Agilna zanimanja za agilno doba

Reč „agil­no“ da­nas se re­dov­no čuje u kom­pa­ni­ja­ma ko­je pra­ve kom­plek­sne pro­i­zvo­de, od so­ftver­skih re­še­nja do osi­gu­ra­va­jućih pro­i­zvo­da: agil­ni mo­gu bi­ti ti­mo­vi, me­na­dže­ri, pro­jek­ti, me­to­do­lo­gi­je, ala­ti, pa i čita­ve kom­pa­ni­je. Ko­ris­ti se kao pri­dev da o­znači ka­ko nov način ra­zmi­šlja­nja o ra­du i ra­zvo­ju pro­i­zvo­da, ta­ko i no­vu or­ga­ni­za­ci­ju rada.

U di­gi­tal­nom sve­tu ko­ji se u­brza­no me­nja, ko­ji je di­na­mičan, kom­plek­san i ne­i­zves­tan, spo­so­bnost brzog pri­la­gođava­nja pro­me­na­ma i is­tov­re­me­nog stva­ra­nja no­vih vre­dnos­ti, ino­vi­ra­nja, od vi­tal­nog je značaja za po­slo­va­nje u go­to­vo svim in­dus­tri­ja­ma ko­je se suočava­ju s po­tre­bom da, s je­dne stra­ne, ra­zu­me­ju vi­so­ko­in­di­vi­du­ali­zo­va­ne i te­hno­lo­ški vođene za­hte­ve ko­ri­sni­ka, a s dru­ge da an­ga­žu­ju lju­de ko­ji ume­ju brzo da o­smi­sle i na­pra­ve pro­i­zvod. Za us­peh na sve kon­ku­ren­tni­jem trži­štu, po­tre­bne su brze i kva­li­te­tne ino­va­ci­je pro­i­zvo­da i u­slu­ga, di­rek­tna sa­ra­dnja po­slov­nog i ra­zvoj­nog sek­to­ra, i sve spe­ci­fični­jih kraj­njih ko­ri­sni­ka, ali i in­ter­na op­ti­mi­za­ci­ja pro­ce­sa. Ta­kvo po­slo­va­nje da­nas zo­ve­mo agilnim i lean po­slo­va­njem; sve je vi­še in­dus­tri­ja i kom­pa­ni­ja ko­je uvo­de agil­ni način ra­zmi­šlja­nja, or­ga­ni­zo­va­nja i u­prav­lja­nja.

Od so­ftve­ra na dalje

Agil­ni način ra­zmi­šlja­nja o­bli­ko­van je kra­jem 20. i počet­kom 21. ve­ka u IT in­dus­tri­ji i ne­ko vre­me je bio si­no­nim agil­nog so­ftver­skog ra­zvo­ja da bi se pro­ši­rio na broj­ne dru­ge in­dus­tri­je i pro­ce­se u­prav­lja­nja na svim ni­vo­ima u ce­lom sve­tu. Da­nas sve češće go­vo­ri­mo o agil­nom po­slo­va­nju (business agility). Agil­no je stan­dard u te­hno­lo­škim gi­gan­ti­ma kao što su Google, Apple, Microsoft, Facebook. Bosch uve­li­ko pre­la­zi na agil­ni ra­zvoj di­gi­tal­nih pro­i­zvo­da. Ve­li­ki pro­i­zvođači, po­put kom­pa­ni­ja Boeing, Caterpillar ili Ford, dav­no su uve­li agil­ne me­to­de. Fi­nan­sij­ske kom­pa­ni­je, kao što su Capital One, Bank of America, Fidelity Societe Generaleili ta­kođe. Ve­li­ka če­tvor­ka ko­ju čine međuna­ro­dne re­vi­zor­sko‑kon­sul­tan­tske kom­pa­ni­je Deloitte, Ernst and Young, KPMG i PwC, pre­po­zna­ju agil­no kao stan­dard, ko­ris­te, una­pređuju i drže obu­ke iz agil­nog me­na­džem­nta. Ko­ris­te ga i mno­ge dru­ge kom­pa­ni­je i or­ga­ni­za­ci­je, po­put me­dij­ske kuće BBC ili agen­ci­je NA­SA. Zas­tu­pljen je i u jav­noj u­pra­vi, zdrav­stvu, škol­stvu, a po­la­ko, ali si­gur­no niču i agil­ne jav­ne u­pra­ve, kao što su gra­do­vi San Ho­se u Ka­li­for­ni­ji, San Ho­akin u Tek­sa­su, ili Bar­se­lo­na.

