Smanjena sredstva za Intel iz CHIPS Act-a: šta to znači za industriju čipova u SAD-u?
Bela kuća je odlučila da smanji sredstva namenjena kompaniji Intel kroz CHIPS Act za više od 600 miliona dolara. Umesto prvobitno planiranih 8,5 milijardi dolara, Intel će dobiti do 7,85 milijardi dolara. Prema izveštaju The New York Times-a, smanjenje je delimično povezano s produženjem rokova za otvaranje nekih Intelovih fabrika do 2030. godine, ali je Ministarstvo trgovine naglasilo da je ključni razlog trogodišnji vojni ugovor vredan 3 milijarde dolara koji je Intel nedavno dobio.
Intelova trenutna situacija
Intel se suočava s velikim finansijskim izazovima, uključujući najveći kvartalni gubitak u svojoj istoriji zabeležen prošlog meseca, kao i otpuštanje 15.000 radnika u avgustu. Ove teškoće izazvale su zabrinutost među nekim američkim zvaničnicima u vezi sa sposobnošću kompanije da ispuni obaveze kao centralni deo plana CHIPS Act-a, jedne od ključnih inicijativa Bajdenove administracije.
Uprkos izazovima, Intel će do kraja godine dobiti najmanje milijardu dolara iz fonda CHIPS Act-a i planira da uloži 90 milijardi dolara u projekte u SAD-u do kraja decenije. Ovo predstavlja smanjenje u odnosu na prvobitni cilj od 100 milijardi dolara u narednih pet godina, ali Ministarstvo trgovine navodi da je kompanija i dalje na putu da uloži planiranih 100 milijardi dolara u četiri američke države: Arizonu, Oregon, Ohajo i Novi Meksiko.
Širi uticaj CHIPS Act-a
Cilj CHIPS Act-a je podsticanje proizvodnje silicijuma u SAD-u i smanjenje zavisnosti od stranih proizvođača. Projekat bi trebalo da otvori preko 125.000 radnih mesta u 20 američkih država, a Intel je najveći korisnik sredstava ovog programa.
Međutim, zakon se suočava s političkim izazovima. Izabrani predsednik kritikovao je zakon tokom kampanje, a predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson izjavio je da bi republikanci mogli pokušati da ukinu CHIPS Act. Ipak, analitičari smatraju da zakon ima dobre šanse da opstane uprkos političkoj neizvesnosti.
TSMC kao konkurencija i geopolitički izazovi
Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), vodeći svetski proizvođač naprednih čipova, prvi je dobio finalizovana sredstva iz CHIPS Act-a, uključujući 6,6 milijardi dolara za izgradnju tri fabrike u Arizoni. Ove fabrike bi trebalo da stvore „desetine hiljada radnih mesta do kraja decenije.“
Iako je Tajvan saveznik i ekonomski partner SAD-a, Bajdenova administracija sve više vidi oslanjanje na TSMC kao rizično zbog kineske pretnje. Kina je prošlog meseca izvela vojne vežbe oko Tajvana, što je SAD okarakterisao kao ozbiljan razlog za zabrinutost.
Smanjenje sredstava za Intel naglašava izazove u realizaciji CHIPS Act-a, dok politički i geopolitički faktori dodatno komplikuju situaciju. Dok TSMC i dalje prednjači u tehnologiji, Intel ostaje ključna američka kompanija za logičke čipove, čineći njegovo finansijsko i tehnološko jačanje prioritetom za SAD u borbi za tehnološku nezavisnost.
Izvor: Engadget
