SOHO Wi Fi za 2017. godinu

Po oceni Wi‑Fi alijanse, organizacije koja sertifikuje i promoviše ovaj bežični standard, 2017. je godina u kojoj se očekuje ekspanzija Wi‑Gig standarda. Da vidimo koliko ćemo brže komunicirati…

Popularnost bežičnog Wi‑Fi povezivanja dostigla je svoj zenit, što se može uočiti po broju korisnika mobilnih telefona svih uzrasta koji koriste svaku priliku za uspostavljanje Internet konekcije. Od zaštićenog pristupa ruterima osnovnih škola, preko izuzetnih široko pokrivenih rešenja (poput Uni‑Fi‑ja) do otvorenih mreža kafića, Wi‑Fi omogućava jednu od donedavno nespojivih opcija – online dostupnost po minimalnoj ceni, često i besplatno. Facebook messenger, Viber i e‑mail klijenti potpunu funkcionalnost pokazuju pri konstantnom pristupu, pa korisnici kucanjem Wi‑Fi lozinki na različitim lokacijama (koje telefoni pamte kao poznatu mrežu) povećavaju oblast u kojoj imaju besplatan pristup Internetu.

Traži se brzina

Razvoj samih rutera donosi korisne opcije (USB konektor za deljenje sadržaja i 3G konekcije ili preusmeravanje portova za pristup spolja) o kojima smo više puta pisali i teško se za bilo koju može reći da je suvišna. Brzina prenosa podataka sa Interneta, ali i između uređaja u kući, ekspanzijom 4K (Ultra HD) multimedije i VR igara postala je primarni cilj proizvođača Wi‑Fi bežične opreme. Iako su se IEEE 802.11n čipovi odomaćili u IT uređajima čak i najniže cenovne klase, retko koja kombinacija ruter‑klijent omogućava konekciju iznad 72 Mb/s uz pretežno korišćenje 2,4 GHz frekvencija.

IEEE 802.11ac standard uredio je mnoge nedorečenosti i širi se zadovoljavajućom brzinom pa je i oprema postala dostupnija i jeftinija. U međuvremenu su čak i mobilni telefoni višeg cenovnog ranga, uz već prisutne 4K televizore, set‑top boksove i konzole za igre, ponudili pogodnosti UltraHD rezolucije. Svi ti uređaji zahtevaju brži streaming i prebacivanje sve glomaznijeg sadržaja, pa su porasli i prohtevi za kapacitetima bežične mreže.

Po oceni Wi‑Fi alijanse, organizacije koja sertifikuje i promoviše ovaj bežični standard, 2017. je godina u kojoj se očekuje ekspanzija Wi‑Gig standarda. Nakon razvoja koji traje skoro deceniju, o čemu je pisano u PC#157, Wi‑Gig protokol našao se u SOHO (Small Office / Home Office) ruterima. Podsećanja radi, reč je o 802.11ad standardu koji je razvijala Wireless Gigabit alijansa, sastavljena od vodećih kompanija iz oblasti računarstva i potrošačke elektronike, čiji je cilj realizacija bežičnih mreža s protokom od više gigabita u sekundi.

Šta donosi Wi‑Gig

Wi‑Gig koristi opseg od 58,32 GHz do 65,88 GHz, što komunikaciju čini osetljivom na prepreke (zidove, pa čak i ljudsko telo), ali omogućava velike brzine do 8 gigabita u sekundi. Čak i takav odnos ograničenja i prednosti prihvatljiv je za kućnu i kancelarijsku primenu, pri čemu treba napomenuti da su proizvođači ostvarili planiranu ideju da Wi‑Gig bude deo Wi‑Fi 3band tehnologije. Tako ruter u komuniciranju sa uređajem do koga postoji prepreka prelazi na druge frekvencije (2,4 GHz i 5 GHz) i spušta brzinu ali se zadržava kompatibilnost s prethodnim standardima.

Poput 802.11ac, Wi‑Gig ruteri imaju više od tri antene (što je broj primenjivan na 2,4 GHz modelima brzina do 450 Mb/s) koje omogućavaju MIMO tehnologiju simultanog slanja i primanja više strimova, što ubrzava komunikaciju. TP‑Link Talon AD7200 ima čak osam spoljnih i jednu internu antenu dok Netgear R9000 koristi širinu kanala do 160 MHz i beamforming tehniku usmeravanja predajnog snopa (za 2.4 i 5GHz opseg).

Najrasprostranjeniji bežični ruteri emituju signal u svim pravcima, dok ga oni koji podržavaju beamforming usmeravaju prema klijentu, koncentrišući prenos podataka, tako da više podataka dostigne ciljani uređaj. Ova tehnika korišćena je i ranije, doduše uz probleme u kompatibilnosti s klijentima, što je standardizovano IEEE 802.11ac specifikacijom. Ruter klijentu šalje sekvencu signala koji ovaj vraća pristupnoj tački. Ruter na osnovu vraćenog signala procenjuje stanje kanala i uz pomoć više antena određuje relativni položaj u kome koncentriše komunikaciju.