Agil­no počiva na vre­dnos­ti­ma i prin­ci­pi­ma za­be­le­že­nim u do­ku­men­tu po­zna­tom kao Agil­ni ma­ni­fest ko­ji na prvo mes­to stav­lja činje­ni­cu da naj­bo­lje pro­i­zvo­de i za­do­volj­ne kli­jen­te stva­ra­ju lju­di, ka­da se ne­sme­ta­no i od­go­vor­no or­ga­ni­zu­ju, ka­da ima­ju pris­tup po­tre­bnim in­for­ma­ci­ja­ma i mo­gućnost i vo­lju da stiču ade­kva­tna zna­nja i ve­šti­ne, i ka­da mo­gu brzo da tes­ti­ra­ju ono što su na­pra­vi­li. Za agi­lan način ra­da ka­že se još da je ho­lis­tički, za ra­zli­ku od pret­ho­dnog ko­ji je bio se­kven­ci­ja­lan (waterfall).

De­se­ti­ne agil­nih me­to­do­lo­gi­ja ni­klo je na agil­nim vre­dnos­ti­ma i prin­ci­pi­ma, a naj­po­zna­ti­ja među nji­ma zo­ve se Scrum (po uzo­ru na ono što ra­de ti­mo­vi u rag­bi­ju, za ra­zli­ku od ti­mo­va u šta­fe­tnom trčanju). Spo­me­ni­mo još da čitav niz me­to­do­lo­gi­ja kom­bi­nu­je agil­ne prin­ci­pe sa lin (lean) prin­ci­pi­ma, nas­ta­lim u auto­mo­bil­skoj in­dus­tri­ji u dru­goj po­lo­vi­ni 20. ve­ka (Toyota).

Pri­bli­ža­va­nje po­slo­va­nja i ra­zvoja

Taj­na us­pe­ha agil­nog načina ra­da kri­je se u to­me što us­pe­šno pre­va­zi­la­zi tra­di­ci­onal­ni jaz i­zmeđu po­slov­nih i ra­zvoj­nih sek­to­ra i pro­je­ka­ta. Ot­kla­nja sve pre­pre­ke, ka­ko ko­mu­ni­ka­cij­ske ta­ko i struk­tur­ne, i­zmeđu lju­di ko­ji zna­ju šta tre­ba da se na­pra­vi i za­što je va­žno, i onih ko­ji to de­fak­to pra­ve i zna­ju ka­ko da na­pra­ve. Kom­pa­ni­je ga uvo­de jer vi­šes­tru­ko skraćuje vre­me is­po­ru­ke pro­i­zvo­da na trži­šte, po­većava kva­li­tet, a sma­nju­je tro­ško­ve osi­gu­ra­nja kva­li­te­ta, olak­ša­va pla­ni­ra­nje i pos­tav­lja­nje pri­ori­te­ta, po­većava efi­ka­snost i pro­duk­tiv­nost, omo­gućava pre­ko po­tre­bne ino­va­ci­je i zna­tno sma­nju­je ri­zik. Pri­me­ra ra­di, za­be­le­že­no je de­se­tos­tru­ko sma­nje­nje tro­ško­va is­po­ru­ke so­ftver­skih pro­i­zvo­da u vo­dećim ban­ka­ma ka­da su ko­rišćeni agil­ni pris­tup i ala­ti.

Agil­no po­slo­va­nje počiva na prin­ci­pi­ma brze in­te­gra­ci­je ra­znov­rsnog zna­nja, ta­ko­zva­nog in­kre­men­tal­no‑ite­ra­tiv­nog, ci­kličnog ra­zvo­ja pro­i­zvo­da ili u­slu­ga, u ve­oma krat­kim vre­men­skim in­ter­va­li­ma (sprin­to­vi­ma), sa oba­ve­znim pri­bav­lja­njem pov­ra­tnih in­for­ma­ci­ja od kli­je­na­ta, kraj­njih ko­ri­sni­ka, stej­khol­de­ra. Brža ino­va­ci­ja i da­le­ko bo­lja pri­ori­ti­za­ci­ja počiva­ju na agil­nim ti­mo­vi­ma, sas­tav­lje­nim od po­je­di­na­ca ra­zličitih spe­ci­ja­li­za­ci­ja i nji­ho­vom sa­mos­tal­nom ra­du, pre ne­go na ala­ti­ma, pro­ce­si­ma ili kompletnom mi­kro­me­na­džmen­tu.

