Vertiv – nova vizija za EMEA region

Karsten Winther je predsednik za Evropu, Bliski istok i Afriku (EMEA) kompanije Vertiv. Pridružio se kompaniji 2018. kao potpredsednik prodaje za EMEA i unapređen je na ovu poziciju u martu 2022. godine.

Iskustvo dugo preko 20 godina ne sprečava gospodina Winther-a da sve snage ulaže u prepoznavanje novih trendova i planiranje novih projekata koje će kompaniji Vertiv doneti još više uspeha i veću tržišnu ulogu.

Dok se snalazite u svojoj novoj ulozi kao predsednik EMEA regije, šta izdvajate kao vaše ključne prioritete na tržištu?

Pažnja koja se pridaje našim ljudima za mene ostaje glavni prioritet. Veoma je važno da zadržimo i nastavimo da privlačimo talente koji će neizbežno doneti novi način razmišljanja i inovacije, što je ključno da bismo nastavili rast naše vodeće pozicije na tržištu. Drugi prioritet i još jedan ključni element našeg uspeha jeste to da uvek dajemo sve od sebe kako bismo povećali zadovoljstvo kupaca. Da bismo to ostvarili, dužni smo stalno da poboljšavamo procese i proizvodnju, što dovodi do optimizacije isporuke. Našom nedavnom akvizicijom E+I Engineering grupe otvaramo priliku za bolju podršku našim kupcima pristupom širem portfoliju proizvoda. Budući da se jedan od E+I proizvodnih pogona nalazi u Ras Al Hajmahu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, akvizicija će nam omogućiti da ostvarimo našu ambiciju da povećamo distribuciju prefabrikovanih modularnih rešenja koja se brzo puštaju u pogon u navedenoj regiji, i to iz same regije.

Koje tehnologije i rešenja kompanije Vertiv vas najviše raduju i zašto?

Tržište i dalje pokazuje stvarnu potražnju za tehnologijama i rešenjima koja podržavaju inicijative održivosti. Uz stalno rastuću potrebu za podacima, ključno je da isporučioci data centara ulažu u rešenja koja smanjuju potrošnju energije, otpad i ukupni ugljenički otisak. Uzbuđen sam po pitanju tehnologija koje pružaju takva rešenja, uključujući adijabatske sisteme rashladne vode, vodeno/imerzivne rashladne sisteme i rešenja za podršku i stabilizaciju mreže. Takođe, važno je da postojeće lokacije opremimo novim tehnologijama koje olakšavaju prelaz sa zastarele infrastrukture koja je trenutno u funkciji na održiviju alternativu koja troši manje energije.

Isto tako, posebno sam zainteresovan za razvoj mikro data centara koji postaju sve privlačnija opcija za kompanije koje žele da unaprede svoju agilnost i smanje radna opterećenja. S edge računarstvom koje postaje sve važnije područje investiranja, postoji jasna ambicija industrije da podatke i procesorsku snagu premesti bliže mestu gde se zapravo koriste.

Kako se svet kreće u smeru hiperpovezanosti gde pametni gradovi postaju stvarnost, koja je budućnost edge tehnologija u tome?

Instalacija mikro data centara bliže krajnjem korisniku biće temelj rada pametnih gradova. Tema pametnih gradova obuhvata široku lepezu rada, od autonomnih vozila do pametnih bolnica, pa sve do kontrole saobraćaja i IoT-a. Sve ove radnje troše električnu energiju konstantnim protokom i interpretacijom podataka. Ulaganje je i dalje usmereno na edge lokacije jer je to najefikasniji način da se sve približi tački korišćenja kako bi se smanjila latencija, što je izuzetno važno kada su podaci odgovorni za normalno funkcionisanje grada. Evolucija metaverzuma i njegov potencijal da u temelju promeni trgovinu, zabavu, zdravstvo, obrazovanje i ostale lifestyle aktivnosti predstavlja zanimljivu priliku. Trenutno, većina kompanija i dalje je nesigurna te razvijaju mogućnosti bandwidth-a kako bi razmislile šta će uopšte metaverzum značiti za njih, ali ako ispuni svoj potencijal, možemo očekivati da će metaverzum biti sledeća velika stvar za digitalizaciju i bolje iskustvo kupaca.

