Aleksa Dinić (Hurleur) o muzici i računarima

Hurleur je heavy-punk-rock bend koji svira pesme sa tekstovima na srpskom jeziku. Postoje od 2012. godine i učestvovali su na festivalima Bunt Rock Masters (gde su stigli do cetvrtfinala), Belgrade Demo Fest 2015 (gde su stigli po polufinala), 49. Zajecarska Gitarijada, Rok Pokret Fest, 53. festival kulture mladih, Rock Village 2015, itd. Ovaj mladi bend čine momci uzrasta od 17 do 19 godina. Trenutno imaju aktuelan demo “CAI!”, a svoju muziku opisuju kao krik jedne generacije sa tekstovima punim bunta, koji govore o trenutnom stanju u kom se naše društvo nalazi.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Da. Pojavam kompijutera svakako je olakšan pristup muzici, snimanju i dešavanjima u muzici, pa uz one koji to koriste na pravi način, postoje i oni koji to koriste kao zamenu za svoje muzičko neznanje.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Računar sigurno nije ubio umetnicki izraz, niti je umetnički izraz mrtav. Rećicemo samo da su ga ranili ljudi koji su pogrešnom primenom računara u muzici doneli upravo taj šund na muzičko trzište.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da mogu da čujem razliku.Ona je evidentna za svakog ko zna šta traži na snimku, ili se bavi tim vidom muzike. Što se slušalaca tiče, pogotovu mlađih, mislim da ne postoji razlika u zvuku koju bi oni mogli da primete.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prednosti digitalnog zvuka svakako postoje. Zvuk je čistiji ima manje smetnji, u fazi pripreme je lakši za obradu, tako da neki vid boljitka postoji. Ali je po meni problem što je slušanje muzike postala usputna stvar. Dok ljudi slušaju muziku rade 1000 drugih stvari, surfuju internetom ili nesto slično tako da je muzika u drugom planu. Kada se muzika sluša sa kasete, ploče ili nekog drugog nosača zvuka to je primarna radnja. Bar ja tako to vidim.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

NE! Potražnja dobrih muzičara, pogotovo studijskih, uvek postoji. Naravno ima mnogo bendova i “muzičara” koji se bave kuckanjem bubnja, semplovanjem instrumenta, auto tunom vokala i slicno, ali postoji i veliki broj ljudi koji sve rade onako kako treba. Sve što čujete na našim snimcima je odsvirano i otpevano.I ponosni smo na to.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Pa sad. Ja sam verujem da bez instrumenta nema ni muzike. Kući možete napraviti pristojan snimak, ukoliko uložite nesto novca u opremu. Ali smatram da se samo uz pomoć računara ne može napraviti snimak koji će biti dovoljno kvalitetan. Naravno, to je neko moje mišljenje, a ukusi su različiti.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ono sto sam ja primetio je da se elektronska muzika dosta podcenjuje kod nas. Upravo stavovima: “On samo klikće ili pritiska dugmiće”. Ljudi zaboravljaju da je i za to potrebna neka veština i dar. Naravno, ta muzika nikad neće imati snagu i težinu kao živa i intrumentalna muzika, ali smatram da ona ipak predstavlja neki vid muzike.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Nažalost računar sve više menja čoveka. Tehnologija je toliko napredovala da se za malo novca mogu priuštuti softveri koji pomažu uništavanju sviranja. Ipak svrha muzike je da se izvodi pred ljudima, uživo. I ma koliko da je neko “napakovao” snimke u studiju, ako to ne može da odsvira uživo publika će primetiti. Tako da kompijuter ne može zameniti živog čoveka na bini. Tu uvek pobeđuje znanje.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Pa na neki način internet jeste obezvredio cenu muzike. I autorka prava neće biti kao što su nekad bila. Mnogi bendovi ne prave svoja izdanja uživo, već svoje snimke kače samo na internet, što je po meni pogrešno. Treba imati izadnje na internetu, ali i neko izdanje uživo. Ali takođe smatram da treba da se uvede i kontrola autorskih prava preko interneta.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nije. Publika na koncertima može da oseti našu energiju tokom sviranja, kao i naš pristup muzici, tako da je težina koju po meni ima koncertna publika veća od težine koju ima internet publike. “Youtube” publika jednim slušanjem od nekoliko sekundi ne može na pravi način da oseti bend, pa zato mislim da je jako bitno na YouTube postaviti snimke sa live koncerta, jer tada i ta publika može da oseti malo energije koja ih sledeći put može dovesti na koncert.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne može. Ukoliko bismo želeli da pravilno izvršimo promociju nekog koncerta potrebna nam je podrška medija, gostovanja u raznim tv i radio emisijama, neki članak u novinama ili magazinu. Bitno je da se članci o bendu pojave i na Internet portalima. Takođe bitni su i plakati, ukoliko su izlepljeni na odgovarajućim mestima, kako bi prolaznici mogli da vide neki događaj i da im on privuče pažnju.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne garantuju. Mnogo publike klikne na “Going” čisto reda radi ili kako oni kazu “bezveze”. Mnogi koji kliknu na “Going” taj bend uopšte ne prate ili čak ne slušaju tu vrstu muzike.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je veoma aktivan. Celo leto nam je skoro svaki vikend bio zauzet. Tako ćemo i nastaviti tokom jeseni, zime i proleća, ali ipak malo manje zbog školskih obaveza. Planiramo da se prijavimo na nekoliko demo festivala. Posle 49. Zaječarske Gitarijade i Rock Villagea ostvarili smo bitna poznanstva, tako da smo vec bukirali tri festivala za sledeće leto. Pored toga u feburaru ulazimo u studio gde ćemo snimiti naše nove pesme. Tako ćemo napredno leto iskoristi za promociju novog EP-a, a takodje i promociji stagor demo albuma “CAI”.

Predrag Jovanović

Računajte na računare