Zemlja se okreće brže od očekivanog

Tokom poslednjih nekoliko godina, vreme se činilo bržim nego ikada. Prema naučnicima, ta perspektiva nije pogrešna. 29. juna, ponoć je stigla 1,59 milisekundi ranije nego što se očekivalo. Bio je to najkraći dan u više od pola veka, barem otkako su naučnici 1960-ih počeli da prate tempo rotacije Zemlje pomoću atomskih satova.

Prestupne sekunde imaju značajan uticaj na softvere

Planeta je 2020. godine videla ono što je u to vreme bilo 28 najkraćih dana u zabeleženoj istoriji. A prošlog meseca, 26. jula, dan je trajao 1,5 milisekundi kraće nego obično. Dani su postali mnogo duži od formiranja Zemlje. Pre oko 1,4 milijarde godina, rotacija Zemlje trajala je manje od 19 sati. Dani su u proseku postali duži za oko 74.000 sekunde svake godine. Ali rotacija planete može da varira iz dana u dan. Naučnici veruju da postoji niz faktora koji mogu da utiču na rotaciju Zemlje, uključujući zemljotrese, jače vetrove, topljenje i ponovno smrzavanje ledenih kapa, mesec i klimu. Neki sugerišu da takozvano “Čendlerovo kolebanje” takođe može da utiče na rotaciju.

Da bi se objasnile fluktuacije u dužini dana, od 1972. godine, postojale su povremene prestupne sekunde – dodatak od jedne sekunde koordinisanom univerzalnom vremenu. Ako se trenutni trend kraćih dana nastavi, postoji mogućnost da će negativna prestupna sekunda biti potrebna da bi satovi bili usklađeni sa rotacijom planete. Prestupne sekunde već izazivaju haos na ultra preciznim sistemima. Samo prošle nedelje, Meta je pozvao na prekid prestupnih sekundi, koji su izazvali prekide u Reddit-u i Cloudflare-u tokom poslednje decenije. Uticaj negativne prestupne sekunde nikada nije testiran u velikoj meri, a mogao bi da ima razoran efekat na softver koji se oslanja na tajmere ili planere.

Izvor: Engadget