Agilna zanimanja za agilno doba
Reč „agilno“ danas se redovno čuje u kompanijama koje prave kompleksne proizvode, od softverskih rešenja do osiguravajućih proizvoda: agilni mogu biti timovi, menadžeri, projekti, metodologije, alati, pa i čitave kompanije. Koristi se kao pridev da označi kako nov način razmišljanja o radu i razvoju proizvoda, tako i novu organizaciju rada.
U digitalnom svetu koji se ubrzano menja, koji je dinamičan, kompleksan i neizvestan, sposobnost brzog prilagođavanja promenama i istovremenog stvaranja novih vrednosti, inoviranja, od vitalnog je značaja za poslovanje u gotovo svim industrijama koje se suočavaju s potrebom da, s jedne strane, razumeju visokoindividualizovane i tehnološki vođene zahteve korisnika, a s druge da angažuju ljude koji umeju brzo da osmisle i naprave proizvod. Za uspeh na sve konkurentnijem tržištu, potrebne su brze i kvalitetne inovacije proizvoda i usluga, direktna saradnja poslovnog i razvojnog sektora, i sve specifičnijih krajnjih korisnika, ali i interna optimizacija procesa. Takvo poslovanje danas zovemo agilnim i lean poslovanjem; sve je više industrija i kompanija koje uvode agilni način razmišljanja, organizovanja i upravljanja.
Od softvera na dalje
Agilni način razmišljanja oblikovan je krajem 20. i početkom 21. veka u IT industriji i neko vreme je bio sinonim agilnog softverskog razvoja da bi se proširio na brojne druge industrije i procese upravljanja na svim nivoima u celom svetu. Danas sve češće govorimo o agilnom poslovanju (business agility). Agilno je standard u tehnološkim gigantima kao što su Google, Apple, Microsoft, Facebook. Bosch uveliko prelazi na agilni razvoj digitalnih proizvoda. Veliki proizvođači, poput kompanija Boeing, Caterpillar ili Ford, davno su uveli agilne metode. Finansijske kompanije, kao što su Capital One, Bank of America, Fidelity Societe Generaleili takođe. Velika četvorka koju čine međunarodne revizorsko‑konsultantske kompanije Deloitte, Ernst and Young, KPMG i PwC, prepoznaju agilno kao standard, koriste, unapređuju i drže obuke iz agilnog menadžemnta. Koriste ga i mnoge druge kompanije i organizacije, poput medijske kuće BBC ili agencije NASA. Zastupljen je i u javnoj upravi, zdravstvu, školstvu, a polako, ali sigurno niču i agilne javne uprave, kao što su gradovi San Hose u Kaliforniji, San Hoakin u Teksasu, ili Barselona.
Agilno počiva na vrednostima i principima zabeleženim u dokumentu poznatom kao Agilni manifest koji na prvo mesto stavlja činjenicu da najbolje proizvode i zadovoljne klijente stvaraju ljudi, kada se nesmetano i odgovorno organizuju, kada imaju pristup potrebnim informacijama i mogućnost i volju da stiču adekvatna znanja i veštine, i kada mogu brzo da testiraju ono što su napravili. Za agilan način rada kaže se još da je holistički, za razliku od prethodnog koji je bio sekvencijalan (waterfall).
Desetine agilnih metodologija niklo je na agilnim vrednostima i principima, a najpoznatija među njima zove se Scrum (po uzoru na ono što rade timovi u ragbiju, za razliku od timova u štafetnom trčanju). Spomenimo još da čitav niz metodologija kombinuje agilne principe sa lin (lean) principima, nastalim u automobilskoj industriji u drugoj polovini 20. veka (Toyota).
Približavanje poslovanja i razvoja
Tajna uspeha agilnog načina rada krije se u tome što uspešno prevazilazi tradicionalni jaz između poslovnih i razvojnih sektora i projekata. Otklanja sve prepreke, kako komunikacijske tako i strukturne, između ljudi koji znaju šta treba da se napravi i zašto je važno, i onih koji to defakto prave i znaju kako da naprave. Kompanije ga uvode jer višestruko skraćuje vreme isporuke proizvoda na tržište, povećava kvalitet, a smanjuje troškove osiguranja kvaliteta, olakšava planiranje i postavljanje prioriteta, povećava efikasnost i produktivnost, omogućava preko potrebne inovacije i znatno smanjuje rizik. Primera radi, zabeleženo je desetostruko smanjenje troškova isporuke softverskih proizvoda u vodećim bankama kada su korišćeni agilni pristup i alati.