U agil­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma lju­di ve­oma blis­ko sa­rađuju, ra­de u ta­ko­zva­nim kros‑fun­kci­onal­nim, sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nim me­šo­vi­tim ti­mo­vi­ma sas­tav­lje­nim od pet do de­vet ek­spe­ra­ta iz ra­znih o­blas­ti. U so­ftver­skim ti­mo­vi­ma to mo­gu bi­ti pro­gra­me­ri, tes­te­ri, di­zaj­ne­ri, sta­tis­tičari itd.; u po­slov­nim, pred­stav­ni­ci po­slov­nih ode­lje­nja, IT‑ja, mar­ke­tin­ga, bi­znis ana­li­tičari, me­na­dže­ri ri­zi­ka, prav­ni­ci – pra­ve pre­ci­zne krat­ko­ročne pla­no­ve i in­ten­ziv­no, sva­ko­dnev­no ko­mu­ni­ci­ra­ju ka­ko međuso­bno, ta­ko i s kli­jen­ti­ma i kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma s ci­ljem da što pre i­zba­ce na trži­šte kva­li­te­tan pro­i­zvod.

No­va, agil­na za­ni­manja

Nov način ra­da sva­ka­ko uvo­di i no­va za­ni­ma­nja, ti­tu­le, što je iza­zov ne sa­mo za lju­de ko­ji se za­po­šlja­va­ju u agil­nim kom­pa­ni­ja­ma već i za kom­pa­ni­je ko­je za­po­šlja­va­ju agil­ne lju­de, iz ne­ko­li­ko ra­zlo­ga:

– Za agil­na za­ni­ma­nja ne pos­to­ji ško­la ili fa­kul­tet, pa sa­mim tim ni stan­dar­di­zo­va­ni is­ho­di učenja, o­dno­sno kom­pe­ten­ci­je, ni­ti ka­ri­jer­ne pu­ta­nje.
– Agil­na za­ni­ma­nja su­štin­ski su dru­gačija od tra­di­ci­onal­nih, pa sa­mim tim i skup ve­šti­na ko­ji se očeku­je, tes­ti­ra ili pre­po­zna­je kao re­le­van­tan. Uje­dno, mno­ga tra­di­ci­onal­na za­ni­ma­nja te­ško ili ni­ka­ko ne na­la­ze svo­je mes­to u agil­nim o­kru­že­nji­ma, po­put me­na­dže­ra.
– Agil­na za­ni­ma­nja se ču­dno zo­vu, kon­stan­tno u­slo­žnja­va­ju i mo­di­fi­ku­ju. Sva­ka kom­pa­ni­ja ima svo­ju no­men­kla­tu­ru agil­nih po­zi­ci­ja, pa je te­ško ra­zu­me­ti šta se tačno očeku­je od kan­di­da­ta. To se naj­bo­lje vi­di u o­gla­si­ma za po­sao u ko­ji­ma, sve češće, for­mal­no o­bra­zo­va­nje ne i­gra značaj­nu ulo­gu.

Stan­dar­dni na­zi­vi za­ni­ma­nja do­la­ze iz naj­zas­tu­plje­ni­je me­to­do­lo­gi­je – Scrum‑a, kao i od naj­većeg tre­ning cen­tra – Scrum Alliance. To su Scrum Master (sta­ra se o agil­nim pro­ce­si­ma), Scrum Product Owner (sta­ra se o pro­i­zvo­du i o to­me da se in­ves­ti­ci­ja is­pla­ti), Scrum Developer, Scrum Team Coach Scrum Enterprise Coachili. Tu je i si­ja­set sro­dnih na­zi­va, kao što su Agile Master ili Agile Coach. Ovi na­zi­vi ni­su slučaj­ni. O to­me pi­še Steve Denning, je­dan od na­po­zna­ti­jih auto­ra na te­mu agil­nog, u član­ku „Da li je agil­no još je­dna me­na­džer­ska mo­da?“, o­bjav­lje­nom 2015. u Forbes‑u.

