Prilikom čitanja se „pretvaramo“ u srećne vampire ili zadovoljne čarobnjake
Loše vesti za roditelje „normalce“! Novo istraživanje psihologa s Univerziteta u Bafalu otkrilo je da se manje-više „pretvaramo“ u vampire ili čarobnjake dok čitamo o njima. Dobra vest je da, iako možemo pomisliti da su nam zubi oštriji posle čitanja knjige Sumrak, čitanje zadovoljava duboku ljudsku potrebu za povezivanjem zato što ne samo da se osećamo poput junaka o kojima čitamo već, iz psihološkog ugla, postajemo deo njihovog sveta i crpemo emocionalnu korist iz tog iskustva. Ti rezultati objavljeni su u žurnalu Psychological Science pod naslovom „Postati vampir bez ujeda: Hipoteza o narativnoj kolektivnoj asimilaciji“.
Autorka istraživanja, doktorka Šira Gejbrijel, takođe je otkrila da osećaj pripadnosti koji proističe iz asimilacije priče izaziva ista osećanja zadovoljstva i sreće kao da smo zaista bili deo opisanog sveta. „Društvena povezanost je snažna ljudska potreba i osećamo se dobro kad god verujemo da smo povezani s drugima. Naše istraživanje otkrilo je da nam asimilacija priče omogućava da osetimo povezanost s drugima kad i koliko nam odgovara. Naši ispitanici izjavili su da su zadovoljniji životom i uopšte bolje raspoloženi posle čitanja.“
U ispitivanju je učestvovalo sto četrdeset studenata Univerziteta u Bafalu. Oni su pola sata čitali odlomke iz jedne od dve ponuđene knjige ‒ Sumrak i Hari Poter i čarobnjakov kamen. Nakon toga su popunjavali upitnik koji je ispitivao njihove svesne i podsvesne reakcije na pročitano štivo. Kao što je predviđeno, ispitanici koji su čitali Hari Potera su se i svesno i nesvesno identifikovali s čarobnjacima i njihovim svetom, dok su se oni koji su izabrali Sumrak poistovećivali s vampirima i njihovim svetom. Takođe su usvojili određena ponašanja, stavove i osobine, izuzimajući sisanje krvi i letenje metlom.
Ovo neobično istraživanje otkrilo je da nam knjige pružaju više od razonode i mogućnosti da se isključimo od sveta. One nam daju priliku da se osećamo kao da pripadamo svetu većem od našeg i da crpemo koristi od toga, iako nismo imali „stvaran“ društveni susret. Kad smo s grupom „pravih“ prijatelja, neznatno menjamo svoje ponašanje da bismo im bili sličniji. Sad je dokazano da se to u izvesnoj meri dešava i prilikom čitanja.
Izvor: Science Daily
