Turska blokirala sadržaj Grok-a na X zbog navodnih uvreda na račun Erdogana i verskih vrednosti
Turski sud je blokirao pristup nekim sadržajima Grok-a. Grok je chatbot koji je razvila Elon Musk-ova kompanija xAI. Blokada je usledila nakon što su vlasti navele da je chatbot generisao uvredljive odgovore na račun predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Prva zabrana sadržaja iz veštačke inteligencije u Turskoj
Brige zbog političke pristrasnosti, govora mržnje i netačnosti u AI chatbotovima su rasle od lansiranja OpenAI ChatGPT-a 2022.godine. Grok je objavljivao sadržaje optužene za antisemitizam i hvalio Adolfa Hitlera.
Glavno tužilaštvo u Ankari saopštilo je da je pokrenulo istragu. Ova pojava je označena kao prva zabrana sadržaja iz veštačke inteligencije u Turskoj.
Vlasti su navele kršenje zakona koji takve uvrede kvalifikuju kao krivično delo. Za to delo je predviđena kazna zatvora do četiri godine.
Prošlog meseca, Musk je obećao nadogradnju Grok-a. On je istakao da „ima previše smeća u bilo kojem osnovnom modelu treniranom na nekorigovanim podacima.“
Grok, koji je integrisan u X, navodno je generisao uvredljiv sadržaj o Erdoganu i Ataturku kada su mu postavljena određena pitanja na turskom jeziku.
Agencija za informacione i komunikacione tehnologije (BTK) usvojila je zabranu nakon sudskog naloga.
Ministar saobraćaja i infrastrukture Abdulkadir Uraloglu kasnije je za TV NTV izjavio da Turska još nije uvela potpuni zabranu pristupa Grok-u. Ali da će to učiniti ako bude potrebno, uz napomenu da će turske vlasti razgovarati o pitanju sa X.
Jaman Akdeniz, stručnjak za sajber pravo na Univerzitetu Bilgi u Istanbulu, rekao je da su vlasti identifikovale oko 50 objava Grok-a kao osnov za istragu.
„Turska je prva zemlja koja je uvela cenzuru Grok-a“
Turska je poslednjih godina značajno pojačala nadzor nad društvenim mrežama i platformama za online emitovanje, usvajanjem zakona koji vlastima daju veću kontrolu nad sadržajem, pritvaranjem ili hapšenjem pojedinaca zbog objava. Zatim, pokretanjem istraga protiv kompanija i ograničavanjem ili blokiranjem pristupa određenim sajtovima.
Kritičari navode da se zakon često koristi za gušenje neslaganja, dok vlast tvrdi da je neophodan za zaštitu dostojanstva državnih organa.
Izvor: Reuters