Agilno poslovanje počiva na principima brze integracije raznovrsnog znanja, takozvanog inkrementalno‑iterativnog, cikličnog razvoja proizvoda ili usluga, u veoma kratkim vremenskim intervalima (sprintovima), sa obaveznim pribavljanjem povratnih informacija od klijenata, krajnjih korisnika, stejkholdera. Brža inovacija i daleko bolja prioritizacija počivaju na agilnim timovima, sastavljenim od pojedinaca različitih specijalizacija i njihovom samostalnom radu, pre nego na alatima, procesima ili kompletnom mikromenadžmentu.
U agilnim organizacijama ljudi veoma blisko sarađuju, rade u takozvanim kros‑funkcionalnim, samoorganizovanim mešovitim timovima sastavljenim od pet do devet eksperata iz raznih oblasti. U softverskim timovima to mogu biti programeri, testeri, dizajneri, statističari itd.; u poslovnim, predstavnici poslovnih odeljenja, IT‑ja, marketinga, biznis analitičari, menadžeri rizika, pravnici – prave precizne kratkoročne planove i intenzivno, svakodnevno komuniciraju kako međusobno, tako i s klijentima i krajnjim korisnicima s ciljem da što pre izbace na tržište kvalitetan proizvod.
Nova, agilna zanimanja
Nov način rada svakako uvodi i nova zanimanja, titule, što je izazov ne samo za ljude koji se zapošljavaju u agilnim kompanijama već i za kompanije koje zapošljavaju agilne ljude, iz nekoliko razloga:
– Za agilna zanimanja ne postoji škola ili fakultet, pa samim tim ni standardizovani ishodi učenja, odnosno kompetencije, niti karijerne putanje.
– Agilna zanimanja suštinski su drugačija od tradicionalnih, pa samim tim i skup veština koji se očekuje, testira ili prepoznaje kao relevantan. Ujedno, mnoga tradicionalna zanimanja teško ili nikako ne nalaze svoje mesto u agilnim okruženjima, poput menadžera.
– Agilna zanimanja se čudno zovu, konstantno usložnjavaju i modifikuju. Svaka kompanija ima svoju nomenklaturu agilnih pozicija, pa je teško razumeti šta se tačno očekuje od kandidata. To se najbolje vidi u oglasima za posao u kojima, sve češće, formalno obrazovanje ne igra značajnu ulogu.
Standardni nazivi zanimanja dolaze iz najzastupljenije metodologije – Scrum‑a, kao i od najvećeg trening centra – Scrum Alliance. To su Scrum Master (stara se o agilnim procesima), Scrum Product Owner (stara se o proizvodu i o tome da se investicija isplati), Scrum Developer, Scrum Team Coach Scrum Enterprise Coachili. Tu je i sijaset srodnih naziva, kao što su Agile Master ili Agile Coach. Ovi nazivi nisu slučajni. O tome piše Steve Denning, jedan od napoznatijih autora na temu agilnog, u članku „Da li je agilno još jedna menadžerska moda?“, objavljenom 2015. u Forbes‑u.
Denning kaže da su osnivači agilnog namerno napustili romantični jezik samoostvarenja, postignuća i lažnog drugarstva i izraze kao što su „timski duh“, „težnja ka savršenstvu“ ili „plemenita posvećenost cilju“, i umesto toga upotrebili običan, čak i ružan jezik, da označe realnost: Scrum, Scrum Master, Product Owner, burndown chart, working software, sprint, Definition of Done, stand‑up. To su izrazi koji se svakodnevno koriste u agilnim timovima i organizacijama.
