Televizija kroz IP mrežu
Danas nam sve i svašta stiže preko svemoćnog Interneta, pa tako i TV program gledamo sve češće posredstvom IP konekcije. Evolucija IP video‑servisa nije bila jednostavna, a sada se došlo do tačke kada je IPTV značajniji nego ikada, uz tendenciju konvergencije svih multimedijalnih servisa
Na samom početku treba reći da IP mreža po svojoj prirodi nije najsrećniji medijum za prenos video‑signala. Paketi podataka šalju se kroz nju različitim putanjama, s nejednakim kašnjenjima, bez garancije da će uopšte stići na odredište (ako nisu implementirani protokoli viših nivoa koji to dodatno kontrolišu), što je pogubno za video‑informacije koje su osetljive i na promenljivo kašnjenjenje i na gubitak podataka. Ipak, niska cena opreme i rasprostranjenost IP mreža učinile su svoje – nedostaci su s vremenom ispravljani i zaobilaženi, mreža je poboljšavana, tako da je IP konekcija postala favorizovani način za isporuku multimedijalnih sadržaja.
Privatna ili javna mreža
Nekada je preduslov za IPTV servis bila privatna, kontrolisana IP mreža, zbog čega je realizacija IPTV servisa zahtevala moćnu infrastrukturu. To je bilo neophodno upravo da bi se držali pod kontrolom promenljivi parametri pogubni za video‑podatke koji vladaju na nekontrolisanim IP mrežama kakav je javni Internet, pa su IPTV servis mogli da priušte telekom operatori koji poseduju celu konekciju „s kraja na kraj“, tj. od izvora video‑signala pa do krajnjeg korisnika.
S većom zastupljenošću broadband Interneta, razvojem efikasnijih video‑kodeka i uvođenjem novih streaming tehnologija, stekli su se uslovi za isporuku kvalitetnih TV sadržaja i preko javnog Interneta i IP video‑servisi naprosto su eksplodirali – svedoci smo da on‑line provajderi video‑sadržaja, kao što je Netflix, osvajaju tržište, a analize pokazuju da će se trend ovog rasta nastaviti. Prema izveštaju kompanije Cisco, očekuje se da do 2020. video‑sadržaji čine čak 82 odsto Internet saobraćaja. Količina video‑materijala koja će svakog meseca 2020. godine prolaziti kroz globalnu mrežu biće tolika da bi pojedincu trebalo pet miliona godina da sve to odgleda!
OTT (Over‑The‑Top) video‑servisi, za razliku od tradicionalnih IPTV korisnika, dosežu do svakog ko ima pristojnu broadband Internet konekciju i računar, tablet ili smart telefon, preskačući granice provajderskih mreža, pa i granice država i kontinenata. To menja pravila igre, jer veliki operatori koji su nekada suvereno vladali tržištem sada gube tlo pod nogama, rizikujući da se svedu na pukog provajdera Internet konekcije kroz koju drugi dostavljaju (i naplaćuju!) svoje video‑servise, pa su tako prinuđeni da se oštrije bore za svoj deo kolača.
Prednosti OTT modela
Velika prednost IP video‑servisa jeste u tome što se na IP osnovi veoma lako implementiraju dodatni servisi poput onih za on‑line kupovinu, app store, medija centri, razni widget‑i. Njih je, osim toga, lako integrisati sa servisima drugih provajdera, što otvara niz mogućnosti za dinamično menjanje poslovnog modela i dodatnu zaradu. Sve to vrlo je teško ili potpuno nemoguće izvesti na tradicionalnim platformama zbog čega i kablovski, satelitski i drugi TV operatori flertuju sa IP servisima kroz hibridne korisničke uređaje (satelitski, kablovski i DVB‑T SetTop Box‑evi s dodatnom IP konekcijom, recimo) i evoluciju ka kompletnim IP rešenjima.
Slika tržišta značajno je izmenjena jer je i tehnologija pojeftinila i postala dostupnija: tradicionalni telekom provajderi još uvek se drže klasičnog IPTV‑a, ali video‑usluge dopunjuju raznim OTT servisima (često besplatno), kablovski operatori uvode OTT kao dopunu svojim digitalnim kanalima dok gledaju u zoru nadolazeće IP evolucije. Dodatno, vlasnici premijum TV sadržaja sve češće razvijaju sopstvene OTT platforme kako bi svoje vredne sadržaje dostavili direktno do krajnjeg korisnika, izbacujući iz igre tradicionalne operatore kojima preostaje jedino da skupljaju mrvice od kolača kroz naplatu Internet konekcije. Većina igrača na ovom tržištu pokušava, s manje ili više uspeha, da ponudi usluge svojih IPTV platformi kroz veleprodajne modele drugim provajderima u vidu cloud servisa. Kad se tome dodaju legalne i one druge platforme za distribuciju domaćih TV sadržaja do dijaspore po celom svetu, IPTV ekosistem postaje još šareniji i uzbudljiviji.
