Skoro polovina ljudi i dalje veruje da neće doći do klimatske krize

Kompanija Epson objavljuje rezultate svog Barometra klimatskih promena 50 dana pre početka 26. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP 26) koja se u novembru održava u Ujedinjenom Kraljevstvu. Istraživanje koje je Epson sproveo ukazuje na postojanje potencijalno štetnog raskoraka, odnosno nerazumevanja između trenutnog stanja klimatskih promena i onoga što ljudi vide kao eventualne katastrofalne posledice ovih promena. Ova anketa se bavi iskustvom i percepcijom klimatskih promena 15.264 potrošača iz Azije, Evrope i Severne i Južne Amerike.

Podaci Barometra klimatskih promena su vremenski ograničeni jer je kompanija Epson želela da predstavi rezultate pre konferencije COP 26 u cilju podizanja svesti u javnosti o uticaju klimatskih promena i da utiče na donošenje drugačijih poslovnih odluka, kao i na bolju informisanost samih donosilaca odluka.

Nedostatak realne procene: optimizam naspram dokaza

U anketi su učestvovale osobe iz Australije, Brazila, Francuske, Indonezije, Italije, Japana, Južne Koreje, Kine, Nemačke, SAD, Singapura, Španije, Tajvana i Velike Britanije. Upitana da iznese svoje mišljenje o sposobnosti čovečanstva da se tokom svog života izbori sa klimatskom krizom, gotovo polovina ispitanika (46%) kaže da su „veoma” ili „donekle” optimistični po tom pitanju. To je daleko veći broj u poređenju sa 27% ispitanika koji kaže da su veoma ili donekle pesimistični.

Najčešći razlozi za ovoliki optimizam su sve veća javna svest o klimatskim promenama (32%), verovanje da će nauka i tehnologija pronaći adekvatna rešenja (28%) i prelazak na obnovljive izvore energije (19%). Na globalnom nivou, 5% ispitanika uopšte ne veruje da postoji vanredna klimatska situacija, u čemu prednjače ispitanici iz SAD (11%), Nemačke (7%) i Velike Britanije (6%).

68% ispitanika se slaže da treba preći na električna vozila, ali je samo 16% ispitanika zaista to i uradilo. Takođe, 58% ispitanika se slaže da ishrana ljudi treba da bude zasnovana na namirnicama biljnog porekla, ali je samo 27% njih usvojilo veganski režim ishrane

Prema izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), za neke klimatske promene koje su posledica ljudskog delovanja biće potrebno nekoliko hiljada godina da se stvari vrate u prvobitno stanje, a kada uzmemo u obzir seriju događaja na globalnom nivou, uključujući mesec jul sa najvišom ikad izmerenom temperaturom, požare u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, kao i poplave u Kini, Kolumbiji i Nemačkoj, zaključci Epson Barometra klimatskih promena ukazuju na pobedu optimizma nad činjenicama i štetan nedostatak realne percepcije o klimatskoj situaciji.

Hening Olson, direktor sektora za održivost u kompaniji Epson Europe, kaže: „Budući da se ova vanredna klimatska situacija odvija pred našim očima, stvarno je zabrinjavajuće da toliko mnogo ljudi nije u stanju da je vidi i prepozna, a jedan broj ljudi čak i aktivno poriče da tako nešto postoji. Ovo je upozorenje svima – i vladama i kompanijama i pojedincima – da moraju hitno da se probude i sarađuju tako da se na konferenciji COP 26 donesu odluke i podstaknu aktivnosti neophodne za ublažavanje krize izazvane klimatskim promenama.”

Provera stvarnosti: razumevanje naspram aktivnosti

Rezultati istraživanja predstavljeni u Barometru ukazuju da je optimizam možda rezultat nemogućnosti prepoznavanja klimatskih promena, pa zato tako mnogo ljudi ima optimističan stav. Oko tri četvrtine ispitanika uviđa vezu između klimatskih promena i sve viših temperatura na globalnom nivou (77%), ekstremnih vremenskih uslova (74%) i požara (73%). S druge strane, tek je polovina svesna događaja poput gladi (57%), masovnih migracija stanovništva (55%) i najezde insekata (51%). Ovde postoje značajne razlike između pojedinih regiona, tako da je svest po pitanju broja gladnih u svetu najveća na Tajvanu (72%), a najniža u SAD (44%).

