Photoshop mrdalice

Fotografije se danas uglavnom čuvaju po lokalnim diskovima i razmenjuju posredstvom društvenih mreža. Može li u takvim uslovima fotografija na Internetu dobiti neku novu izražajnu dimenziju? Možda uz pomoć starog GIF formata i neizbežnog Photoshop‑a.

Počnimo od sajta cinemagraphs.com i videćete da se sadržaj ne može prikazati na papiru. Cinemagraph je fotografija sa pokretnim delovima. Efekat se formira iz niza sukcesivnih fotografija ili iz dela video‑materijala, dok se obrada obavlja u Extended verziji Photoshop‑a i snima u GIF formatu (Graphics Interchange Format). Ovaj format koristi kompresiju bez gubitka (LZW), transparentnost, animaciju i referencira samo 256 boja, što je nesumnjivo mana. Osmislio ga je davne 1987. godine CompuServe.

Iako će vam se možda učiniti da ste tu vrstu animacije već mnogo puta doživeli, skrećemo vam pažnju da ovakve suptilne animacije niste mogli videti u klasičnim animiranim GIF fajlovima i reklamnim banerima sajtova. Uostalom, i funkcija i postupak njihovog formiranja su drugačije. Najverovatnije ćete, gledajući Cinemagraph‑ije, brzo biti pod utiskom tipa „kako se samo toga nisam setio…“. Ali, setili su se drugi. Termin su skovali američki fotografi Kevin Burg i Jamie Beck početkom prošle godine kada su u toku jednog Fashion Week‑a u Njujorku prikazali svoje prve Cinemagraph‑ije sa snimanja za magazin Vogue. Coco Rocha i Anna Wintour su prve promoterke tehnologije koja je odmah privukla pažnju.

Kao i svaki kreativno‑tehnološki postupak koji se primeni u fotografiji (HDR, na primer), Cinemagraph će „zagaditi“ vaš mrežni vizuelni krajolik neodmerenim grafičkim rešenjima, ali će se tu provući i dosta zanimljivih radova. Zato uvek razmislite o tome koji biste deo (delove) slike animirali. U osnovi ovog postupka je ipak fotografija koja mora ispuniti neke kriterijume u kvalitetu kadra i tehničke obrade. Pokret koji joj želite vratiti iz stvarnog sveta treba da je što smislenije dopuni i pripremi za reakciju posmatrača. Videćete i da stidljivo animiranje samo jednog pramička kose ili treptaja oka oplemenjuje osnovnu sliku.

Poligon je dobar i za duhovite radove, pa vam savetujemo da posetite i fromme‑toyou.tumblr.com, ne ustručavajući se od klika na taster older posts. Primena Cinemagraph‑a nije postupak samo za kreativne performere. Takvi efekti već se pojavljuju i u dokumentovanju nekih složenijih postupaka, pomažući da se oni bolje razumeju – pogledajte cinemagraphs.com/dogfish ili cinemagraphs.com/food/.

Radno okruženje

Foto‑aparati imaju i video‑opciju, pa pretpostavljamo da ćete lako doći do nekog kraćeg filma. Možete iskoristiti neki zgodan kadar starijeg materijala ili snimiti namensku video‑sekvencu u kojoj čak možete režirati neku, za ovaj efekat zgodnu varijantu. Mi ćemo koristiti ne baš originalan primer s pokretima minđuša – on je dovoljno jednostavan da opiše postupak.

Posle učitavanja filma u Photoshop videćete sliku prvog kadra, pa vas okruženje neće nimalo asocirati na rad s pokretnim slikama. Jedino će na panelu slojeva, kao glavni sloj, počivati Layer 1 i na sebi nositi ikonu sa simbolom filmskih okvira. Da biste i radno okruženje u Photoshop‑u prilagodili novoj situaciji, aktivirajte opciju Animation iz Windows menija. Ispod slike prvog video‑okvira (frejma) pojaviće se Timeline s pripadajućim kontrolama i menijem. Sada smo već u smislenijem radnom okruženju. Uočićete klizač i deo kontrola za rad sa video‑materijalom. Ako vas sve ovo ponese tako da krenete u čest rad s videom, ne zaboravite da radno okruženje možete da je prilagodite potrebama. Photoshop daje predefinisane kombinacije ponuđene desno i iznad klasičnog menija na Photoshop panelu (birajte Motion), a sliku radnog prostora možete i sami formirati, imenovati i snimiti. Tako ne morate stalno prozivati opciju Animate sa Windows menija dok će se program uvek buditi u izabranom okruženju.