Denning ka­že da su o­sni­vači agil­nog na­mer­no na­pus­ti­li ro­man­tični je­zik sa­mo­os­tva­re­nja, pos­ti­gnuća i la­žnog dru­gar­stva i i­zra­ze kao što su „tim­ski duh“, „te­žnja ka sav­ršen­stvu“ ili „ple­me­ni­ta po­svećenost ci­lju“, i umes­to to­ga upo­tre­bi­li običan, čak i ru­žan je­zik, da o­znače re­al­nost: Scrum, Scrum Master, Product Owner, burndown chart, working software, sprint, Definition of Done, stand‑up. To su i­zra­zi ko­ji se sva­ko­dnev­no ko­ris­te u agil­nim ti­mo­vi­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma.

Trži­šte agil­nih po­slova

Agil­na za­ni­ma­nja ve­oma su sve tra­že­ni­ja i o­dlično plaćena, ka­ko u sve­tu, ta­ko i kod nas. Pri­me­ra ra­di, u ovom tre­nut­ku na Linkedin‑u ima oko 370.000 o­gla­sa za po­slo­ve u ne­koj ve­zi sa agil­nim ra­zvo­jem (do pre dva me­se­ca bi­lo ih je oko 250.000). U 24 časa pred pisanje ovog teksta o­bjav­lje­no je sko­ro 1000 o­gla­sa sa­mo za Scrum Master‑e, i to u kom­pa­ni­ja­ma kao što su PayPal, Walmart, London Business School, Accenture, Siemens, Lenovo, u svim de­lo­vi­ma sve­ta: SAD, Ki­na, Ar­gen­ti­na, Ir­ska itd. Je­dna od naj­većih kon­sul­tan­tskih kuća McKinsey, u sva­kom tre­nut­ku ima 200 o­tvo­re­nih po­zi­ci­ja za agil­ne koučeve.

Trži­šte na­pre­dnih agil­nih po­slo­va ta­kođe bu­ja i u­slo­žnja­va se, i po­tra­žnja je da­le­ko veća od po­nu­de. Pri­me­ra ra­di, sa­mo u se­dam da­na koji su prethodili ovom tekstu na naj­bo­ljim saj­to­vi­ma za pre­tra­gu o­gla­sa za za­po­šlja­va­nje, kao što su Monster, Indeed ili Glassdoor, o­bjav­lje­no je vi­še od 100 o­gla­sa u ko­ji­ma se kao u­slov tra­ži da kan­di­dat po­se­du­je na­pre­dni agil­ni ser­ti­fi­kat. Po­zi­ci­je su se­ni­or­ske: Agile Coach, Senior Scrum Master, Enterprise Delivery Manager, Agile Program Manager, Agile Transformation Consultant. Pla­ta se kreće i­zmeđu 90.000 i 230.000 do­la­ra go­di­šnje.

Da­nas su u op­ti­ca­ju o­snov­na agil­na za­ni­ma­nja, ali i naj­ra­znov­rsni­ji hi­bri­dni na­zi­vi, kao i na­zi­vi ko­ji ra­zli­ku­ju se­ni­ori­tet. Re­ci­mo, Scrum Master mo­že bi­ti ju­ni­or i se­ni­or, mo­že se tra­ži­ti i Agile Scrum Master ili sa­mo Agile Master, za­tim Scrum Master za po­se­bnu o­blast ili in­dus­tri­ju, Agile Coach ili Senior Agile Coach, Agile Transformation Consultant, Senior Agile Consultant, Director of Agile, Agile Business Analyst, Agile Program Manager itd.

