Softveraši “oči u oči” sa Vladom Srbije

Danas je u Palati Srbija održan prvi sastanak Vlade i predstavnika srpskog IT sektora, kojim je otvorena javna debata o Predlogu programa državne podrške IT sektoru. “Država nikada ranije nije bila ovako odlučna da razvije IT sektor”, rekao je ministar Dinkić upoznajući nas sa nacrtom Predloga.

Prepoznajući informacione tehnologije kao delatnost sa najvećom stopom privrednog rasta u svetu, Vlada Republike Srbije na čelu sa Ministarstvom finansija i privrede, odlučila je da podstakne razvoj IT sektora u Srbiji u četiri segmenta: startap, autsorsing, razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda i podrška razvojim centrima multinacionalnih kompanija. Podsticajne mere, po predlogu Vlade su poreske olakšice za softverske kompanije, podrška izvoznicima softvera, unapređenje zakonskih okvira i obrazovanja kao i promocija domaće IT industrije u svetu.

Saznali smo da će se bespovratna sredstva za startap projekte malim preduzećima dodeljivati putem javnog konkursa i jedini uslov za njihovo dobjanje biće kvalitetan biznis plan. U okviru ovog segmenta planirana je i podrška poslovnim inkubatorima kako bi se povećala njihova sposobnost da podrže osnivanje većeg broja IT preduzeća.

Poreske olakšiće predviđaju smanjenje fiskalnog opterećenja na neto zaradu za jednu trećinu (sa 67% na 43%) a uslov za njihovo dobijanje je da firma 70% svojih prihoda ostvaruje prodajom softvera. Poreska ušteda će se ostvariti tako što će na plate programera biti ukinuta obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja i doprinosa za slučaj nezaposlenosti. To, naravno, ne znači da će programeri biti van sistema zdravstvene zaštite jer će troškove njihovog lečenja u potpunosti preuzeti država.

Podrška izvoznicima softvera podrazumeva bespovratna sredstva za pokrivanje dela troškova nastupa na inostranim tržištima. Ova sredstva će se dodeljivati putem javnog konkursa koji će raspisivati SIEPA.

U delu unapređenja zakonskih okvira ubrzano se radi na donošenju niza zakona koji treba da regulišu e-novac kao sredstvo plaćanja, elektronske računovodstvene isprave i razmenu elektronskih dokumenata (poreske prijave i sl), a uvešće se i obaveza da se završni računi dostavljaju isključivo u elektronskom obliku. Ministarstvo će pokrenuti pregovore sa nizom država o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U delu unapređenja obrazovanja, Ministarstvo će pokrenuti inicijative za upis većeg broja studenata na IT fakultete.

U diskusiji koja se razvila na današnjoj debati, srpski softveraši su izneli niz problema ali i predloga za poboljšanje predloženog dokumenta. Tako smo čuli od gospodina Vladana Atanasijevića (Asseco) i Bate Đurića (ComTrade) da predloženi model poreskih olakšica nije dobro odmeren. Oni predlažu da se poreske olakšice na plate programera dobijaju na osnovu nominalne vrednosti prodatog softvera, bez obzira na to koliko ta prodaja učestvuje u ukupnom prihodu preduzeća, jer velike kompanije kao što su Asseco i ComTrade ostvaruju realno veliki promet softvera, ali imaju i velike prihode od drugih poslova koje obavljaju, pa softver u njihovim kompanijama ne čini 70% prometa, što je uslov za dobijanje olakšica.

Zatim, kompanije koje posluju na internetu (Infostud, Limundo i druge) po ovom predlogu, bi bile van okvira za olakšice, jer suštinski ne prodaju softver, a ipak zapošljavaju veliki broj programera pa je njihov zahtev da Vlada omogući zapošljavanje programera pod istim uslovima u svim IT kompanijama, ne samo onim koje prodaju softver.

Gospođa Branka Radovanović (PS Tech) je ukazala na probleme koje softveraši imaju kada moraju da, po zahtevu ino kupaca, osiguraju svoje poslove, jer osiguravajuće kuće u Srbiji nemaju u ponudi osiguranje softverskih proizvoda.

Dok većina malih IT kompanija smatra da je ulaganje u startap projekte ono što zavređuje najveću pažnju, velike kompanije očekuju veću pažnju u delu razvoja i izvoza softvera. Posebno zanimljivo o današnjoj diskusiji je bilo u delu o podršci obrazovanju. Dragan Tomić (Microsoft razvojni centar) je izneo podatak da samo 5% onih koji apliciraju za posao u Microsoftu polože test. I to ne zato što je test pretežak već zato što u Srbiji nema dovoljno programera i što je obrazovanje u toj oblasti neadekvatno. Gospodin Vojin Živojinović, koji već par godina podstiče razvoj IT inkubatora kaže da je za ozbiljan nastup u svetu neophodno da se radi na ukrupnjavanju proizvodnih kapaciteta jer za izlazak na ozbiljna svetska tržišta male kompanije same za sebe nemaju baš mnogo šanse.

Većina prisutnih se složila u mišljenju da država treba snažno da pomogne promocije našeg IT-a u svetu, a od ministra Dinkića smo čuli da su Rusija, Alžir, Azerbejdžan i zemlje Persijskog zaliva destinacije gde je država u stanju da pruži ovu vrstu podrške.

Ministar Dinkić je, u zaključku, zatražio od prisutnih da u narednih nekoliko nedelja intenzivno šalju predloge i sugestije za unapređenje predloženog Programa koji će se već krajem februara naći na dnevnom redu Vlade i koji bi trebalo prvu snažnu promociju da doživi na predstojećem Cebit-u.

Program državne podrške IT sektoru će se uskoro naći na sajtu Ministarstva finansije i privrede, pa se i mi pridružujemo pozivu da konkretnim predlozima poboljšate predloženi dokument kako bi 2013. zaista bila godina razvoja IT-ja u Srbiji.

Auto: Vesna Čarknajev