Desno od natpisa Animation (Timeline) nalazi se meni iz kojeg, za početak, biramo opciju Document Settings. U novootvorenom dijalogu Document Timeline Setings, u sekciji Frame Rate, promenimo u drugom polju zatečenu vrednost 24 na 15. Pošto je efekat baziran na ponavljanju izabranih kadrova u petlji animiranog GIF‑a, 15 sličica u sekundi je sasvim dovoljno za mekoću efekta, a garantuje relativno mali konačni fajl.

Izbor video‑segmenta

Sada treba izabrati deo filma koji sadrži željenu animaciju. Ne treba zaboraviti da će se pokret vrteti u petlji i da je poželjno da se početak i kraj sekvence poklapaju u fazi. Poteraćemo klizač udesno tražeći zgodan početni kadar. U našem primeru to je prednji položaj zanjihanih minđuša. Kliknemo na levi plavi graničnik radne površine i, držeći taster Shift (Snap), privučemo ga do klizača. Zatim, korak po korak, pomeramo klizač i dalje udesno dok minđuša ne ode unazad i opet se vrati u poziciju sličnu početnoj. Sada, držeći Shift, klizaču primaknemo i desni plavi graničnik radne površine. Kliknemo na Play (trouglić pri dnu Timeline forme) i gledaćemo samo deo animacije koji će se vrteti u petlji.

Da smo kao primer imali animaciju kose modela, ne biste morali da se trudite i tražite neki specifični početni i krajnji kadar – bilo bi dovoljno da pronađete početnu poziciju i da strelicom (desno od tastera Play) odbrojite 10 do 15 kadrova od početne pozicije klizača a posle ograničite željeni deo radne površine onako kako smo to objasnili.

Zaustavljamo animaciju i na Timeline meniju biramo opciju Trim Document Duration to Work Area. Uočićete da je na Timeline panelu ostala samo izabrana video‑sekvenca koja se pre toga nalazila između plavih markera. Klizačem krećemo u potragu za fiksnim kadrom koji će u krajnjem efektu biti pozadina animacije s minđušama. Kada smo zadovoljni izborom, u Select meniju Photoshop‑a biramo Select All, a potom iz Edit menija Copy Merged pa (sa istog menija) Paste. Iznad sloja sa video‑sekvencom sada se pojavio naš master kadar. Pozicioniramo se na sloj s master kadrom u nameri da konačno označimo delove slike koji se neće pokretati. To ćemo najbrže uraditi biranjem meke Brush Tool alatke s Toolbox‑a, pa potom i klikom na njegovu poslednju ikonu (Edit in Quick Mask Mode). Ulazak u režim brze maske moguć je i jednostavnim klikom na taster Q.

Brush alatkom uokvirujemo deo oko minđuše, proveravajući paralelno (klizačem) na Timeline segmentu tako da ne prekrijemo deo minđuše i njenu senku u krajnjim pozicijama. Tek tada se može prefarbati ostali okolni deo. Kada je prekrivanje gotovo, kliknemo opet na ikonu brze maske (ili pritisnemo Q) i pojavljuje se crtkasta selekcija prostora u okviru koga se minđuša ljulja. Držeći taster Alt pri dnu palete slojeva kliknemo na ikonu Add layer mask, nakon čega se na gornjem master sloju pojavljuje odgovarajuća maska sloja. Uočavate da će se kroz crni deo maske sloja provideti animacija minđuše s donjeg sloja, dok će belina maske blokirati donji video, omogućavajući vidljivost gornjeg master kadra. Proverite klikom na Play.

Na korak do GIF‑a

Kada smo pripremili suštinski deo efekta, nastavljamo s transformacijama koje će nas konačno dovesti do forme animiranog GIF‑a. Važno je da proverimo da su vidljiva oba sloja (aktivirana) i da smo pozicionirani na gornjem. U Timeline meniju biramo opciju Flatten Frames Into Layers. Tog trenutka se iznad početna dva sloja (koja su sada deaktivirana) nanizalo onoliko novih slojeva koliko naša mala animacija ima kadrova. Dva početna i sada neaktivna sloja (master i video) odmah brišemo, odvlačeći ih na ikonu Delete Layer pri dnu palete slojeva (kanta za đubre).