U kom­pa­ni­ja­ma ko­je ra­de na agi­lan način za­po­šlja­va­ju se lju­di ko­ji po­red stručnog zna­nja i ko­me­pe­ten­ci­ja u o­dređenoj o­blas­ti, ima­ju i spe­ci­fične, no­ve, agil­ne ve­šti­ne i zna­nja. Od for­ma­lnog o­bra­zo­va­nja bi­tno je da kan­di­dat ima o­snov­ne stu­di­je, ne­ka­da čak ni to, a ne­dos­ta­tak di­plo­me mo­guće je na­do­mes­ti­ti re­le­van­tnim ra­dnim is­kus­tvom. Za na­pre­dni­je agil­ne po­zi­ci­je tra­ži se vi­še­go­di­šnje is­kus­tvo, od tri do vi­še od de­set go­di­na, i to na po­zi­ci­ji Scrum Master‑a, agil­nog kouča, tre­ne­ra ili me­na­dže­ra, za­tim os­ta­li na­pre­dni Scrum Alliance ser­ti­fi­ka­ti, PMI agil­ni ser­ti­fi­ka­ti i agil­ni ser­ti­fi­ka­ti kao što su LeSS ili SA­Fe za pri­me­nu agil­nog na ce­lu or­ga­ni­za­ci­ju. Po­red to­ga, tra­ži se i is­kus­tvo u ko­rišćenju agil­nih ala­ta kao što je JI­RA.

Scrum Masteri čes­to ne mo­ra­ju bi­ti pro­gra­me­ri. Od kan­di­da­ta za ovu po­zi­ci­ju najčešće se očeku­ju do­bre koučing ve­šti­ne, o­dlične ko­mu­ni­ka­ci­one ve­šti­ne, po­zna­va­nje ljud­ske pri­ro­de, spo­so­bnost re­ša­va­nja kon­fli­ka­ta i slično. Kan­di­da­ti za Product Owner‑a najčešće mo­ra­ju po­zna­va­ti bi­znis, ima­ti te­hničko zna­nje i „ume­ti s lju­di­ma“. Mo­že­mo reći da je za agil­ne po­slo­ve zna­nje pre­su­dno, di­plo­ma po­želj­na, a agil­ni ser­ti­fi­kat čes­to ne­op­ho­dan.

Gde se o­bra­zu­ju agil­ni lju­di?

Za agil­ne po­slo­ve ne­mo­guće je ško­lo­va­ti se na fa­kul­te­tu, ne pos­to­je stu­di­je ko­je spre­ma­ju za trži­šte agil­nih za­ni­ma­nja ni­ti za me­to­do­lo­gi­je i pro­ce­se, kao što su Scrum, Kanban, Lean, XP, Test‑Driven Development (TDD), Continuous Integration (CI), Continuous Delivery (CD), DevOps itd. Ta zva­nja/za­ni­ma­nja ni­su ni pre­ve­de­na na srpski. U sve­tu pos­to­ji tek ne­ko­li­ko uni­ver­zi­te­ta, na pri­mer Ra­mon Ljulj / La Salle u Bar­se­lo­ni, Ok­sford ili Vul­ver­hem­pton u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ko­ji su uve­li ili uvo­de stu­dij­ske pro­gra­me i ser­ti­fi­ko­va­ne krat­ke kur­se­ve iz agil­nih me­to­do­lo­gi­ja. Po­la­zni­ci su u­glav­nom mla­di lju­di ko­ji su tek počeli da ra­de. Nji­ho­ve di­plo­me ga­ran­tu­ju po­slo­dav­ci­ma kva­li­te­tno agil­no zna­nje i ve­šti­ne, ali ih ne­ma do­volj­no, a sva je pri­li­ka da ih neće ni bi­ti u sko­ri­joj bu­dućnos­ti, jer je ra­zvoj vi­so­ko­škol­skih pro­gra­ma do­da­tno op­te­rećen a­kre­di­ta­ci­ja­ma i stan­dar­di­ma u po­gle­du aka­dem­ske sprem­nos­ti nas­tav­ni­ka (po­tre­bni su dok­to­ri na­uka ko­jih ne­ma).

