Uvodnik: Šta smo zaboravili?

To što danas ne umemo da pravimo violine kao što su Stradivarius-ove iz 169x godine ili gitare nalik na Gibson Les Paul iz 195x godine možda i nije toliko bitno – tek neki muzički instrumenti. Ali da li smo izgubili svemirsku tehnologiju koja je 1977. poslala Voyager u daleki Svemir a Apollo letilice na Mesec? Imamo čudesno bolji IT, ali kao da nam nešto drugo fali…

Poslednjih godina stvari su konačno počele da napreduju u domenu istraživanja Svemira. Dve privatne kompanije, SpaceX i Boeing Starliner, su ovladale tehnologijom slanja letilica u orbitu (pa i nešto dalje), prekidajući tako deceniju dug period kada su američki astronauti morali da putuju do Međunarodne svemirske stanice (ISS) koristeći ruski Sojuz. Ne ide sve baš glatko – Starliner je odneo dvoje astronauta na ISS kako bi tamo ostali nekoliko dana, a onda nije mogao da obeća njihov siguran povratak, pa će Butch Wilmore i Suni Williams morati da ostanu u orbiti do februara sledeće godine, kada će se vratiti na SpaceX-u. Boeing se baš nije proslavio, ne samo u ovoj stvari.

I SpaceX povremeno ima problema, ali je spreman na sve veće avanture, pa su se tako ovih dana četiri astronauta-civila udaljila 700 kilometara od Zemlje, radi šetnje u otvorenom Svemiru. Svi su to prokomentarisali kao spektakularan uspeh, zaboravljajući da je Aleksej Leonov “šetao Svemirom“ još 1965. godine. Pa gde je tu onda napredak, osim u daleko boljim kamerama za snimanje i većim ekranima u svemirskom brodu? Trebalo bi da Artemis II sledeće godine povede astronaute oko Meseca, da bi Artemis III spustio ljude na Mesec, možda 2026. godine. Sve to ide sporo, uz mnogo problema – a setimo se da je početkom sedamdesetih godina Apollo šest puta „rutinski“ vodio ljude na Mesec (dobro, Apollo 13 je imao nekih problema usput).

Zašto je sada sve toliko komplikovano? Verovatno nedostaje motiva (a samim tim i novca) jer nema velike svemirske trke sa ideološkim protivnicima. Drugo, danas se mnogo više pažnje posvećuje sigurnosti, nekad su rizici bili veći, mada put u Svemir teško može biti bez rizika. A kao i da smo nekako izgubili entuzijazam, što je možda najveći problem od svih.

Zato sam i bio oduševljen kada sam čuo za entuzijazam srednjoškolaca i studenata iz Istraživačke stanice Petnica koji su, uz budžet od samo par stotina evra, uspeli da pošalju sondu sa mernom opremom u stratosferu, na visinu od preko 30.000 metara. Tamo su izvršili eksperimente koristeći Gajgerove brojače, kamere i termometre vezane na Raspberry Pi i Arduino uređaje koje su sami programirali. Sonda se spustila 60 kilometara od Petnice i najzad je pronađena u kanjonu Velikog Rzava, posle epskih avantura o kojima možete da čitate na stranicama PC-ja i da gledate na našem YouTube kanalu.

To je entuzijazam koji nas u sledećim decenijama može ponovo odvesti na Mesec, na Mars pa i dalje…