Poslovi novih vremena: Budućnost humanog rada
Od pametnih domova štampanih na 3D printeru do muzike koju komponuje veštačka inteligencija, nove tehnologije će bez sumnje promeniti svet rada u budućnosti
Hoće li nam roboti uzeti radna mesta? Ili ćemo imati više slobodnog vremena za sebe? Ko će biti pobednici, a ko gubitnici? I kako možemo da se pripremimo? Suviše često se razgovori o novoj digitalnoj ekonomiji opisuju kao „tehnološki determinizam“ – u smislu da će tehnologija samostalno i nužno dovesti do naprednih promena u društvu. Međutim, putanje tehnologije retko kad su neutralne – one često reflektuju i podržavaju određene interese. Ako se prepuste samo tržišnim silama, verovatno će samo pogoršati postojeće nejednakosti u svetu rada.
Putanjama tehnologija mogu i treba da upravljaju društveni izbori i javne politike. Spekulisanje ili pravljenje scenarija za čitav niz mogućih i poželjnih budućnosti omogućava nam da uočimo izbore koje treba da donesemo danas kako bismo osigurali bolje sutra. Hajde da zamislimo četiri različita scenarija – hipotetička, ali još uvek ne nemoguća – o tome kako bi mogla da izgleda budućnost rada za države i ljude sa globalnog juga.
Tehnokratija vlada
Naširoko uvođenje napredne robotike i veštačke inteligencije prouzrokuje gubitak radnih mesta u velikom broju privrednih sektora – od domara i radnika u fabrikama, do stjuardesa i umetnika koji se bave animacijom. Neki ljudi su sposobni da se prilagode kroz prekvalifikacije, ali za većinu, posebno one koji se nalaze na sredini ili zalasku karijere, dinamika promene je prebrza. Nezaposlenost usled tehnološkog razvoja posebno pogađa žene – većina žena radi na nisko plaćenim pozicijama, koje su prve na spisku za inteligentnu automatizaciju. Velike tehnološke kompanije i visokoobrazovana elita ostvaruju neverovatne finansijske koristi; nejednakost je na svom maksimumu. Sve veća neusklađenost između dostupnosti poslova i onih koji traže posao dovodi do široko rasprostranjene upotrebe sistema koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji za zapošljavanje novih kadrova i ocenu radnog učinka, dok nadzor na radnom mestu postaje uobičajena stvar.
Veliki broj radnika poseže za digitalnim platformama u potrazi za honorarnim poslovima, ali jaka konkurencija snižava plate, a loša uređenost ostavlja radnike na milost i nemilost strogim sistemima ocenjivanja korisnika usluga / klijenata. Većina mladih radi na nevidljivim i podaničkim poslovima, kao što su slikovno prepoznavanje i kategorizacija podataka za startapove koji se bave veštačkom inteligencijom u industrijalizovanim ekonomijama. Dostupnost jeftine digitalne radne snage podrazumeva da je dinamika inovacija i pronalazaka brža nego ikada; kao rezultat, pronađen je lek za većinu vodećih bolesti koje proističu iz načina života, a istraživanje svemira je postalo lako dostupno eliti.
Kakvu budućnost želimo i kako da do nje dođemo? Kako da osiguramo pravičnu raspodelu dobiti od tehnologije u budućem svetu rada? Kakvi izbori su nam na raspolaganju i koje strategije prilagođavanja treba da usvojimo? Neka od rešenja predstavićemo u narednom broju časopisa PC Press.
Urvaši Aneja
Urvaši Aneja je osnivač i direktor Tandem Research‑a, interdisciplinarnog istraživačkog kolektiva sa sedištem na Goi, koji se bavi uticajem javnih politika u sprezi s tehnologijom, društvom i održivošću. Takođe je i docent u Chatham House‑u. Članak iznad je izvod iz nedavnog izveštaja Tandem Research‑a, Rad u 2030. godini: Scenarija za Indiju.
Za sve i bilo gde: Internet sa 30 godina, British Council ponosno sarađuje sa Barbican‑om na seriji eseja vodećih međunarodnih pisaca i mislilaca koji u svojim radovima istražuju uticaj tehnologije na naše živote. Saznajte više o seriji Life Rewired Barbican‑a, koja tokom 2019. godine istražuje šta znači biti čovek kada tehnologija sve menja.
Autor: Urvaši Aneja
Korisna adresa: BritishCouncil.rs