Tržište agilnih poslova
Agilna zanimanja veoma su sve traženija i odlično plaćena, kako u svetu, tako i kod nas. Primera radi, u ovom trenutku na Linkedin‑u ima oko 370.000 oglasa za poslove u nekoj vezi sa agilnim razvojem (do pre dva meseca bilo ih je oko 250.000). U 24 časa pred pisanje ovog teksta objavljeno je skoro 1000 oglasa samo za Scrum Master‑e, i to u kompanijama kao što su PayPal, Walmart, London Business School, Accenture, Siemens, Lenovo, u svim delovima sveta: SAD, Kina, Argentina, Irska itd. Jedna od najvećih konsultantskih kuća McKinsey, u svakom trenutku ima 200 otvorenih pozicija za agilne koučeve.
Tržište naprednih agilnih poslova takođe buja i usložnjava se, i potražnja je daleko veća od ponude. Primera radi, samo u sedam dana koji su prethodili ovom tekstu na najboljim sajtovima za pretragu oglasa za zapošljavanje, kao što su Monster, Indeed ili Glassdoor, objavljeno je više od 100 oglasa u kojima se kao uslov traži da kandidat poseduje napredni agilni sertifikat. Pozicije su seniorske: Agile Coach, Senior Scrum Master, Enterprise Delivery Manager, Agile Program Manager, Agile Transformation Consultant. Plata se kreće između 90.000 i 230.000 dolara godišnje.
Danas su u opticaju osnovna agilna zanimanja, ali i najraznovrsniji hibridni nazivi, kao i nazivi koji razlikuju senioritet. Recimo, Scrum Master može biti junior i senior, može se tražiti i Agile Scrum Master ili samo Agile Master, zatim Scrum Master za posebnu oblast ili industriju, Agile Coach ili Senior Agile Coach, Agile Transformation Consultant, Senior Agile Consultant, Director of Agile, Agile Business Analyst, Agile Program Manager itd.
U kompanijama koje rade na agilan način zapošljavaju se ljudi koji pored stručnog znanja i komepetencija u određenoj oblasti, imaju i specifične, nove, agilne veštine i znanja. Od formalnog obrazovanja bitno je da kandidat ima osnovne studije, nekada čak ni to, a nedostatak diplome moguće je nadomestiti relevantnim radnim iskustvom. Za naprednije agilne pozicije traži se višegodišnje iskustvo, od tri do više od deset godina, i to na poziciji Scrum Master‑a, agilnog kouča, trenera ili menadžera, zatim ostali napredni Scrum Alliance sertifikati, PMI agilni sertifikati i agilni sertifikati kao što su LeSS ili SAFe za primenu agilnog na celu organizaciju. Pored toga, traži se i iskustvo u korišćenju agilnih alata kao što je JIRA.
Scrum Masteri često ne moraju biti programeri. Od kandidata za ovu poziciju najčešće se očekuju dobre koučing veštine, odlične komunikacione veštine, poznavanje ljudske prirode, sposobnost rešavanja konflikata i slično. Kandidati za Product Owner‑a najčešće moraju poznavati biznis, imati tehničko znanje i „umeti s ljudima“. Možemo reći da je za agilne poslove znanje presudno, diploma poželjna, a agilni sertifikat često neophodan.
Gde se obrazuju agilni ljudi?
Za agilne poslove nemoguće je školovati se na fakultetu, ne postoje studije koje spremaju za tržište agilnih zanimanja niti za metodologije i procese, kao što su Scrum, Kanban, Lean, XP, Test‑Driven Development (TDD), Continuous Integration (CI), Continuous Delivery (CD), DevOps itd. Ta zvanja/zanimanja nisu ni prevedena na srpski. U svetu postoji tek nekoliko univerziteta, na primer Ramon Ljulj / La Salle u Barseloni, Oksford ili Vulverhempton u Velikoj Britaniji, koji su uveli ili uvode studijske programe i sertifikovane kratke kurseve iz agilnih metodologija. Polaznici su uglavnom mladi ljudi koji su tek počeli da rade. Njihove diplome garantuju poslodavcima kvalitetno agilno znanje i veštine, ali ih nema dovoljno, a sva je prilika da ih neće ni biti u skorijoj budućnosti, jer je razvoj visokoškolskih programa dodatno opterećen akreditacijama i standardima u pogledu akademske spremnosti nastavnika (potrebni su doktori nauka kojih nema).