U sis­te­mi­ma s re­al­nom ve­zom i­zmeđu trži­šta ra­da i o­bra­zo­va­nja, di­plo­ma je znak po­slo­dav­cu da po­je­di­nac ima po­tre­bna zna­nja i ve­šti­ne. For­mal­no o­bra­zo­va­nje se, na­ža­lost, spo­ro me­nja i gu­bi ko­rak sa trži­štem, te re­al­na ve­za sla­bi do te me­re da po­slo­dav­ci da­nas sve ma­nje ve­ru­ju di­plo­mi, a sve češće sa­mi pro­ve­rava­ju zna­nja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. Ne­ke kom­pa­ni­je pra­ve sa­me svo­je aka­de­mi­je. Ži­vi­mo u vre­me­nu u kom je pro­me­na pos­ta­la nor­ma, a in­for­ma­ci­ja ba­ga­te­la. Pi­sa­la sam o iza­zo­vi­ma vi­so­kog o­bra­zo­va­nja 2012. go­di­ne za British Council („Going Agile – Agile Methodologies in the Education of Global Citizens“). Su­šti­na je u to­me da vi­so­ko o­bra­zo­va­nje tre­ba da vo­di čita­vo dru­štvo, a za to je ne­ka­da po­tre­bno da u pot­pu­nos­ti, pa­ra­di­gmat­ski pre­is­pi­ta se­be. I dok se glo­ma­zno vi­so­ko o­bra­zo­va­nje tro­mo me­nja, ko­rak sa trži­štem drže o­bra­zov­ne us­ta­no­ve iz ta­ko­zva­nog ne­for­mal­nog o­bra­zo­va­nja: flek­si­bil­ni­je su, mo­du­lar­ne (krat­ki spe­ci­ja­li­zo­va­ni kur­se­vi ko­ji se mo­gu ni­za­ti), agil­ni­je. Daću dva us­pe­šna svet­ski po­zna­ta pri­me­ra: Coursera ili Udacity. Po­slo­dav­ci uva­ža­va­ju nji­ho­ve ser­ti­fi­ka­te.

Ne­dos­ta­tak agil­nih stu­di­ja u for­mal­nom o­bra­zo­va­nju na­do­knađuje pos­to­ja­nje ne­ko­li­ko kva­li­te­tnih in­sti­tu­ci­ja u ne­for­mal­nom o­bra­zo­va­nju. U ne­dos­tat­ku vi­so­ko­škol­skog stu­dij­skog pro­gra­ma, sa­me fir­me pre­po­zna­ju svo­je o­bra­zov­ne par­tne­re čije di­plo­me pri­zna­ju i tra­že. U sve­tu agil­nih po­slo­va to su Scrum Alliance, Scrum.org, Scrum.Inc, PMI, Exim, SA­Fe, ICAgil itd. Trži­šte ne bi bi­lo trži­šte ka­da bi na nje­mu svi ser­ti­fi­ka­ti bi­li je­dna­ko vre­dno­va­ni. U sve­tu agil­nih zna­nja i za­po­sle­nja pos­to­ji je­dno glav­no ser­ti­fi­ku­juće te­lo, u­dru­že­nje Scrum Alliance, s vi­še od 750.000 ser­ti­fi­ko­va­nih po­la­zni­ka, i još ne­ko­li­ko ve­li­kih i ce­nje­nih or­ga­ni­za­ci­ja, kao što su tre­ning kuće dvo­ji­ce o­sni­vača Scrum‑a, Ken Schwaber i nje­gov scrum.org ili Jeff Sutherland na scrum.inc (sa oko 20.000 ser­ti­fi­ko­va­nih po­la­zni­ka), kao i si­ja­set vi­še ili ma­nje pri­zna­tih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je i­zda­ju uve­re­nje o ne­koj vrsti stečenih kom­pe­ten­ci­ja.

