WikiLeaks – Wikipedija za tužakanje
Dobro, možda je naslov malo zbunjujući, pa da pojasnimo. WikiLeaks je sajt namenjem onima koji imaju da javnosti saopšte nešto što je tajno, zabranjeno, odnosno klasifikovano. Još u vreme Bušove administracije sajt je označen kao potencijalni izvor velikih neprijatnosi, i radi toga je stvoren plan za njegovo diskreditovanje. Međutim, sajt radi i dan danas, i pravi probleme veće nego ikad. Dve godine kasnije ni jedan od izvora informacija nije otkriven, a jedino je poznato ime osnivača: Julian Assange iz Australije.
Čime je on ovog puta zaslužio popularnost? Bredli Mening, 22-godišnji američki oficir za bezbednost, je ovom sajtu ustupio 260.000 dešifrovanih dopisa američkih vlasti vezanih za Irak, zajedno sa sada već čuvenim snimkom na kome se vidi opušteno masakriranje dva Rojtersova dopisnika i nekoliko iračkih civila. Ovi dopisi su sada vrhunska pretnja za američke interese u Iraku, i prema rečima pomenutog bezbednjaka, barem hiljadu političara će dobiti srčane udare kada vide šta je objavljeno na sajtu.
Trenutno su Amerika i WikiLeaks u pat poziciji. Materijali nisu objavljeni, a prve pretnje o zaštiti američkih nacionalnih interesa nisu izgledale toliko opasne. Međutim, čini se da su dokumenti spremni za puštanje u javnost, i da ih trenutno zadržava samo pretnja za slobodu vlasnika sajta, i budućnost samog WikiLeaks-a ako ga Amerika uzme na nišan.
Najgora vest od svega na samom kraju: postalo je očigledno da je kriptografska zaštita primenjena na tim dokumentima razbijena od strane stručnjaka samog WikiLeaks-a, što je jednako velika pretnja za Američke interese, kao i sam sadržaj pomenutih dokumenata. Eh, da im je sada ono vreme bez Interneta…