Sledi klik na ikonu u donjem desnom delu video Timeline segmenta – Convert to frame animation. Video Timeline se promenio u Frames Timeline i na njemu se uočava samo jedan frejm. S Timeline menija biramo Make Frames From Layers nakon čega se svi slojevi transformišu u kadrove na Frame Timeline segmentu. Umesto kadrova iz video‑materijala mogu se koristiti i posebno pripremljene obične fotografije ako preko njih poželite da gradite sličan efekat.

Animacija traje samo od prvog do poslednjeg kadra i „iseckana“ je. Ispod svake sličice na Timeline‑u je broj sekundi (ili delova sekunde) razmaka između kadrova. Klikom na trougao desno od tog broja dobijate meni na kome treba izabrati No delay, ili postaviti neku manju vrednost (npr. 0,2) da bi se odredila brzina izvršavanja animacije. Sada animacija ne secka, ali se izvršava samo jednom. Da bismo je postavili u petlju, kliknemo na trouglić desno od reči Once (u donjem levom delu Timeline segmenta) i biramo Forever.

Iz menija File startujemo Save for Web & Devices, na desnoj strani novog dijaloga izaberimo GIF i podesimo parametre kao na slici. U delu Image Size možete format slike koji je ostao od video‑fajla smanjiti na 600 do 700 piksela po širini. Na formi za izvoz u GIF nalazi se, pri dnu, taster Preview, pomoću kojeg se animacija može pogledati još jednom u browser‑u. Ispod nje je priložena skica html koda koja vam može pomoći kod manuelnih ubacivanja animacije na sajt. Proceduru završavamo klikom na Save i izborom varijante izvoza – kao slika (Images Only – GIF), samo kod (HTML Only) i oba (HTML and Images).

Rezime za kraj: izabrana animacija koristi suštinsku GIF iluziju, petlju, pa dobro proverite (probajte, podešavajte…) kako se u vašoj kombinaciji „zatvara“ animacioni krug. Poželjno je da pokret ne bude preterano brz, kao i da njegovo ponavljanje ne bude seckavo, čime bi zaličio na običan animacioni GIF i razbio potrebnu iluziju. Ako i napravite malo duži rad, dobro je da deo tog animacionog vremena ode na neko početno iščekivanje (pogledajte primer odraza taksija u izlogu) koje će vas iznenaditi ili samo lagan i odmeren pomak. Zapamtite da efekat ne mora da se desi na samom početku ili od samog početka.Cinemagraph je interesantna dopuna fotografiji. Fotografija je tu da ovekoveči jedan konkretan trenutak, ali Cinemagraph može da stvori iluziju vremena van standardnog vremena. Probajte!

Nufsoft alatka

Efekat sa starim GIF protagonistom samo nas je podsetio na još neke pokušaje da se stvarnost na fotografiji ili filmu dopuni manje‑više vernim efektima. Predstavićemo vam jedan od interesantnih pokušaja Nature Illusion Studio (www.nufsoft.com).

Projekat je zamišljen tako da formiranje efekta bude što jednostavniji postupak. Učitate svoju fotografiju iz prirode pa specijalizovanim Brush alatkama farbate (maskirate) određene površine – horizontalno ili vertikalno pozicioniranu vodu i zelenilo, koje će se kasnije animirati. S leve strane podešavate parametre prikaza i postavljate neke opšte uslove i mogućnosti. Tako možete ubaciti sneg ili kišu (Weather), animirane GIF sličice (ptice, leptire…) i na kraju i zvuke prirode.

GIF objekt se može kontrolisati preko opcije Edit Object, pri čemu mu se definišu inicijalna pozicija, brzina, vreme i ritam animacije, pravac kretanja po slici i restrikcija na određenu površinu. Moguća je i kontrola parametara providnosti, kao i efekti pojavljivanja i nestajanja (Fade In / Fade Out). Zvučne datoteke se takođe mogu prilagođavati potrebama korisnika. Tako se zvučna datoteka može označiti kao nezavisan kontinuirani pozadinski zvuk ili se programirati tako da se aktivira u određenom random/fixed vremenskom intervalu. Sve vreme se na gornjem panelu može koristiti taster Preview. Formirani efekat se može snimiti kao Screen Saver, EXE fajl, AVI video i animirani GIF.

 Nenad Veljković

(Objavljeno u PC185)