Tre­ning kuće pre­po­zna­te na trži­štu ra­da ra­zvi­ja­ju sop­stve­ne „stu­dij­ske pro­gra­me“, for­mu­li­šu i uve­zu­ju is­ho­de učenja i pra­ve ka­ri­jer­ne pu­ta­nje svo­jim po­la­zni­ci­ma, ko­je se kreću od o­snov­nih, pre­ko na­pre­dnih, do naj­vi­ših ser­ti­fi­ka­ta. Scrum Alliance u­prav­lja trži­štem agil­nih tre­ne­ra, mre­žom agil­nih lju­di, a sa­mim tim i koučeva, me­na­dže­ra, de­ve­lo­pe­ra, čla­no­va ti­ma. Kon­stan­tno una­pređuje is­ho­de učenja, drži kva­li­tet na vi­so­kom ni­vou, tru­di se da ga kvan­ti­fi­ku­je a opet su­štin­ski pre­po­zna. Kon­stan­tno una­pređuje pro­ces tes­ti­ra­nja i ser­ti­fi­ka­ci­je, ka­ko bi očuva­la kva­li­tet i os­ta­la kon­ku­ren­tna. Ne­dav­no su uve­li Na­pre­dni Scrum Master (A‑CSM) i Na­pre­dni Scrum Product Owner (A‑CSPO) ser­ti­fi­kat za ser­tfi­ko­va­ne Scrum Master‑e / Product Owner‑e ko­ji ima­ju go­di­nu da­na is­kus­tva i že­le da pos­ta­nu ser­ti­fi­ko­va­ni Scrum pro­fe­si­onal­ci, koučevi i tre­ne­ri. Od iduće go­di­ne uvo­de i strik­tne u­slo­ve za o­bnav­lja­nje stečenih ser­ti­fi­ka­ta. O­snov­ni ser­ti­fi­kat (CSM) mo­guće je steći sa­mo obu­kom kod je­dnog od 254 tre­ne­ra na sve­tu, na­pre­dni kod je­dnog od še­zde­se­tak a­kre­di­to­va­nih edu­ka­to­ra u ovom tre­nut­ku, a re­la­tiv­no no­ve kur­se­ve za Certified Scrum Professionals (Path to CSP) mo­že da drži sve­ga 18 lju­di ko­ji ima­ju a­kre­di­ta­ci­ju (dvo­ji­ca su ne­dav­no bi­li u Be­o­gra­du u or­ga­ni­za­ci­ji Agile Humans (Paul Goddard i Tobias Mayer).

Ser­ti­fi­kat umes­to di­plome

U slučaje­vi­ma ka­da ne mo­gu račun­ati na pos­to­ja­nje di­plo­me, fir­me se o­sla­nja­ju na ne­ko­li­ko stva­ri:

– ser­ti­fi­ka­te stručnih ser­ti­fi­ku­jućih te­la, ka­kvo je, re­ci­mo, Scrum Alliance za agil­ne po­slo­ve;
– sop­stve­ne sna­ge pri­li­kom tes­ti­ra­nja ili obu­ka, s tim što HR ode­lje­nja mu­ku muče jer ne zna­ju ko­je kom­pe­ten­ci­je tre­ba da ima je­dan Scrum Master ili Product Owner, po­što ni sa­mi ni­su još „ško­lo­va­ni“ za to i te­ško im je da o­smi­sle in­di­vi­du­al­ne ka­ri­jer­ne pu­ta­nje za svo­je za­po­sle­ne (a to je „pod mo­ra­nje“);
– stručne kon­sul­tan­te ko­ji stručnost potvrđuju opet Scrum Alliance ser­ti­fi­ka­tom i is­kus­tvom, najčešće pre­po­ru­kom, što je svo­jev­rsni začara­ni krug.

Kva­li­tet agil­nog zna­nja di­rek­tno utiče na kva­li­tet agil­nog ra­zvo­ja or­ga­ni­za­ci­je. Agil­ne tran­sfor­ma­ci­je najčešće ne us­pe­va­ju jer lju­di, a pre sve­ga oni na li­der­skim po­zi­ci­ja­ma, ni­su do­bro obučeni, ne­go su sa­mo bačeni u va­tru ili pak pot­pu­no po­gre­šno iza­bra­ni. Pri­me­ra ra­di, agil­nu tran­sfor­ma­ci­ju ne mo­že vo­di­ti ne­ko ko je rođeni mi­kro­me­na­džer. A ka­da se ne ura­di ka­ko tre­ba, agil­no ne­zna­nje stva­ra o­zbilj­ne or­ga­ni­za­ci­one tra­ume. Da­kle, po­se­bno je va­žno u ne­for­mal­nom o­bra­zo­va­nju po­ves­ti računa o kva­li­te­tu tre­ne­ra, tre­nin­ga i us­ta­no­ve iz ko­je do­la­zi. I ako je ika­ko mo­guće, bi­ra­ti naj­bo­lje. A u spro­vođenju agil­nih tran­sfor­ma­ci­ja, ne­op­ho­dno je pre sve­ga po­ves­ti računa o agil­noj or­ga­ni­za­ci­onoj kul­tu­ri.

