Tri internet praseta
U velikom Internetogradu, u blizini ogromne Društvene šume, živela su tri internet praseta: Internet Beskućnik, Internet Podstanar i Internet Vlasnik… Tako otprilike počinje moderna internet basna o “Tri internet praseta”, kao priča o velikoj zabludi onih koji smatraju da im je za lični ili poslovni internet identitet dovolјno što su kao pojedinci ili firme prisutni na društvenim mrežama. A zašto je to tako?
Naši prasići, Internet Beskućnik, Internet Podstanar i Internet Vlasnik zajedno su išli u srednju školu, ali su im se potom putevi razišli. Podstanar i Vlasnik su se ponekad i čuli i videli, ali samo onlajn, a jednog dana se zapitaše kako da pronađu svog drugara Beskućnika. Pokušali su preko poznanika iz škole – Internet Pretraživača, koji je odmalena bio poznat po svojoj prgavoj naravi i otimanju užina i ličnih podataka od naivnih školaraca. On tačno zna ko šta radi po Internetogradu, a dobrim delom i po Društvenoj šumi. U onom čuvenom pitanju „Halo, Bing, kako Brat?“, on je taj Brat. Mnogo veliki Brat, oGuglao na svoju veličinu. Naravno, naša dva prasića svog drugara nisu našli preko Internet Pretraživača…
Prvo prase, Internet Beskućnik, nije imalo čak ni kuću od slame, tačnije internetovske prazne slame, iako tog materijala ima u izobilјu svuda po Internetogradu. Postojalo je samo u oflajn svetu i na njega si mogao da naletiš samo slučajno na ulici. Nije ga nigde bilo u rezultatima internet pretraga, a i retko ko ga je smatrao za ozbilјnu prasetinu. Nit Fejsa, nit sajta. Beskućnik se trudio da nađe neki bolјi posao, ali su ga svuda odbijali zbog internet neiskustva i internet nevidlјivosti.
Drugo pak prase, Internet Podstanar, imalo je kuću od drveta, sagrađenu od materijala kojim obiluje Društvena šuma. Sve je to bilo besplatno, kao i sam plac u Društvenoj šumi, bilo je dovolјno samo da klikneš na dugme „Slažem se“. I Podstanar je tu neko vreme prijatno živeo u ubeđenju da je sve to njegovo. A onda se jednog dana pojavio Strašni Cuk (iliti Zak, po američkom), vlasnik Društvene šume. Oduvao mu je lepo profilisanu kuću, pod optužbom za prasizam, jer je 1. maja lajkovao i šerovao neku sliku sa prasetom na ražnju. I tako Internet Podstanar za čas posla postade isto što i Internet Beskućnik! Ostao je bez svega što je imao u drvenoj kući, ali i bez adrese (društvenašuma.kom/InternetPodstanar), tako da ni prijatelјi nisu znali gde sad da ga nađu.
A naše treće prase, Internet Vlasnik, bilo je prase koje bi svaka krmača poželela za svoju prasicu! Od početka je slušao savete iskusnih internet prasića, pa je pametno sazidao kuću od cigala. Kuću na svom internet placu i na svojoj internet adresi, domenu takoreći – internetvlasnik.grok! I niko odatle nije mogao da ga oduva. Uvek su svi lako mogli da ga pronađu i prepoznaju u celom Internetogradu. U Društvenoj šumi imao je samo vikendice, da se druži sa ostalim prasićima po kafićima, tako da Strašni Cuk nije mogao da mu naudi. A Internet Pretraživač je na pitanje „Halo, Brat, gde je Vlasnik?“ uvek mogao tačno da odgovori: „Kako gde, pa na internetvlasnik.grok!“. I živeo je srećno i zadovolјno, sve do kraja Interneta!
Naravoučenije: Ako se internet prase ili njegova firma u Internetogradu pojavlјuju samo na tuđim placevima u Društvenoj šumi, rizikuju da to sve jednom izgube i ostanu bez internet identiteta. Samo internet prasići na svom internet domenu su sigurni.
Lazar Bošković, kreativni direktor agencije AgitPROP