Sajber napadi na bolnice kao teroristički napadi

Osnivač i generalni direktor kompanije Kaspersky, Judžin Kasperski veruje da su sajber napadi na bolnice tokom COVID-19 pandemije na istom nivou kao i teroristički napadi. Dok zdravstveni radnici širom sveta ulažu napor kako bi zaštitili čovečanstvo od trenutne krize koju je izazvao virus korona, zločinci targetiraju potencijalno ranjive medicinske ustanove u cilju sprovođenja svojih opasnih aktivnosti.

Na onlajn konferenciji, održanoj u sredu, 22. aprila, Judžin Kasperski, Kostin Raiu – direktor GReAT tima i Juri Namestnikov – direktor GReAT tima za područje Rusije, diskutovali su o sajber-bezbednosnim posledicama COVID-19 pandemije. Judžin Kasperski je izjavio da će, bez obzira na trenutne mere socijalnog distanciranja koje su uvedene širom sveta, biti veoma malo uticaja na celokupnu sajberbezbednosnu sliku.

On je istakao: “Sajber kriminalci će najverovatnije ostati aktivni. Oni su navikli da rade od kuće i njihove okolnosti se nisu drastično promenile. Oni će nastaviti sa pokušajima napada na preduzeća i pojedince i naš je posao da nastavimo da radimo posvećeno i da branimo naše klijente. Bilo koji napad na bolnicu se u ovim vremenima može posmatrati kao teroristički napad.”

Kostin Raiu je izjavio da svi zlonamerni pojedinci ili grupe koje sprovode napade na organizacije zdravstvenog sistema moraju biti strogo kažnjeni i dodao je: “Poruka sajber kriminalcima mora biti jasna, da će svakoga ko targetira medicinske ustanove goniti nadležni organi i sajber-bezbednosne kompanije poput nas, kako bi bili izvedeni pred lice pravde.”

Kompanija je već preduzela značajne korake radi pružanja podrške zdravstvenim ustanovama u ovim teškim vremenima, kroz čitav opseg korporativnih bezbednosnih proizvoda koji će potpuno besplatno biti dostupni ovom sektoru u trajanju od šest meseci. Kostin Raiu veruje da su, iako je pritisak na zdravstvene ustanove da sačuvaju bezbednost svojih sistema uvek prisutan, trenutne okolnosti ovo učinile većim izazovom nego ikada pre.

On je istakao: “Ljudi u bolnicama potpuno razumljivo treba da se koncentrišu na svoje pacijente i spašavanje života. Oni u ovom momentu nisu prosebno zabrinuti za ažuriranje svojih sistema. Takođe, moraju upravljati resursima i prioritizirati ih drugačije i ukoliko moraju da naprave izbor između ulaganja u sajber-bezbednosna rešenja ili kupovinu medicinske opreme, jasno je šta će biti prvi izbor.”

Kada je u pitanju generalno stanje u oblasti pretnji, poslednjih nekoliko meseci došlo je do porasta oportunističkih i targetiranih napada, sa “spir fišing” kampanjama koje su predstavljale naročit problem jer su targetirale korisnike putem lažnih saveta o korona virusu. Juri Namestnikov dodaje: “Uočavamo širenje COVID-19 poruka koje pokušavaju da prevare ljude i nagovore ih da otvore maliciozni link ili prilog i tako preuzmu malver. Videli smo da je došlo do porasta ove vrste napada od 43% u periodu između januara i marta 2020. godine.”

Ostajemo fokusirani

Od početka pandemije COVID-19, aplikacije za socijalno praćenje su razvijene kako bi informisale civile da li su skoro bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen virusom. Mada su ove aplikacije kreirane kako bi pomogle čovečanstvu, prisutna je i određena rezervisanost i briga kada je reč o tome kako takva tehnologija može uticati na ličnu privatnost. Juri Namestnikov je rekao: “Ova tehnologija treba biti implementirana ukoliko može da spasi živote. Ali upravljanje tako velikom količinom podataka mora biti sprovedeno na pravi način i biti pravilno obezbeđeno i šifrovano kako bi informacije bile bezbedne. Ukoliko se to sprovede ispravno i transparentno, vlasti mogu proveriti koje organizacije su prikupile i koristile te podatke.”

Kostin Raiu se nada da su ove aplikacije potrebne samo kao privremene mere i da ih preduzeća ne posmatraju kao mogućnost da unovče lične podatke. On je dodao: “Suočavamo se sa nemogućim izborom. Praćenje preko mobilnih uređaja se koristi kako bi se ljudi obavestili o tome sa kim su bili u kontaktu i najbolji način da se zaštitite jeste da ostanete kod kuće. Moramo ostaviti ovu tehnologiju iza nas kada se život vrati u normalu i nadati se da nije postala sastavni deo društva.”

Planiranje unapred

Kompanija Kaspersky ostaje posvećena podržavanju svojih klijenata tokom trenutne krize i dobro se adaptirala na rad od kuće. Mada trenutni period nosi sa sobom određene izazove, takođe postoje i prilike za budućnost. Judžin Kasperski veruje da će preduzeća, kada se život koliko je to moguće vrati u normalu, moći da se povežu sa većim brojem ljudi nego što je to bio slučaj ranije.

On je istakao: “Jednoga dana, sve ovo će biti završeno, i ljudi će želeti da vide jedni druge uživo. Uglavnom su interakcije licem-u-lice najbolji način da se ljudi povežu i ja uživam da na ovakav način budem u kontaktu sa ljudima sa kojima radim. Ali takođe možemo iskoristiti najbolje od onoga što nam tehnologija pruža sada. Na primer, ove godine smo odložili naš Security Analyst Summit, ali takođe ove godine možemo imati dve verzije iste konferencije – jednu fizički i jednu onlajn. Preduzeća sada mogu da planiraju za period kada se sve vrati u normalu i da izgrade bolje odnose sa klijentima.”