvek bilo, i dok nije bilo računara.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Iskren da budem, nisam ni ja imao mnogo prilika da slušam muziku sa ploče. Sa trake jesam, ali ne žalim za tim zvukom, pogotovu, kada se traka razvuče i ošteti. Verovatno bi većina slušaoca primetila neku razliku da im je to bitno, da obrate pažnju. A da se pusti kvalitetan zvuk čiji je pobudni signal prošao kroz analogno/digitalnu konverziju, ili zvuk čiji signal je čisto analogni, niko tu ne bi primetio razliku.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Ako se ne varam, zapis na digitalnim trakama je danas jedan od najkvalitetnijih načina zapisa zvuka. Ljudi su nostalgični prema analognim trakama i pločama, ali ne vidim neki opravdan razlog za to. Sumnjam da se još igde čuva zvuk u analognoj formi, osim u nekim posebnim slučajevima.

 III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Po nekoj mojoj logici razmišljanja, dobri muzičari će uvek biti više traženi od loših. A da je onim lošijim olakšano u odnosu na ranije, jeste, kao i svima. Ne vidim razlog zašto je gore ako je pevač loš, nego kada je instrumentalista loš?

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Dosta dobar snimak muzike može da se snimi na računaru u kućnim uslovima, ali ni ta varijanta nije baš jeftina.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Čuo sam uživo izvedene pesme koje ne bih svrstao u muziku. Postoje razne definicije muzike. Za mene je elektronska muzika podjednako muzika kao i sva ostala, ako je kompozitor uspeo da prenese poruke i probudi u meni emocije koje je želeo, a pri tome je to radio iskreno.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Po mom mišljenju, računar nije tu da menja čoveka, niti to ikada treba da mu bude namena, ali kada neko nema mogućnosti da plati orkestar da snimi pesmu, onda je računar dosta pogodan. Ima danas dosta dobrih simulacija instrumenata, kao i tzv. semplova koji dosta verno oponašaju ,,pravo“ sviranje.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Ne znam koliki je odnos zarade od nekadašnje prodaje diskova ili nekog drugog nosača zvuka, i zarade preko Youtube-a. Svakako da i jedan i drugi način ima svoje prednosti i mane. Ne znam kakva su bila autorska prava nekad’. Ja sam rođen u nezgodno vreme što se tiče domaće muzičke scene.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Svakako da mi vise znači da me neko sluša na koncertu i da će bolje proceniti vrednost naše muzike tako. Ne bih voleo da nam se omladina pretvori u otuđene biljke pred računarima, ali ne potcenjujem ni Youtube publiku. Možda baš neko ne može da dođe na koncert, pa je to jedini način da nas čuje.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da uspešna reklama ipak podrazumeva i plakate i štampane medije, kao i društvene mreže.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Reklama tog tipa na društvenim mrežama ne garantuje tačan odziv, pa čak ni blizu.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Grupa je aktivna. Ono na čemu trenutno najviše radimo je novi album. U pitanju je drugi po redu. Meni se pesme veoma dopadaju, melodične su i iznose poruke na zanimljiv – Zemljotres način. Čekam šta će reći slušaoci.

Predrag Jovanović

Računajte na računare