Sve što (ni)ste znali o Excel formulama

Excel može da se koristi za „crtanje tabela“, ali to puno bolje može da se uradi u MS Word-u. Kada pravimo tabelu obično je koristimo za izvođenje proračuna, često uz upotrebu funkcija. On poseduje nekoliko funcionalnosti koje olakšavaju unos i proveru rezultata složenih izraza…

Excel poznaje četiri osnovne računske operacije plus stepenovanje (^). Formule uvek počinju znakom „=”. U teoriji, možete da iskoristite i znak plus ili minus. Prvi način je intuitivan ako ste navikli da koristite numeričku tastaturu. Zatim unosite formulu- izraz koji se sastoji iz numeričkih vrednosti ili stringova, operatora, funkcija… Funkcije su potprogrami koji, u zavisnosti od namene, traže da unesete jedan ili više argumenata a na osnovu njih vraćaju odgovarajući rezultat. Argumenti u funkciji se razdvajaju znakom zarez ili tačka-zarez u zavisnosti od regionalnih podešavanja. Ako, kao većina na ovim prostorima, koristite „US (English)“ podešavanja koristićete zarez, a ako ste izabrali npr. „Serbian (Latin)“ argumente u funkciji ćete razdvajati znakom tačka-zarez. Podešavanja je moguće izmeniti uz pomoć Region Settings opcije u Control Panel-u.

Unos formule, primenom neke od funkcija, vrši se klikom na dugme Insert Function u Formulas ribonu ili pomoću prečice SHIFT+F3. Nakon pokretanja pojaviće se istoimeni dijalog prozor koji omogućava pretraživanje Excel funkcija ili izbor iz neke od ponuđenih kategorija: Most Recently Used, All, Financial, Date & Time, Math & Trig, Statistical, Lookup & Reference, Database… Nakon odabira funkcije prozor vas vodi, korak po korak, kroz unos argumenata i prikazuje pretpregled rezultata koji izabrana funkcija vraća. Nakon što potvrdite unos i izračunate rezultat, pomoću kombinacije tastera SHIFT+F3, uvek možete da se vratite na prozor Insert Function u kome ćete promeniti argumente ili proces izračunavanja. Iako je ovo zgodna opcija, iskusni korisnici uglavnom ručno krenu da unose formulu, a Excel IntelliSense mehanizam ih vodi kroz sintaksu odabrane funkcije, koja se pojavljuje kao tooltip.

Najčešće korišćena Excel funkcija je ona koja se koristi za sabiranje jedne ili više ćelija/opsega. U pitanju je funkcija SUM, a njena sintaksa je:

SUM (<argument1>, <argument2>, … , <argumentn>)

Na primer ako, u prikazanoj tabeli, unesete u F3 formulu:

=SUM(B3:E3)

u ćeliji će se prikazati zbir prodaje u prva četiri kvartala, za artikal koji se nalazi u prvom redu tabele.

Pošto funkciju SUM često koristimo, postoji i lakši način za izračunavanje zbira reda ili kolone, a to je primenom AutoSum funkcionalnosti. Selektujte sve ćelije koje želite da saberete plus jednu desno, ako su podaci u redu, ili jednu dole, ako su podaci u koloni. Potom kliknite na dugme označeno grčkim slovom sigma u Formulas ili Home ribonu. Kao rezultat, Excel će automatski primeniti funkciju SUM nad izabranim opsegom ćelija. Prečica za primenu ove opcije je kombinacija tastera ALT + „=” ili SHIFT+ALT+„=”, u zavisnosti od tastature.

Istovetnu sintaksu kao SUM poseduju još neke, često korišćene, Excel funkcije. Tu su: COUNT (prebrojavanje), AVERAGE (izračunavanje prosečne vrednosti), MIN (izračunavanje minimuma) i MAX (izračunavanje maksimuma). Zajedno sa funkcijom SUM njih često nazivamo funkcijama za agregaciju. podataka.

Ako selektujete ćeliju ili opseg u statusnoj traci, pri dnu prozora, videćete neku od agregacija npr. sumu, prosek, broj… Desnim klikom iznad statusne trake pojaviće se meni koji omogućava izbor funcije koja se automatski primenjuje nad selektovanim opsegom. Ova opcija se često koristi kada želite brzo nešto da izračunate ili proverite rezultat…