Tina Gerbec Radaković (El Kachon) o muzici i računarima

El Kachon (el kaćon) je autorski bend koji predstavlja mešavinu roka, bluza i fanka. Ima bogat zvuk koji proizvode: Tina – vokali; Tomi – slajd gitara, vokali; Krt – gitara, vokali; Mileta – klavijature; Sondža – bas, vokali; PimpS – perkusije; Žiga – bubnjevi i Aleš – tonski tehničar.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Naravno. Al’ to ne znači da mi treba da ih puštamo, plaćamo i slušamo. Kompjuter je takođe pomogo dobrim muzičarima da koriste programe za snimanje svoje “velike” muzike.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuteri nisu krivi. Šund postoji oduvek. Kompjuter nam je pomogao da naša muzika putuje u svet. To što ljudi ne znaju razlike između šunda i kvaliteta, to je drugi problem, mnogo veći od tehnologije.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mislim da nisam toliko osetljiva, da bih čula razliku, pogotovo kada imaš dobre zvučnike i kada recimo slušaš dobru produkciju na kompjuteru, a onda neku noviju ploču sa isto dobrom produkcijom. Jeste “masniji” zvuk kada slušam ploče, ali to je zaista retko, to nema veze sa muzikom koju pratim, jer se danas muzika sluša na kompjuteru, u kolima, na diskovima itd. Danas je produkcija jako napredovala i po meni postoji ozbiljna razlika između dobrog i lošeg zvuka, a to uglavnom zavisi od produkcije. Ponekad čujem da je tanka, a ponekad čujem mastan, jak zvuk, čujem sve instrumente, a najbitnije kod muzike je da čujem značaj pesme, da čujem šta muzičari žele da mi kažu.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Naravno, ima prednosti u digitalizaciji zvuka, zato što muzika može vrlo brzo da putuje u svet. Ima prednosti i kod snimanja, takav način rada ekspandira do beskraja. Sve je moguće, sve  može, jer može se.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ko ne misli tako, onda živi u bajci. Kad su se pojavili programi, industrija dobrih bek vokala je skoro umrla, a sa tim i potražnja svih muzičara, koji čine bend. Sada svako može svoj instrument (što je naravno i vokal) umnožiti koliko puta hoće ili sam sebi odpevati npr. tercu, oktavu ili mu to odradi program. Postoje programi, gde npr. pevač odpeva u falšu, a program mu ispravi visinu vokala, da zvuči kako treba, u tonalitetu. Tako su i profesionalne bekvokalistkinje polako ostale bez posla, jer ne mora više niko da peva u tonalitetu, a pošto je produkcija bitnija od same pesme i jedan DJ može da bude “one man band”. Sve je to jako loše i nema veze sa mozgom. Ima puno bendova koji ni ne sviraju uživo, što je jako čudno. A najgore je kad pevač na samom koncertu ima program, gde mu u real time popravlja ton, da zvuči u tonalitetu. Stotinu nekakvih reverba i dileja, koje od njega naprave nešto što nije. Priznajem da ja volim da moj tonac koristi reverb i delej za moj vokal, jer bez toga zvuči suvo i ne uklapa se u bend. Ali nikad premnogo, da to ne bi zvučilo ko ja i ne daj bože da mi neko popravlja moje falševe što se tiče tonalitea, to mora da se čuje, jer to sam ja! Bez obzira što danas svako može da peva, da svira i da to nekako zvuči, to ne sme da znači da to treba da slušamo!

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Verovatno je moguće. Napredovala je tehnika. Sve može da bude tako dobro isproducirano da zvuči puno i dobro. Znam da nije to to, ali to se danas dešava i toga će biti sve više zato što je to najlakše. Ne mogu da kažem da je to loše. Dobre su te spravice kada se prave pesme. Ljudi imaju različite načine pravljenja pesama. Imaš bend koji to radi zajedno na probi, a imaš jednog člana benda koji nakuca sve kod kuće u nekom programu (na kompijuteru), pošalje bendu da mu posle tako odsviraju ili barem napravi neku ideju za pesme. To i nije tako loše. Što se mene tiče, ja bih bila najsrećnija kad bi svi bendovi morali da snimaju uživo, što znači, snimaš jednu traku sa svim instrumentama zajedno i jedan tejk je jedan i jedini. Nema tu katovanja i lepljenja preko traka, nema tu dosnimavanja. Tako bi se malo očistio šund sa scene. Ali bi onda svi bendovi trebali tako da rade, da se čuje prava razlika i da se naravno čuje duša pesme, benda.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ja mislim da jeste, elektronska muzika je muzika. Kada gledam kako ljudi uživaju kad slušaju takvu muziku, rekla bih da ima tu nešto. Neke pali DJ, neke pali zvuk gitare itd. To što DJ sa USB ključem zaradi 100 puta više za “svirku” nego bend koji je uložio u instrumente, vežbe, znamo šta sve, to je ono što je jako tužno. Nema veze što ima više publike, takva publika neće nikada razumeti našu muziku i zato ne mora ni da je sluša. Ali da, elektronska muzika je stvarno muzika.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Izgleda da sam ja običan slušalac, pošto nekad ni ja ne razlikujem “otkucan” instrument od odsviranog u studiu. Opet se vraćam ka produkciji. Produkcija i mastering može danas malo zamagliti uši, jer je jako agresivna. Zato najviše volim da slušam žive svirke, koliko god bilo ponekad teško za slušanje. Tu jedino vidiš šta valja.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Koliko je internet smorio muzičku scenu, tako joj je i pomogo da izađe u svet. Danas se muzika prodaje više preko interneta, pa treba znati šta su elektronska autorska prava, jer su ta danas najbitnija. Mislim da nikada neće biti kao što je nekad bilo. Treba se boriti na toj sceni koja postoji u ovo vreme.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne, nije isto. Publika na koncertu je najbitnija publika, oni moraju da se zaljube u tebe. Oni te posle traže na društvenoj mreži i prate, kupuju merčendajz, kupuju tvoju muziku i ti moraš to da im vraćaš toliko na koncertima koliko i na mreži. Sa druge strane, ti moraš na youtube-u ljude da ubediš da je tvoja muzika dobra za njih. I tako će i ova www publika doći na tvoj koncert.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Danas uspešna reklamna kampanja mora da se uradi sa svim mogućim sredstvima. Nema druge. Sama volim da vidim plakat i uvek stanem i pročitam šta se gde dešava. Previše je informacija na društvenoj mreži, ne možemo da stignemo sve da vidimo. Nema neke težine i duše. Kada vidim plakat, oko koga se neko potrudio, dođe mi toplina u srce, a znam da nisam jedina. Znači, uspešna reklamna kampanija mora da je toliko agresivna da na kraju već postane dosadna.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Naravno da ne. Nismo pravili neke statistike, ali znam da nikad nije tačna. Sada su stavili novo dugme “interested” to sad ljudi koriste, da su obavešteni šta se dešava sa tim iventom, da li se nešto menja i da ih podseti kada i gde se to dešava. Tako da ja to ne gledam, zato što ima mnogo ljudi koji su drugačije obavešteni o koncertu i ima mnogo onih koji se ne pojavljuju na tim društvenim mrežama i ne znaju šta znači LOL.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je aktivan. Ako nisi aktivan znači da ne postojiš. Spremili smo vam dva autorska albuma, na proleće 2016. izlazi treći album. Radi se promocija, prave se spotovi, svira se.

Predrag Jovanović

Računajte na računare