Šta (ne) radi na mobilnoj platformi
Mladi danas sve rade na mobilnom telefonu. Windows PC i Macintosh jedva da su potrebni, svaki posao može da se obavi brže i lakše na Android ili iOS uređaju. Ovakve tvrdnje ste čuli već toliko puta da ste gotovo skloni da poverujete u njih… sve dok i sami ne pokušate da uradite nešto na malom ekranu. Ubrzo ćete uvideti da teškoće nisu samo u nedostatku tastature, već i u mobilnim aplikacijama koje su tek bleda senka PC softvera.
Stigao mi je tekst od saradnika koji je – kako to već biva – žestoko kasnio, i naravno da sam odmah hteo da pogledam da li je sve na svom mestu. Učitao sam tekst u mobilni Microsoft Word, „proleteo“ kroz njega i onda postavio uobičajeno uredničko pitanje – koliko ovde ima karaktera? Da sam tekst gledao na Windows verziji Word-a, video bih podatak u donjem levom uglu ekrana. Na Android telefonu nisam mogao da ga dobijem nikako.
Nemoguće da se ne može saznati tako trivijalna stvar kao što je dužina teksta! Tragao sam i tragao, a onda pitao i neke prijatelje, pa smo se svi time bavili i najzad – eureka – našli da ta funkcija postoji. Dakle, na taskbar-u kliknete Edit. Onda skroz desno dole (iznad tastature koja se pojavi) postoji strelica nagore. Kliknete na nju i pojavi se HOME dugme, negde pri sredini ekrana. Kliknete na njega i prebacite na REVIEW. I et voila, među opcijama vidite Word Count, što daje broj strana, broj reči, broj karaktera sa spejsovima i bez njih. Većina mobilnih poslovnih aplikacija je rađena u tom stilu – osnovne stvari su lako dostupne, ali čim vam treba nešto iole specifično, to morate da tražite u dnu zaključanog plakara gurnutog u neupotrebljavano kupatilo na čijim vratima stoji natpis „Čuvaj se leoparda“, ako smem da parafraziram Daglasa Adamsa. Ili ga ne možete naći ni tamo.
Mobilni operativni sistemi su napravljeni tako da što više kriju fajlove od korisnika, a bez fajlova je teško uraditi neki ozbiljniji posao. Stigne vam arhiva… kako da je raspakujete, kako da obradite individualni fajl, kako da to posle ponovo spakujete i pošaljete? Dešava se da su vam radni fajlovi nedostupni, jer su smešteni u foldere koje sam operativni sistem iz nejasnog razloga „krije“ od korisnika – tim fajlovima možete da pristupite sa PC-ja na koji je telefon priključen USB kablom, ali ne i iz programa na samom uređaju kao što je mobilni Total Commander. A danas slabo ko root-uje telefon da bi zaista imao pristup svemu. Ukratko, kad god treba nešto da uradim na telefonu, prvo sam u dilemi da li se to uopšte može uraditi, a kada/ako se ispostavi da može, put do rešenja je značajno duži nego na PC-ju, gde su sve te standardne operacije rešive u par klikova.
Veliki računar sa više monitora i dalje je osnovni izbor programera, dizajnera, inženjera koji se bave projektovanjem (CAD) i ozbiljnih gejmera, a i oni se dele na „partiju“ koja koristi laptop i onu koja je verna starim dobrim desktop računarima. Uz brz razvoj mobilnih procesora i razne AI koprocesore, adut većeg računara nije toliko procesorska snaga, pa ni memorija, ali je softver sasvim posebna priča. Možda zavisi i od širine tržišta – viđao sam korisnike koji čudesno efikasno montiraju video materijal za TikTok ili YouTube na telefonu.
Najzad, i dalje nema inventivne zamene za tastaturu. Diktiranje i prepoznavanje glasa funkcionišu sve bolje, ali nisu dovoljni. Neki ljudi mogu da otkucaju veoma dugačak tekst na virtuelnoj tastaturi, možda ne tako brzo kao na pravom računaru, ali sasvim dovoljno brzo – mlađi prsti i višegodišnje iskustvo čine čuda. Što se mene tiče, ako treba kucati više od pasusa, sačekam da dođem do PC-ja. Da, ovaj uvodnik sam počeo da pišem na telefonu i… hvala, ali ne hvala.
