Pravi put edukacije: Vladan Konstantinović, Endava

Obrazovanje stručnjaka je ključ za razvoj i rast IT kompanija. Endava je, analizirajući svoje dugoročne potrebe, došla do odluke da snažno pomogne fakultetima sa kojih dolaze najbolji kadrovi. O toj inicijativi, kao i o informatičkom obrazovanju uopšte, razgovaramo s Vladanom Konstantinovićem, Delivery Unit Manager‑om u kompaniji Endava.

Svi se sla­žu da Srbi­ji ne­dos­ta­ju IT ka­dro­vi te da na po­je­di­nim fa­kul­te­ti­ma stu­den­ti već na dru­goj go­di­ni mo­gu da do­bi­ju sti­pen­di­ju i da ih već po zav­ršet­ku ško­lo­va­nja očeku­je po­sao. Da li ste vi os­tva­ri­li sa­ra­dnju sa o­dređenim fa­kul­te­ti­ma?

Endava već go­di­na­ma blis­ko sa­rađuje s ra­zličitim IT fa­kul­te­ti­ma na pro­gra­mi­ma do­da­tne edu­ka­ci­je i men­tor­stva. Na Elek­tro­te­hničkom fa­kul­te­tu ima­mo pro­gram sti­pen­di­ra­nja ne­ko­li­ko lju­di „is­pod crte“ za stu­di­ra­nje na te­ret bu­dže­ta, čime di­rek­tno omo­gućava­mo da veći broj mla­dih lju­di stu­di­ra. Svake godine učestvujemo u nagrađivanju najboljih studenata „Odseka za softversko inženjerstvo“.Ta­kođe, ra­di­mo sa stu­den­tskim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ka­ko bi­smo os­tva­ri­li bo­lji kon­takt sa stu­den­ti­ma.

Je­dna od mo­gućnos­ti da stu­den­ti, po­red te­orij­skog, ste­knu i prak­tična zna­nja, tačni­je o­dređene ve­šti­ne, jes­te da ne­ka od pre­da­va­nja drže pred­stav­ni­ci IT kom­pa­ni­ja. Za­kon za­hte­va da tim pre­da­va­nji­ma pri­sus­tvu­ju i pro­fe­so­ri, pa i to zna da ote­ža­va i­zvođenje ovih pro­gra­ma. Da li ste već ima­li pri­li­ke da drži­te ova­kva pre­da­va­nja i ka­kva su va­ša is­kus­tva u ra­du sa stu­den­ti­ma?

Sa Ma­te­ma­tičkim fa­kul­te­tom ima­mo sa­ra­dnju ko­ja tra­je već tri go­di­ne na drža­nju kur­se­va na mas­ter stu­di­ja­ma. Mi obe­zbeđuje­mo pre­da­vače i curriculum ko­ji je na vrhun­skom stručnom ni­vou iz da­tih o­blas­ti, ta­ko da stu­den­ti ima­ju pri­li­ku da sav­la­da­ju ma­te­ri­ju ko­ja je o­dmah pri­me­nji­va u in­dus­tri­ji. U le­tnjem se­mes­tru držaćemo kurs „U­prav­lja­nje pro­jek­ti­ma“ sa fo­ku­som na agil­nim me­to­do­lo­gi­ja­ma, ko­ji obu­hva­ta i bi­znis ana­li­zu i ta­ko­zva­ne soft skills.

Sma­tra se da bi Srbi­ja ima­la vi­še IT stručnja­ka kad bi bi­lo ne­op­ho­dno da se sa o­bra­zo­va­njem kre­ne naj­ka­sni­je u sre­dnjoj ško­li. Ka­kvo je va­še mi­šlje­nje?

Pos­to­je dve ško­le mi­šlje­nja. Je­dna ka­že da pro­gra­mer­sko o­bra­zo­va­nje tre­ba po­me­ri­ti na mlađe u­zras­te. Dru­ga is­tiče da je ne­op­ho­dna o­dređena zre­lost da bi čovek u­svo­jio kom­plek­sne kon­cep­te i da pre­ra­ni ula­zak u svet pro­gra­mi­ra­nja do­vo­di do o­zbilj­nih gre­ša­ka u učenju, ko­je du­go­ročno blo­ki­ra­ju na­pre­dak po­je­din­ca u na­šoj o­blas­ti i sprečava­ju ga da pos­ta­ne pra­vi se­ni­or in­že­njer. U ne­kim ek­strem­nim si­tu­aci­ja­ma pos­to­je lju­di na IT sce­ni ko­ji o­tvo­re­no tvrde da for­mal­no o­bra­zo­va­nje ni­je ni po­tre­bno.

Mo­je mi­šlje­nje je da mi kao zem­lja tre­ba da ima­mo po­li­ti­ku for­mi­ra­nja o­bra­zo­va­nih lju­di na svim ni­vo­ima. Mo­ra­mo da ima­mo (i uvećamo) o­dređeni broj lju­di ko­ji su zav­rši­li mas­ter stu­di­je, za­tim lju­de ko­ji su zav­rši­li tro­go­di­šnje ili če­tvo­ro­go­di­šnje stu­di­je na fa­kul­te­ti­ma i vi­šim ško­la­ma, i da bu­de­mo o­tvo­re­ni za lju­de ko­ji su ste­kli sa­mo sre­dnjo­škol­sko zna­nje, ali su ulo­ži­li trud u for­mal­nu ili ne­for­mal­nu edu­ka­ci­ju u IT‑ju.

