Zašto se AI gigantima ne sviđaju nove EU regulative?

Novi zakoni u okviru Evropske Unije ozbiljno utiču na AI gigante, budući da ih primoravaju da budu transparentniji nego pre. Spisak regulativa je već dostupan, a kompanijama bi trebalo da pomogne da se pripreme na vreme za promene koje dolaze.

Pravila se najpre tiču autorskih prava, transparentnosti i bezbednosti korisnika, a stupaju na snagu 12. avgusta. Isprva će njihovo usvajanje biti dobrovoljno, ali će u avgustu 2026. godine svi morati da im se povinuju. Kompanije koje odmah počnu s usvajanjem će kasnije imati manje administrativnih i pravnih problema, bar tako tvrde članovi komisije.

Novi „AI akt“ je napisan uz pomoć stručnjaka iz AI industrije, ali su uprkos tome neke kompanije od Evropske Unije tražile da odloži usvajanje, jer bi u suprotnom moglo da dođe do usporavanja napretka veštačke inteligencije. Kao najkontroverznija stavka u okviru akta se navodi to što se od kompanija kao što su Google, Meta i OpenAI zahteva da nikako ne zloupotrebljavaju tuđa dela u obuci AI modela.

Ova stavka nije smišljena bez razloga – mnoge AI kompanije su optužene za kršenje autorskih prava. Kompanija Meta je na primer već obeležena zbog nelegalnog preuzimanja knjiga s piratskih sajtova, te njihovog korišćenja u obuci modela. Nove EU regulative bi takvom ponašanju trebalo da stanu na put, budući da će primorati kompanije da preduzmu korake kojima su se do sada opirale.

Možda je najvažniji od tih koraka onaj koji se tiče transparentnosti, budući da će kompanije biti u obavezi da dele detaljne informacije o materijalu uz pomoć kojeg treniraju svoje AI modele. Pored toga, EU traži i podatke o potrošnji energije, a kako bi se procenilo koliko AI kompanije utiču na životnu sredinu.

Iz kompanija OpenAI, Meta i Microsoft još uvek nisu stigli nikakvi komentari, a iz kompanije Google kažu da već rade na sređivanju potencijalnih problema u kodu, jer smatraju da „korisnici iz Evrope zaslužuju najnaprednije i najbezbednije AI modele“.