Slično tome, uz nastavak eksplozije uređaja i podataka, kako će to uticati na cloud i colo tržišta tokom sledećih 12 do 18 meseci?

I dalje vidimo kako se sve više i više uređaja spaja na mrežu, zbog čega se povećava potreba za podacima. Biće sve veća potreba za data centrima velikog kapaciteta koji su dobro povezani s edge lokacijama mreže i bliži krajnjem korisniku. Najveći izazov u ovome je integracija tehnologije koja može odlučiti koji se podaci moraju odmah procesuirati, a koji se mogu obeležiti nižim prioritetom. Međutim, samo fokusiranje na povećanje kapaciteta nije dovoljno. Kako potražnja za podacima raste, videćemo neizbežan uticaj na otisak i gustinu, gde isporučioci usluga moraju pronaći načine za implementaciju većih kapaciteta imajući na umu cilj održivosti.

Takođe ćemo svedočiti visokom stepenu rasta javnog cloud-a na trošak enterprise-a. To će dovesti više u plan IoE (Internet of everything), kako javnost traži instant povezanost sa sve većim ekosistemom uređaja.

U kojim područjima industrija data centara može napraviti stvarni uticaj po pitanju održivosti?

Postoje mnoga područja u kojima industrija data centara može nastojati da reši pitanje održivosti. Isporučioci takvih rešenja treba da optimizuju procese hlađenja i ograniče potrošnju energije i resursa. Smanjenje uticaja na okolinu takođe treba da bude prioritet, posebno u kontekstu toplote, gde je putem procesa ponovne upotrebe resurse moguće upotrebiti za podršku lokalnoj zajednici ili grejanje kancelarija kao višak. Takođe, postoji prilika za povećanje efikasnosti u upravljanju i skladištenju obnovljive energije, kao što su solarna energija ili energija vetra, posebno na udaljenim lokacijama van mreže. Gledajući inovacije u proizvodnji i skladištenju energije, vodonikove gorivne ćelije pokazuju pravi potencijal da postanu sledeća velika stvar u energetskom sektoru.

Sve je ovo planiranje životnog ciklusa. I stari i novi data centri zahtevaće povremene nadogradnje opreme, popravke i usluge optimizacije kako bi zadržali svoje performanse dok pritom povećavaju svoju efikasnost i smanjuju uticaj na okolinu.

Data centri će takođe imati veliku ulogu u podršci za održivo poslovanje u svim sektorima – ključne aplikacije poput veštačke inteligencije, big data te mašinskog učenja mogu pomoći drugim industrijama da postanu efikasnije i ekološki prihvatljivije.

Na kraju, koje su najveće prilike za CEE regiju?

Prema najnovijem McKinsey istraživanju, digitalna ekonomija mogla bi osigurati do 206 milijardi evra rasta do 2030. godine u celoj srednjoistočnoj Evropi (CEE). To je vrlo dinamično tržište, štaviše, McKinsey opisuje zemlje CEE regije kao “Digital Challengers” – one uopšteno govoreći imaju niži BDP od ostatka Evrope, ali stopa rasta im je viša i brzo sustižu zrelija tržišta. Dostizanje tog potencijala zahteva će da se vlade i preduzeća fokusiraju na nadogradnju svoje kritične digitalne infrastrukture te iskorišćavanje najnovijih tehnologija i inovacija, uključujući nove rashladne sisteme, rešenja za upravljanje napajanjem i opremu za edge računarstvo.

Jedna od ključnih strategija za podršku brze implementacije data centara je korišćenje naših prefabrikovanih modularnih rešenja, koja su projektovana i proizvedena u Hrvatskoj iz našeg sektora poslovanja za integrisana modularna rešenja (IMS). Prošle godine otvorili smo novi proizvodni pogon u Rugvici čiji se proizvodi izvoze širom EMEA regije. Vidimo kako sve više i više korisnika primenjuje ova rešenja za pružanje efikasne i skalabilne IT infrastrukture u rekordnim vremenskim rokovima, a mi nastavljamo širiti našu ponudu u ovom ključnom segmentu tržišta kako bismo odgovorili na rastuću potražnju.