Škole za 21. vek – odgovor na izazove „smart“ vremena

Budućnost je oduvek bila jednačina s više nepoznatih, ali u sadašnjem trenutku Četvrte industrijske revolucije i ubrzanih tehnoloških promena koje menjaju svet – neizvesnost se čini većom. Pravo pitanje koje sadašnjost mora da reši jeste kako odgovoriti na izazove budućnosti i kojim znanjima i veštinama se osposobiti za „smart“ vreme!

Prema rečima ser Kena Robinsona: „Što složeniji svet postaje, moramo biti kreativniji da bismo izašli na kraj s njegovim izazovima“, to postaje sve jasnije i odražava se na sve aspekte naših života, a posebno na obrazovanje i radna mesta.

Veštine koje postaju važne za poslove budućnosti uključuju analitičko razmišljanje i neprestano učenje. To prati sve veća potražnja za različitim oblicima tehnološke kompetentnosti. Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, stručnost u novim tehnologijama samo je jedan deo jednačine veština 2022. „Ljudske“ veštine, kao što su kreativnost, originalnost, inicijativa, kritičko razmišljanje, ubeđivanje i pregovaranje, usmerenost na detalje i rešavanje složenih problema, takođe će zadržati ili povećati svoju vrednost. To je ključ rešenja „jednačine budućnosti“.

Sadašnje vreme nauka definiše kao „vreme znanja“, „doba velikih podataka“ i, za razliku od prethodnog „digitalnog doba“ u kome je dominirao Internet, ukazuje da je nastupilo „vreme ubrzanja“ u kome, zahvaljujući tehnološkom ubrzanom napretku, mašta postaje stvarnost. Sve to uvodi nas u „smart“ vreme.

„Što složeniji svet postaje, moramo biti kreativniji da bismo izašli na kraj s njegovim izazovima“

Posle prve ideje o „smart“ planeti, pre desetak godina, već smo svedoci „smart“ gradova i „smart“ tehnologije. Zato se može reći da je svet iz „Gutenbergove galaksije“ (kako je M. Makluan definisao vreme po pronalasku štampe) ušao u „smart“ galaksiju.

Generacija Z – rođeni između 1995. i 2009. – većinom se ne seća života bez Interneta i odrastala je uz tehnologiju poput pametnih telefona, iPad‑a, pametnih tabli i drugih uređaja dostupnih tokom većeg dela školovanja. Generacija Alpha ‑ rođeni posle 2010. – mlađi su od pametnih telefona, iPad‑a, 3D televizije, Instagram‑a i aplikacija za striming muzike poput Spotify‑a. S toliko lako dostupnih informacija, veštine 21. veka više se fokusiraju na smislenost tih informacija, deljenje i korišćenje na pametne – „smart“ načine.

Svesni sadašnjeg trenutka i izazova budućnosti, British Council je pokrenuo program „Škole za 21. vek“. On nudi drugačiji pristup od ostalih sličnih programa, jer podstiče kombinaciju dve veštine – digitalne (programiranje) i ljudske (kritičko razmišljanje i rešavanje problema). Program je orijentisan ka budućnosti, učenike priprema za buduće poslove i budući, pametan život. Osmišljen je tako da najmlađe učenike, od deset do petnaest godina, poduči veštinama za budućnost.

Osposobljavanjem učenika za nove veštine ulažemo u njihovu budućnost. Želimo da se učenici osećaju sigurni u svoju budućnost, nastavnici da se osećaju sigurnim da pomažu učenicima da ostvare prosperitetnu budućnost, a školski lideri da budu sigurni u podršku školskim timovima u usvajanju nove, inovativne prakse u učionici koja će đacima pružiti veštine za pametniju budućnost!

Poznati pesnik Tomas S. Eliot ukazao je da je „sadašnje vreme prisutno u vremenu budućem“. Tragom te misli, može se reći da je program British Council‑a „Škole za 21. vek“, koji se realizuje širom Zapadnog Balkana, zaveštanje koje sadašnjost daruje budućnosti.

Korisna adresa: BritishCouncil.rs

Autor: Nina Perović, Head of marketing Western Balkans