Silent Hill 2: Odličan rimejk PS2 klasika
Mashable piše da Silent Hill 2 nije samo solidan rimejk, već upravo ona doza života za kojom je serijal godinama tragao. Ova igra je dobila svojih pet minuta, baš kao Resident Evil 2 Remake — adaptacija izvedena toliko dobro da bi mogla da bude razlog za povratak franšize iz mraka zaborava.
Rimejkovi su uvek rizična stvar. S jedne strane, moraju da stoje sami za sebe, da ponude nešto sveže i moderno. S druge, zauvek su vezani za original, nose teret očekivanja fanova i nostalgije. Tu ravnotežu treba postići.
Pogoditi taj savršeni balans nije lako, ali Bloober Team je ovde to uspeo. Uzeli su omiljeni horor klasik i dali mu elegantan, moderan izgled, a da pri tom nisu izneverili korene, ni ogroman uticaj koji je ostavio na žanr. Ovo je istovremeno ljubavno pismo i novi početak — i sve funkcioniše, piše Mashable.
Radnja Silent Hilla 2 prati Džejmsa Sanderlenda, čoveka koji još uvek tuguje zbog smrti svoje partnerke Meri. Niotkuda dobija misteriozno pismo od pokojnice, u kojem tvrdi da ga čeka na njihovom „posebnom mestu“ — lokaciji u tihom gradu Silent Hill, gde su nekada letovali.
Bilo da ste dugogodišnji fan originala, ili u Silent Hill ulazite prvi put, rimejk Bloober Teama donosi jezivo iskustvo koje se dugo pamti. Od uznemirujuće atmosfere, preko uzbudljive borbe, do psihološke dubine — uspeva da vas uvuče u svoj iskrivljeni svet.
Priča je snažna, a likovi poput Džejmsa Sanderlenda i čitave galerije uznemirujućih figura koje susreće dodaju slojeve kompleksnosti daleko iznad uobičajenih horor klišea. Rimejk poštuje izvorni materijal, a istovremeno ga modernizuje za novu publiku. Čak i ako nikada niste igrali original iz 2001. godine, ovo je i dalje duboko uznemirujuće, ali i putovanje koje vredi.
Ako više volite da gledate druge kako igraju, ovo je video za vas:
Ne znači da je sve ovde savršeno. Borba, iako funkcionalna, može da deluje nespretno — naročito u sukobima s više neprijatelja — a povremeni tehnički problemi mogu da poremete iskustvo. Dizajn zvuka je uglavnom odličan, ali ume da zasmeta zbog prenaglašene muzike koja češće zbunjuje nego plaši. Tu je i prepoznatljiva ukočenost Unreal Engine-a i vizuelni „uncanny valley“ efekat, koji vas povremeno mogu navesti da pomislite da ste zalutali u The Room. Ali to su sitne smetnje u inače zadivljujuće osmišljenom svetu.
Na kraju, Silent Hill 2 je ljubavno pismo fanovima psihološkog horora i čvrst korak napred za franšizu. Sa svojom jezivom atmosferom, dobro tempiranom pričom i zaista zastrašujućim momentima, svakako zaslužuje da joj se posveti vreme.