U na­šim u­slo­vima

Iako u Srbi­ji ima ne­ko­li­ko sto­ti­na Scrum Master‑a ili Product Owner‑a, koučeva, trži­šte agil­nog o­bra­zo­va­nja ni­je ra­zvi­je­no. Ima sve­ga de­set ser­ti­fi­ko­va­nih Scrum pro­fe­si­ona­la­ca. U po­nu­di ne­ma na­ročito kon­ku­re­tnog i ra­znov­rsnog sa­drža­ja, ne­ma na­pre­dnih i vrhun­skih tre­nin­ga. Agil­no je mno­go vi­še od Scrum‑a i Kanban‑a, agil­no je i ka­ko izaći na kraj sa še­fom ko­ji sa­mo na rečima po­drža­va agil­nu tran­sfor­ma­ci­ju, ka­ko ube­di­ti ne­ko­ga da po­ve­ru­je da je pro­me­na mo­guća, ka­ko pre­uze­ti od­go­vor­nost, ka­ko tačno sklo­pi­ti agil­ni ugo­vor, ka­ko tačno agil­no pro­da­va­ti.
Ove je­se­ni je u Srbi­ji o­tvo­ren tre­ning cen­tar „Agil­ni lju­di“ (Agile Humans) ko­ji se ba­vi or­ga­ni­zo­va­njem agil­nih i sro­dnih obu­ka po­tre­bnih do­maćim kom­pa­ni­ja­ma i kom­pa­ni­ja­ma ko­je po­slu­ju kod nas. Cen­tar je spe­ci­ja­li­zo­van za agil­nu kul­tu­ru i i­zda­je ser­ti­fi­kat Agile Human Certified. Do­bri stra­ni tre­ne­ri drže ser­ti­fi­ko­va­ne obu­ke, kao i na­ši međuna­ro­dno pri­zna­ti agil­ni stručnja­ci, ko­ji odlično po­zna­ju domaće trži­šte i nje­go­vu pro­ble­ma­ti­ku.

Tre­ning iz agil­ne or­ga­ni­za­ci­one kul­tu­re o­držaće se 3. i 4. de­cem­bra u Belgrade Art Ho­te­lu. O­brađuju se te­me tra­že­ne na mno­gim kon­kur­si­ma za po­sao, kao što su: servant leadership, fa­si­li­ta­ci­ja, re­ša­va­nje kon­flik­ta, pre­po­zna­va­nje ra­zličitih sti­lo­va po­na­ša­nja u ti­mu, aser­tiv­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, tran­spa­ren­tnost, vi­zu­eli­za­ci­ja i slično. Po­la­zni­ci do­bi­ja­ju ser­ti­fi­kat Agile Human Certified. Na pro­leće će se o­drža­ti kon­fe­ren­ci­ja po­svećena agil­nom HR‑u u sa­ra­dnji s ko­le­ga­ma iz Expedia Global. Na­re­dni ser­ti­fi­ko­va­ni tre­nin­zi o­držaće se 15‑19. a­pri­la 2019. go­di­ne, a za­tim će se obe­le­ži­ti i dru­gi po re­du Dan agil­nih lju­di.

Bez agil­nih lju­di ne­ma ni agil­nog po­slo­va­nja a ni zdrav­stva, škol­stva… Human beings are ultimate reality, što ne­dav­no reče po mno­go čemu čuve­ni Doug Kirkpatrick, ko­ji je ne­dav­no gos­to­vao na Agile Human Belgrade Day kon­fe­ren­ci­ji, o­drža­noj 24. ok­to­bra u Hilton‑u. Kad da­nas čita­mo i­zja­ve di­rek­to­ra ve­li­kih kom­pa­ni­ja ko­je su prve pri­hva­ti­le i pre­šle na agil­ni me­tod ra­da, kao što su Microsoft, Philips ili Apple, sve se svo­de na to da ih je Agile u­brzao, spa­sao, una­pre­dio i da se ne bi ni­ka­da vra­ti­li na sta­ro. Sve us­pe­šne fir­me su agil­ne, jer smo u agil­nom do­bu.

Autor: Jasmina Nikolić