U brzom okruženju

Kako je brzina komunikacije glavni cilj novih uređaja, očekuje se da i ostali interfejsi budu brži, što znači da treba prevazići 100‑megabitni LAN i USB 2.0 i zameniti ih Gigabit Ethernet i USB 3.0 portovima. Netgear R9000 podržava i Dual Gigabit Ethernet Port agregaciju za bržu komunikaciju sa NAS‑ovima i upravljivim (managed) mrežnim svičevima a prisutan je i 10G LAN SFP+ interfejs.

Sve ove funkcije zahtevaju brže procesore od dosadašnjih. Zaključak da sporiji procesori u ruterima mogu da utiču na brzinu ukupne komunikacije zahtevao je da se u nove modele ugrađuju dvojezgarni (na 1,4 GHz) i četvorojezgarni (na 1,7 GHz) procesori.

Proizvođači rutera u svoje modele ugrađuju podršku za deljenje sadržaja. USB deljenje štampača i sadržaja sa USB memorija nisu novost, ali jeste implementacija multimedijalnih servera. Netgear Wi‑Gig ruter, koji nosi i naziv Nighthawk X10, ima Plex Media server koji će velikom broju podržanih multimedijalnih uređaja (pametnim telefonima, set‑top boksovima, konzolama za igru…) sadržaj učiniti dostupnim i van lokalne mreže.

Realizacija i primena bežičnih mreža koje komuniciraju na 60 GHz zavisiće, kao i kod prethodnih Wi‑Fi nadogradnji, od cene i dostupnosti uređaja. Podrazumeva se da se trenutno dostupni Wi‑Gig ruteri nalaze u najvišim cenovnim kategorijama, što uz malu raznovrsnost klijenata može da uspori ekspanziju. Lako je nabaviti ruter (na našem tržištu dostupan je TP‑Link Talon AD7200) dok nabavka nekog od laptop računara sa ugrađenim Wi‑Gig modulima, poput Acer TravelMate P648‑MG‑789T ili Dell Latitude 14 7000 Series E7470, može biti komplikovana. Isti je slučaj, što se nabavke tiče, sa docking stanicama poput Dell Wireless Station (WLD15) i HP Advanced Wireless Docking Station koje priključenim kompatibilnim laptopovima i ultrabukovima omogućavaju 802.11ad povezivost.

U Wi‑Gig zoni

Intel sloganom „Uđite u Wi‑Gig zonu“ reklamira primenu više uređaja, u kojima je Tri‑Band Wireless‑AC 18265 modul (M.2 interfejs) s antenom M 10041R, koji se povezuju u kućno i poslovno okruženje čiji je  dockingcentar stanica sa Wireless Gigabit Sink W13100 dodatkom. U tom konceptu primenjen je i Miracast standard kao i Wireless Display (Wi‑Di) tehnologija za povezivanje s multimedijalnim uređajima. Qualcomm Atheros je još jedan veliki proizvođač koji smatra da će tokom 2017. svi veći proizvođači PC računara ponuditi podršku za 802.11ad bežični standard. Njihov QCA9005 čip nalazi se u Dell‑ovoj Wireless DW1601 8V256 kartici (formata polumini PCI Express), koja je dostupna u online prodavnicama poput eBay‑a, predviđenoj za ugradnju u Latitude , E5540, E5440, E7240, E7440, Precision M4800 i M6800 laptopovima.

Teoretski maksimalna brzina USB 3.0 interfejsa od 5 Gbit/s logičan je razlog izostanka Wi‑Gig USB adaptera. Iako se uspešno snalazio sa brzinama 802.11 B/G/N i delimično AC standarda, USB interfejs tek u verziji 3.1 može (teoretski) da prenosi podatke brzinama do 10 Gbit/s. Prva rešenja treba očekivati od kompanije Peraso, čiji je WiGig čipset W110 dobio sertifikat Wi‑Fi alijanse.

IEEE 802.11n standard se znatno proširio s masovnom distribucijom uređaja Internet provajdera i to mahom u Lite N verziji teoretske brzina do 150 Mb/s. Pružaoci Internet usluga tek će s paketima brzina iznad 36 Mb/s razmišljati o bežičnim 802.11ac ili 802.11ad ruterima koje će ponuditi svojim klijentima. Na to će ih  upozoriti tehničari koji instaliraju opremu korisnicima kada više ne mogu da koriste frazu „punu brzinu ostvarićete sa žičanim povezivanjem“. Pojedinci i organizacije kojima je neophodna što veća brzina prenosa podataka unutar radnog ili životnog prostora i koji neće čekati ruter koji provajderi „poklanjaju“, opredeliće se za Wi‑Gig ruter i potražiti kompatibilne uređaje.

Jovan Mirović

(Objavljeno u PC#241)