Uzorci sa Meseca otkrili skrivenu istoriju našeg satelita

NASA planira da svoje astronaute 2027. godine spusti na Mesec, a događaj privlači sve veću pažnju. Zato je svaka informacija važna, posebno ako se radi o nečemu što se do sada nije znalo.

U leto 2024. godine jedna robotska misija se spustila na takozvanu „daleku stranu Meseca“. Kina je poslala na Mesec još jednu svoju letelicu, a ova se uspešno spustila na površinu Zemljinog prirodnog satelita. U pitanju je Chang’e-6 – četvrta kineska letelica kojoj je uspešno izvela ovaj poduhvat.

Prethodna robotska misija Chang’e-5 je krajem 2020. godine krenula sa lansirne stanice Wenchang uz pomoć rakete Long March 5. Na matičnu planetu je donela kamenje sa Meseca, što se poslednji put dogodilo pre 45 godina, kada su američke i sovjetske ekspedicije donele uzorke sa ovog nebeskog tela. Nova Chang’e 6 letelica se spustila na daleku stranu Meseca, gde je provela 48 sati u sakupljanju uzoraka.

Chang’e-6 je imala bušilicu uz pomoć koje je probila površinu nebeskog tela na koje se spustila, i robotsku ruku kojom je sakupljala rigolit. Nakon prvog dela misije 3. juna 2024. je poletela nazad na Zemlju. Sa sobom je ponela uzorke – prve sa „daleke strane Meseca“. Kina tako ostaje jedina zemlja koja se spustila u ovu mesečevu oblast, a to je prvi put učinila 2019. godine.

Uzorci sa Meseca su stigli na zemlju po prvi put nakon misija iz sedamdesetih godina prošlog veka, a ono što su kineske letelice donele sada se nadograđuje na sve što se naučilo iz Apollo misija. Cilj je da se otkrije kako se Mesec formirao, zašto izgleda ovako kako izgleda, što otkriva stvari o istoriji celog solarnog sistema.

Jedna od najvećih misterija je zašto je „daleka strana Meseca“ – ona koja je uvek okrenuta od Zemlje – radikalno drugačija od strane koja je okrenuta ka nama. Zanimljivo je i to da je nedavno otkriveno da su vulkani na ovom satelitu bili aktivni mnogo duže nego što se mislilo. Što se misije više približavaju nepoznatim oblastima, to se više saznaje.

Uzorci koje su pre više od četrdeset godina donele misije Apollo i sovjetska Luna otkrili su mnogo o istoriji Meseca, budući da su uzorci delili nogo toga sa kamenjem na Zemlji. Tako je nastala teorija da se Mesec formirao kada je nebesko tele veličine Marsa – Theia – udarilo u proto-Zemlju pre oko 4,5 milijardi godina.

U međuvremenu se mnogo toga promenilo, pa je sasvim prirodno da nove misije otkriju do sada nepoznate stvari. Tokom godina su pravljeni snimci sve bolje i bolje rezolucije, pa su uočeni krateri za koje se veruje da su mnogo stariji nego što se mislilo.

Velike misterije okružuju vulkane na Mesecu, jer se do skoro verovalo da je Mesec geološki mrtav već milijardama godina. Na osnovo uzoraka iz Apollo ere se zaključilo da su sve aktivnosti prestale pre oko tri milijarde godina, ili čak i pre toga. Chang’e uzorci mogu da posluže kao dokaz za obaranje ove teorije, budući da je procenjeno da su vulkanski uzorci koji su doneti na Zemlju mlađi, čak najmlađi od svih sa kojima se čovečanstvo do sada susrelo.

Među uzorcima koje je prikupila robotska letelica Chang’e 5 su se našla i tri vulkanska stara oko 120 miliona godina. Ovaj zaključak još uvek čeka da bude potvrđen, ali neki naučnici već tvrde da se u središtu meseca čak i danas nalazi magma.

Mesec je i dalje neistražen. Na Zemlju je do sada stiglo nešto preko 385 kilograma kamenja sa ovog nebeskog tela, a uzorci su sa tek nekoliko lokacija. Chang’e-6 misija je poboljšala situaciju, budući da je prva donela uzorke sa daleke strane Meseca – iz najvećeg i najdubljeg poznatog kratera. Naučnici bi na osnovu novog materijala trebalo da utvrde zašto se uzorci sa dve strane Meseca toliko razlikuju, što je pitanje koje se odavno postavlja.

Misija Artemis III agencije NASA planirana je za 2027. godinu (to naravno može da se promeni), a planirano je da se astronauti spuste bliže južnom mesečevom polu i da na Zemlju donesu oko 80 kilograma uzoraka.