U sistemima s realnom vezom između tržišta rada i obrazovanja, diploma je znak poslodavcu da pojedinac ima potrebna znanja i veštine. Formalno obrazovanje se, nažalost, sporo menja i gubi korak sa tržištem, te realna veza slabi do te mere da poslodavci danas sve manje veruju diplomi, a sve češće sami proveravaju znanja prilikom zapošljavanja. Neke kompanije prave same svoje akademije. Živimo u vremenu u kom je promena postala norma, a informacija bagatela. Pisala sam o izazovima visokog obrazovanja 2012. godine za British Council („Going Agile – Agile Methodologies in the Education of Global Citizens“). Suština je u tome da visoko obrazovanje treba da vodi čitavo društvo, a za to je nekada potrebno da u potpunosti, paradigmatski preispita sebe. I dok se glomazno visoko obrazovanje tromo menja, korak sa tržištem drže obrazovne ustanove iz takozvanog neformalnog obrazovanja: fleksibilnije su, modularne (kratki specijalizovani kursevi koji se mogu nizati), agilnije. Daću dva uspešna svetski poznata primera: Coursera ili Udacity. Poslodavci uvažavaju njihove sertifikate.
Nedostatak agilnih studija u formalnom obrazovanju nadoknađuje postojanje nekoliko kvalitetnih institucija u neformalnom obrazovanju. U nedostatku visokoškolskog studijskog programa, same firme prepoznaju svoje obrazovne partnere čije diplome priznaju i traže. U svetu agilnih poslova to su Scrum Alliance, Scrum.org, Scrum.Inc, PMI, Exim, SAFe, ICAgil itd. Tržište ne bi bilo tržište kada bi na njemu svi sertifikati bili jednako vrednovani. U svetu agilnih znanja i zaposlenja postoji jedno glavno sertifikujuće telo, udruženje Scrum Alliance, s više od 750.000 sertifikovanih polaznika, i još nekoliko velikih i cenjenih organizacija, kao što su trening kuće dvojice osnivača Scrum‑a, Ken Schwaber i njegov scrum.org ili Jeff Sutherland na scrum.inc (sa oko 20.000 sertifikovanih polaznika), kao i sijaset više ili manje priznatih organizacija koje izdaju uverenje o nekoj vrsti stečenih kompetencija.
Trening kuće prepoznate na tržištu rada razvijaju sopstvene „studijske programe“, formulišu i uvezuju ishode učenja i prave karijerne putanje svojim polaznicima, koje se kreću od osnovnih, preko naprednih, do najviših sertifikata. Scrum Alliance upravlja tržištem agilnih trenera, mrežom agilnih ljudi, a samim tim i koučeva, menadžera, developera, članova tima. Konstantno unapređuje ishode učenja, drži kvalitet na visokom nivou, trudi se da ga kvantifikuje a opet suštinski prepozna. Konstantno unapređuje proces testiranja i sertifikacije, kako bi očuvala kvalitet i ostala konkurentna. Nedavno su uveli Napredni Scrum Master (A‑CSM) i Napredni Scrum Product Owner (A‑CSPO) sertifikat za sertfikovane Scrum Master‑e / Product Owner‑e koji imaju godinu dana iskustva i žele da postanu sertifikovani Scrum profesionalci, koučevi i treneri. Od iduće godine uvode i striktne uslove za obnavljanje stečenih sertifikata. Osnovni sertifikat (CSM) moguće je steći samo obukom kod jednog od 254 trenera na svetu, napredni kod jednog od šezdesetak akreditovanih edukatora u ovom trenutku, a relativno nove kurseve za Certified Scrum Professionals (Path to CSP) može da drži svega 18 ljudi koji imaju akreditaciju (dvojica su nedavno bili u Beogradu u organizaciji Agile Humans (Paul Goddard i Tobias Mayer).