Ima­mo li o­bra­zov­ni sis­tem za Če­tvrtu in­dus­trij­sku re­vo­lu­ci­ju i da li o­bra­zu­je­mo ka­dro­ve za bu­dućnost?

Če­tvrta in­dus­trij­ska re­vo­lu­ci­ja je u to­ku kod nas, a nje­ni no­si­oci su međuna­ro­dni in­dus­trij­ski kon­cer­ni ko­ji su taj kon­cept već pri­me­ni­li na dru­gim lo­ka­ci­ja­ma. Ter­min o­značava upo­tre­bu auto­ma­ti­za­ci­je i ro­bo­ti­za­ci­je u pro­i­zvo­dnji i ve­zan je za ne­mačko go­vor­no po­dručje mno­go vi­še ne­go za an­glo­sak­son­sko ili fran­cus­ko. Na­ma ni­je pro­blem kor­pus zna­nja ko­ji tre­ba da se pre­ne­se na fa­kul­tet­skom ni­vou, na in­že­nje­re ko­ji će vo­di­ti pro­ce­se, već što je po­tre­bno da za­me­ni­mo fi­zički ljud­ski rad na in­dus­trij­skoj tra­ci o­bra­zo­va­nim ra­dni­ci­ma ko­ji su ope­ra­te­ri na kom­pju­te­ri­zo­va­nim sis­te­mi­ma. Ov­de stu­pa na sce­nu ra­no o­bra­zo­va­nje o ko­rišćenju IT te­hno­lo­gi­ja s ko­jim tre­ba početi u o­snov­noj i sre­dnjoj ško­li.

Što se tiče zna­nja za bu­dućnost, mi­slim da ima dos­ta pros­to­ra za una­pređenje. IT je iden­ti­fi­ko­va­na kao „o­blast za bu­dućnost“. Ona jes­te va­žna, ali je is­to ta­ko i sa­mo­ni­kla i ra­zvi­la se uz mi­ni­mal­nu držav­nu po­dršku, na ba­zi ini­ci­ja­ti­ve pri­va­tnih kom­pa­ni­ja. Ne vi­dim iden­ti­fi­ka­ci­ju dru­gih o­blas­ti, kao što su bi­ote­hno­lo­gi­ja, he­mij­ski in­že­nje­ring ili te­hno­lo­gi­je o­kre­nu­te eko­lo­ški o­drži­vom ra­zvo­ju ko­je za­hte­va­ju veće in­ves­ti­ci­je da bi počele da fun­kci­oni­šu.

Mla­di čes­to pla­ni­ra­ju o­dla­zak u inos­tran­stvo, a po­se­bno ško­lo­va­ni u ovoj o­blas­ti. Ka­ko ih za­drža­ti u zem­lji?

O­dliv mo­zgo­va u IT‑ju sko­ro da vi­še ne pos­to­ji, jer su na­še pla­te po­ra­sle do­volj­no da za­drže lju­de u zem­lji. Je­dan broj lju­di se­li se iz ne­eko­nom­skih ra­zlo­ga, ali vi­di­mo da pos­to­je i pov­ra­tni­ci i use­lje­ni­ci. Ži­vi­mo u ve­ku vi­so­ke mo­bil­nos­ti lju­di i to mo­ra­mo da pri­hva­ti­mo i da naučimo ka­ko da se sna­la­zi­mo u nje­mu. Pro­blem je ise­lja­va­nje lju­di dru­gih stru­ka ko­ji la­ko na­la­ze po­slo­ve i do­bi­ja­ju use­lje­ničke vi­ze.

Me­ha­ni­zam za­drža­va­nja lju­di je potpuno ja­san – do­zvo­li­te fun­kci­oni­sa­nje slo­bo­dnog trži­šta i ako su vam lo­kal­ne pla­te nis­ke, pri­vući ćete međuna­ro­dne fir­me ko­je u to­me vi­de pri­li­ku za u­šte­du u tro­ško­vi­ma.

Čes­to čuje­mo da pla­ta ni­je pre­su­dna da se mlad stručnjak o­dluči za rad u o­dređenoj fir­mi. Ka­da bi tre­ba­lo da i­zdvo­ji­te tri ka­rak­te­ris­ti­ke za­što bi se ne­ko o­dlučio za rad u kom­pa­ni­ji En­da­va, ko­je je bi to bi­le?

Vo­di­mo računa o ra­zvo­ju lju­di. Cilj nam je da bu­de­mo kom­pa­ni­ja ko­ja pru­ža mo­gućnos­ti lju­di­ma za ra­zvoj kom­ple­tne ka­ri­je­re, od stu­di­ja do pen­zi­je. Da bi­smo to pos­ti­gli, ula­že­mo u sis­te­me po­drške pro­fe­si­onal­nom ra­zvo­ju za­po­sle­nih. Često kažemo da imamo dva osnovna pravca razvoja karijere seniora – jedan tehnički, koji vodi ka radu na arhitektiri sistema velikih klijenata i drugi koji je orijetisan na menadžment projektnih timova i komircijalni rad sa klijentima. Sma­tra­mo da na­ši lju­di tre­ba da u­prav­lja­ju svo­jim ka­ri­je­ra­ma, a da je ulo­ga kom­pa­ni­je da ih u to­me po­drži.

Da sumiram, ovo su tri karakteristike zbog kojih bi se kandidati odlučili za rad u Endavi:
• I­zgrađen sis­tem u­prav­lja­nja ka­ri­je­rom
• Flek­si­bil­no ra­dno vreme
• Rad na pro­jek­ti­ma za naj­veće svet­ske kom­pa­ni­je u ra­z­li­či­tim o­blas­tima