Steve – nov oblik polarne svetlosti Aurore
Dok su severna i južna polarne svetlosti opčinjavale posmatrače noćnog neba milenijumima unazad, kanadski amateri naučnici i fotografi su pronašli još jednu vrstu neobične polarne svetlosti u poslednjih nekoliko godina koja ranije nije viđen: kratkotrajnu svetlucavu ljubičastu traku na nebu. Njihovo intrigantno otkriće privuklo je pažnju naučnika koji proučavaju svemir, i koji su tek počeli da proučavaju taj fenomen. “Posvećeni tragači za aurorom, pogotovo iz Alberte, Kanade, su jedne noći, gledali na sever i slikali lepe fotografije, kada se malo dalje na jugu pojavio i slabiji uski ljubičasti luk”, kaže Elizabeth MacDonald, fizičar u NASA Goddard Space Flight centru u Greenbelt-u u Merilend-u. Ove ljubičaste aurore su drugačije od uobičajenih koje poznajemo, kaže ona.
MacDonald je vodila ekipu koja je posmatrala auroru i poslala je jedan od Swarm satelita Evropske svemirske stanice do nje. Rezultati pokazuju da je to manifestacija ubrzanih i zagrejanih naelektrisanih čestica koje dolaze iz Sunca i koje deluju sa određenim delom magnetnog polja Zemlje u jonosferi. Tim je objavio svoje nalaze u Science Advances magazinu. Građani naučnici nisu bili sigurni u ono što su videli, pa su nazvali čudnu strukturu aurora Steve, vodeći se šalom iz animiranog filma iz 2006. godine. Ime je zaživelo, a MacDonald i njen tim su ga zadržali, predlažući da se akronim dešifruje kao Strong Thermal Emission Velocity Enhancement (STEVE). Naučnici su već decenijama poznavali niskofrekventne struje naelektrisanih čestica, ali ono što nisu znali je da bi te struje mogle da proizvode aurore vidljive oku. Međutim, sada kada ljudi imaju pametne telefone i digitalne kamere osetljivije od onoga što su naučnici imali tada, mogu da uhvate ove retke aurore, koje traju samo oko sat vremena.
Ono što STEVE čini jedinstvenom je to što za razliku od crvene, zelene ili žute aurore sa pramenastim oblikom nalik zavesi, pojavljuje se kao traka preko neba u lila ili ljubičastoj boji, a ponekad se pojavi u kombinaciji sa zelenom nijansom. U prošlosti su neki ljudi pogrešno nazvali ovu auroru fenomenom „protonski luk“, ali STEVE je uži i sa jasnijom strukturom. Umesto toga, MacDonald i njene kolege su povezali STEVE sa nečim što se zove „subauroralni ionski drift.“ Ona se javlja južno, na oko 60 stepeni iznad ekvatora, gde poravnanja globalnih električnih i magnetnih polja čine da se joni i elektroni kreću brže u istok-zapad pravcima, zagrevajući ih u procesu. Aurora je izgleda sezonska, i ne pojavljuje se u zimskom periodu, a poklapaju se sa naelektrisanim česticama koje sunce emituje.
Sada sa većim interesovanjem za ove aurore, MacDonald i ostali naučnici planiraju da ih dalje proučavaju kako bi saznali šta ih uzrokuje. Amateri naučnici mogu da nastave da igraju ovu ulogu, jer ako posmatraju jednu takvu auroru sa različitih lokacija, naučnici mogu da koriste ta zapažanja da bi zaključili gde je i koliko je visoko. Astronomi amateri mogu da pokušaju da zapaze jednu u severnim delovima kao što su u Alberti, u Montani ili Mičigenu, ili na južnoj hemisferi na Novom Zelandu. MacDonald predlaže preuzimanje aplikacije za njen naučni projekat građana, Aurorasaurus, koji upozorava ljude kada se vidi aurora. Navodeći sličnost sa bogatom istorijom doprinosa naučnika građana u ornitologiji, MacDonald dodaje: „Pronalazak STEVE-a je kao otkrivanje nove vrste ptica.“
Izvor: National Geography