Sertifikat umesto diplome
U slučajevima kada ne mogu računati na postojanje diplome, firme se oslanjaju na nekoliko stvari:
– sertifikate stručnih sertifikujućih tela, kakvo je, recimo, Scrum Alliance za agilne poslove;
– sopstvene snage prilikom testiranja ili obuka, s tim što HR odeljenja muku muče jer ne znaju koje kompetencije treba da ima jedan Scrum Master ili Product Owner, pošto ni sami nisu još „školovani“ za to i teško im je da osmisle individualne karijerne putanje za svoje zaposlene (a to je „pod moranje“);
– stručne konsultante koji stručnost potvrđuju opet Scrum Alliance sertifikatom i iskustvom, najčešće preporukom, što je svojevrsni začarani krug.
Kvalitet agilnog znanja direktno utiče na kvalitet agilnog razvoja organizacije. Agilne transformacije najčešće ne uspevaju jer ljudi, a pre svega oni na liderskim pozicijama, nisu dobro obučeni, nego su samo bačeni u vatru ili pak potpuno pogrešno izabrani. Primera radi, agilnu transformaciju ne može voditi neko ko je rođeni mikromenadžer. A kada se ne uradi kako treba, agilno neznanje stvara ozbiljne organizacione traume. Dakle, posebno je važno u neformalnom obrazovanju povesti računa o kvalitetu trenera, treninga i ustanove iz koje dolazi. I ako je ikako moguće, birati najbolje. A u sprovođenju agilnih transformacija, neophodno je pre svega povesti računa o agilnoj organizacionoj kulturi.
U našim uslovima
Iako u Srbiji ima nekoliko stotina Scrum Master‑a ili Product Owner‑a, koučeva, tržište agilnog obrazovanja nije razvijeno. Ima svega deset sertifikovanih Scrum profesionalaca. U ponudi nema naročito konkuretnog i raznovrsnog sadržaja, nema naprednih i vrhunskih treninga. Agilno je mnogo više od Scrum‑a i Kanban‑a, agilno je i kako izaći na kraj sa šefom koji samo na rečima podržava agilnu transformaciju, kako ubediti nekoga da poveruje da je promena moguća, kako preuzeti odgovornost, kako tačno sklopiti agilni ugovor, kako tačno agilno prodavati.
Ove jeseni je u Srbiji otvoren trening centar „Agilni ljudi“ (Agile Humans) koji se bavi organizovanjem agilnih i srodnih obuka potrebnih domaćim kompanijama i kompanijama koje posluju kod nas. Centar je specijalizovan za agilnu kulturu i izdaje sertifikat Agile Human Certified. Dobri strani treneri drže sertifikovane obuke, kao i naši međunarodno priznati agilni stručnjaci, koji odlično poznaju domaće tržište i njegovu problematiku.
Trening iz agilne organizacione kulture održaće se 3. i 4. decembra u Belgrade Art Hotelu. Obrađuju se teme tražene na mnogim konkursima za posao, kao što su: servant leadership, fasilitacija, rešavanje konflikta, prepoznavanje različitih stilova ponašanja u timu, asertivna komunikacija, transparentnost, vizuelizacija i slično. Polaznici dobijaju sertifikat Agile Human Certified. Na proleće će se održati konferencija posvećena agilnom HR‑u u saradnji s kolegama iz Expedia Global. Naredni sertifikovani treninzi održaće se 15‑19. aprila 2019. godine, a zatim će se obeležiti i drugi po redu Dan agilnih ljudi.
Bez agilnih ljudi nema ni agilnog poslovanja a ni zdravstva, školstva… Human beings are ultimate reality, što nedavno reče po mnogo čemu čuveni Doug Kirkpatrick, koji je nedavno gostovao na Agile Human Belgrade Day konferenciji, održanoj 24. oktobra u Hilton‑u. Kad danas čitamo izjave direktora velikih kompanija koje su prve prihvatile i prešle na agilni metod rada, kao što su Microsoft, Philips ili Apple, sve se svode na to da ih je Agile ubrzao, spasao, unapredio i da se ne bi nikada vratili na staro. Sve uspešne firme su agilne, jer smo u agilnom dobu.
Autor: Jasmina Nikolić