Mnogi ispitanici smatraju da odgovornost za ovakvo stanje snose države i industrijski koncerni. Više od svakog četvrtog ispitanika (27%) kaže da su države glavni krivci, dok 18% smatra da su za ovakvo stanje „najodgovornije” kompanije. Blizu 18% ispitanika potvrđuje i svoju sopstvenu odgovornost – najvišu svest o ličnoj odgovornosti pokazali su ispitanici u Indoneziji (30%), a najnižu ispitanici u Kini i Nemačkoj (po 11%). Ono što ohrabruje jeste činjenica da najveći broj ispitanika smatra da je odgovornost kolektivna (31%).

Iako su ljudi generalno spremni da promene način života kako bi se počelo sa rešavanjem ove krize, neki sporo reaguju. Barometar pokazuje sledeće: 65% ispitanika se slaže da treba smanjiti poslovna i lična putovanja (neki to već rade ili planiraju da urade), ali samo je 40% to zaista uradilo. Slično tome, 68% ispitanika se slaže da treba preći na električna vozila, ali je samo 16% ispitanika zaista to i uradilo. Takođe, 58% ispitanika se slaže da ishrana ljudi treba da bude zasnovana na namirnicama biljnog porekla, ali je samo 27% njih usvojilo veganski režim ishrane. Čak i ako pogledamo relativno jednostavna pitanja, kao što je bojkotovanje brendova čije se poslovanje ne zasniva na održivosti, sa time se slaže 63% ispitanika, ali je samo 29% promenilo svoje potrošačke navike.

Poslovna realnost – sada je trenutak za akciju

Podaci Barometra klimatskih promena ukazuju da je za mnoge ljude klimatska kriza i dalje nešto što se dešava nekom drugom, a ne njima. Iako prema rezultatima ankete samo 14% ispitanika smatra da su velike kompanije najodgovornije za rešavanje vanredne klimatske situacije, a samo 3% mala preduzeća (manje od 5% onih koji poriču da klimatske promene uopšte postoje), ukazuje se da je došao trenutak da kompanije svih veličina preuzmu veću ulogu.

Kompanije mogu da podstaknu i motivišu i ostale poslovne subjekte i potrošače tako što će ponuditi inovativna rešenja koja se zasnivaju na održivosti. Tako smo i mi u kompaniji Epson razvili visokoenergetsku tehnologiju štampanja bez zagrevanja kako bismo podržali inicijativu za smanjenje uticaja na životnu sredinu od strane klijenata. Takođe, bavimo se istraživanjem i razvojem ekoloških tehnologija, poput korišćenja prirodnih (neplastičnih) materijala.

Osim inovacija na polju proizvoda i materijala, kompanije mogu da naprave veliki pomak tako što će podržati i na ličnom primeru pokazati odgovornost za zaštitu životne sredine i klimatske promene. Kompanija Epson je aktivna i na ovom polju: prelazak na 100% obnovljive izvore električne energije i angažovanje u različitim inicijativama, poput inicijative RE100 koja se zalaže za korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora; posvećivanje pažnje reciklaži u zatvorenom lancu, npr. kroz refabrikaciju i ponovno korišćenje proizvoda; i uspostavljanje partnerskih odnosa sa subjektima koji mogu da izvrše ogroman uticaj, kao što je naša saradnja sa „Nacionalnom geografijom” kako bismo zaštitili permafrost⁵.

Jasunori Ogava, globalni predsednik kompanije Epson, kaže: „Otkrivanje nedostatka realne percepcije o klimatskoj situaciji pokazuje da će najznačajniji faktor u rešavanju ove vanredne klimatske situacije biti kombinacija povećanja svesti i preduzimanja konkretnih mera. Cilj kompanije Epson je da – naša kompanija, druge kompanije i potrošači – povećamo svest ljudi i iskoristimo sve potrebne tehnologije kako bismo doveli do potpune transformacije. U središtu našeg poslovnog plana je održivost, potpomognuta drugim važnim resursima – iako znamo da nam predstoji dug put, verujemo da možemo da izgradimo bolju budućnost.”