Na našem tržištu
Pre par godina na domaćem tržištu postojao je samo IPTV servis Telekoma Srbija, a sada je situacija daleko interesantnija. SBB, kao najveći kablovski provajder, je u međuvremenu duboko zagazio u svet IPTV servisa i to u nekoliko različitih pravaca. Digitalni kablovski TV servisi koje ovaj provajder nudi pod brendom D3 dopunjeni su uslugom D3 Go koja predstavlja OTT IPTV servis, koji se krajnjim korisnicima isporučuje posredstvom D3 Go aplikacije za PC i MAC računare, tablet i smart telefone. Deo usluge predstavlja i servis Catch‑Up, mogućnost premotavanja TV programa do tri dana unazad, kao i TV vodič i Video‑on‑Demand (virtuelni video‑klub). D3 Go se nudi korisnicima u paketu s drugim uslugama ove kompanije – kablovske televizije, Interneta i Total TV satelitske televizije, pri čemu servis funkcioniše neograničeno na SBB Internet konekciji, dok su na Internet priključcima drugih operatora neki TV kanali blokirani, što je posledica prava za distribuciju TV kanala.
D3i je IPTV OTT usluga koja zamenjuje digitalnu kablovsku televiziju – servis se isporučuje preko posebnog IP SetTop Box‑a i Internet konekcije bilo kog operatora. Tako se javlja izvesna disrupcija klasičnog modela tržišta – očigledna je namera operatora da preskoči barijere sopstvene mrežne infrastrukture i naplati svoju TV uslugu preko infrastrukture konkurencije. Treća verzija IPTV servisa ovog operatora evoluirala je akvizicijom nekada nezavisne firme koja danas posluje u okviru iste grupe pružajući TV kanale s područja bivše SFRJ dijaspori kroz OTT platformu po imenu Net TV Plus.
Telekom Srbija, naravno, nije sedeo skrštenih ruku. Modernizovali su sopstvenu IPTV platformu i dosta poradili na TV sadržajima koje nudi, što mu je u početku bila bolna tačka. Rebrendiran pod nazivom MTS TV, bivši Open IPTV stiže s lepšim i intuitivnijim korisničkim menijem, servisom Catch‑UP od 72 sata koji je ranije mnogo nedostajao, kao i bržom promenom kanala koja je smetala prvim korisnicima. Video‑klub je bogatiji, a ova „klasična“ IPTV usluga koja funkcioniše isključivo preko SetTop Box‑a i Telekomove fiksne infrastrukture, budući da koristi kontrolisano mrežno okruženje, dopunjena je i OTT TV servisima za računare, tablete i smart telefone koji se u toku promotivnog perioda (koji ističe otprilike u trenutku kada ovaj broj odlazi u štampu) nudi besplatno korisnicima MTS TV.
Za razliku od ove usluge koja je dobila jednostavan naziv „TV na više uređaja“, pod nazivom MTS TV Go Telekom nudi i samostalan OTT televizijski servis, koji mogu koristiti i oni koji nisu korisnici MTS IPTV‑a, za sada sa desetak televizijskih kanala, kao i Klik Sport OTT uslugu kojom se, posredstvom posebne aplikacije, mogu pratiti probrani sportski događaji.
Svi imaju TV portfolio
I manji operatori uspešno uvode IP servise u svoj TV portfolio, pri čemu je vredno primetiti prisustvo vrlo različitih tehnologija i poslovnih modela. Kablovski operator Radijus vektor rešio je da svoju osnovnu uslugu analogne i digitalne kablovske TV komplementira OTT IPTV servisom za desktop i laptop računare koju je razvio u saradnji sa cloud provajderom NetCast. Ova usluga, pod nazivom „TV Svuda“, dostupna je besplatno korisnicima Radijus vektora tokom promotivnog perioda, koji slučajno ističe kada i Telekomova promocija za OTT.
Orion Telekom razvio je još ranije sopstvenu IPTV OTT platformu, ali je promenio poslovni model. Nekada je ovaj provajder svojim korisnicima pružao IPTV u paketu, preko SetTop Box‑a i sopstvenog javnog Internet priključka. U međuvremenu, verovatno je došao do zaključka da nema nijednog razloga da ovu uslugu ne naplaćuje i kad je veza ostvarena preko konkurentskog Internet provajdera, pa se sada usluga pod nazivom IPTV Srbija nudi samostalno, svima koji je žele i imaju bilo koji broadband Internet priključak.
BeotelNet od decembra 2014. godine ima svoju IPTV uslugu. Samostalno pruža uslugu televizije.
KBC Net je karakterističan po OTT usluzi koju pruža samo sopstvenim korisnicima preko SetTop Box‑a s dodatnim funkcijama medija centra i nekim funkcijama sličnim Smart TV aplikacijama (YouTube), kao i mogućnošću WiFi povezivanja.
Zanimljiva ideja stiže od kablovskog operatora Kopernikus Cable Networks, koji se opredelio za WiFi OTT SetTop Box koji radi svuda, kako na sopstvenoj mreži, tako i kod konkurencije. U ponudi je i IPTV servis pod nazivom „OTT za smart telefone i tablete“, a uskoro se očekuje i verzija iste usluge za PC računare.
Za kraj smo ostavili primer koji ilustruje ranije iznesenu tvrdnju da se IPTV‑om više ne bave isključivo operatori. Pink, kao jedna od najvećih medijskih kuća na ovim prostorima i najozbiljnija (u poslovnom smislu) producentska kuća, rešio je da jednostavno preskoči sve operatore i izgradi sopstvenu OTT platformu preko koje pruža svoj program direktno krajnjim korisnicima pod imenom Klik Pink. Ako posmatramo svetske trendove, ovo je scenario koji ćemo verovatno sve češće viđati u budućnosti.
