Uvodnik: Promena kao (sumnjiva) konstanta
Davno je rečeno da je u savremenom svetu vrhunskih tehnologija jedina konstanta – stalna promena. Koliko god to bilo nesporno, čini mi se da pojedini lideri tezu shvataju previše bukvalno i teže promenama radi samih promena, što rezultuje lošijim proizvodom ili čak dovodi dalji razvoj u ćorsokak iz koga se nije lako izvući. Ima i ona druga izreka koja kaže „ako nije pokvareno, nemoj da ga popravljaš“…
Pripremajući monografiju „Naših 30 godina“ – da, konačno je u prodaji – prisetili smo se brojnih stranputica kompjuterske industrije i milijardi koje su na njih potrošene. Recimo, Microsoft je kupio kompaniju Nokia za 7 milijardi dolara, ali bez obzira na to nije uspeo da osvoji tržište pametnih telefona, iako je „u igru“ ušao sa jednim od prvih operativnih sistema za ove uređaje koji se zvao Windows Mobile. Kompanija America Online je kupila Time Warner za fantastičnih 165 milijardi baš kada je pukao dot com balon i sam AOL je otišao u istoriju. Sprint je kupio Nextel Communications za 37.8 milijardi (u akcijama), kako bi stvorio trećeg najvećeg telekomunikacionog provajdera na svetu. Kompanije su interno bile toliko različite da ujedinjenje nikad nije uspelo, dodatni troškovi su bili ogromni i najzad se sve završilo na gubitku od preko 30 milijardi dolara.
Kako velike kompanije mogu toliko da pogreše, zar ne prave nikakve analize pre tako skupih odluka? Prave, naravno, ali… Evo primera iz novije istorije kojem smo svi prisustvovali. Godine 2022. McKinsey je analizirao situaciju na tržištu i savetovao Warner Brothers da se ujedini sa kompanijom Discovery; konsultantski honorar je bio 55 miliona dolara. Za još 37 miliona McKinsey je savetovao WB da promeni ime HBO u HBO Max, pa posle da ga preimenuje u Max, i najzad da ovih dana vrati ime na HBO Max. A onda su konsultanti, za još 64 miliona dolara, savetovali da Warner Brothers i Discovery ponovo postanu nezavisni brendovi. Izgleda da je jedini posao koji donosi sigurnu zaradu i nikakvu odgovornost – biti savetnik.
A tek kada se radi o novim verzijama programa… Moj omiljeni primer je Start meni, koji je Microsoft uveo u Windows-u 95. Bila je to odlična ideja i sve je radilo sjajno. A onda je, počev od Viste, Microsoft počeo da „popravlja“ Start meni, da u njega ubacuje razne gluposti, vidžete, pretragu Interneta, da ga šeta po raznim pozicijama na ekranu… Deset verzija koje su možda bile grafički lepše – što je za pohvalu – ali funkcionalno lošije i konfuznije od originala. Danas na tržištu postoje programi kao što je startisback.com – plaćate da biste uklonili „unapređenja“ koja su nove verzije Windows-a donele. U današnje vreme, kada se softver uglavnom prodaje kroz pretplatu, autori „moraju“ da povremeno emituju nove verzije, pa tu treba promeniti nešto što će odmah biti vidljivo. Da tu novu verziju treba nekome prodati, možda bi razmislili o funkcionalnijim promenama koje bi navele ljude da izvade pare iz džepa.
Nije lako naći pravu meru između potrebe za promenama i smislenosti tih promena, naročito gledano iz ugla korisnika. Ima proizvoda koji su, kroz godine i decenije razvoja, dostigli neko optimalno stanje i koji sasvim lepo mogu da ostanu takvi kakvi jesu – moj omiljeni primer je Total Commander koji je „isti“ već četvrt veka i… ništa mu ne fali. Nove ideje treba kanalisati u potpuno novi proizvod, koji će sam prolaziti kroz neophodnu evoluciju i zadovoljiti neke nove potrebe zahtevnih korisnika. Osmišljavanje novog proizvoda je možda najveći izazov u razvoju industrije, troškovi su veliki ali novi proizvodi vode firme i čitavo tržište unapred. Letnja dokolica je pravo vreme da oslobodite svoj kreativni um i razmišljate o novim stvarima. I mi ćemo se time baviti, i ko zna šta će stići najesen…
Vidimo se prvih dana septembra!
