Andromedin raznobojni omotač
Flota svemirskih teleskopa Evropske svemirske agencije uhvatila je najbližu susednu galaksiju Andromedu, poznatu i kao M31. Većina njenih talasnih dužina je nevidljiva za ljudsko oko, a svaki pokazuje drugi aspekt galaksije.
Vidljiva svetlost, onakva kakvu je vide zemaljski teleskopi i naše oči, otkriva razne zvezde u galaksiji Andromeda, ali to je tek mali deo punog spektra elektromagnetne radijacije. Postoji mnoštvo različitih talasnih dužina, koje su nam nevidljive ali su teleskopi u orbiti uspeli da ih uhvate.
Teleskop Plank istraživao je mikrotalase i otkrio čestice neverovatno hladne prašine, samo desetak stepeni iznad temperature apsolutne nule. Prašinu nešto više temperature otkrili su infracrveni talasi teleskopa Heršel. A XMM-Njutn teleskop otkrio je talasne dužine kraće od vidljive svetlosti koje skupljaju ultraljubičaste i X-zrake. One pokazuju starije zvezde koje se bliže svom životnom kraju i druge koje su već eksplodirale kao supernove. Posmatranjem jezgra Andromede od 2002, XMM Njutjn otkrio je brojne promenljive zvezde, od kojih su mnoge doživele velike zvezdane detonacije poznate kao nove.
Ultraljubičaste talasne dužine takođe prikazuju svetlost izuzetno velikih zvezda. Reč je o mladim zvezdama koje nemaju dug životni vek. One potroše svoje nuklearno gorivo i eksplodiraju kao supernove uglavnom nekoliko desetina miliona godina posle nastanka. Ultraljubičasto svetlo uglavnom je apsorbovano prašinom i ponovo emitovano kao infracrveno , te se delovi na kojima se vidi ultraljubičasto svetlo podudaraju s relativnom jasnim delovima Andromede gde nema prašine.
Udruživanjem svih tih zapažanja i viđenjem Andromede u toliko različitih boja, astronomi će moći da prate životni ciklus zvezda.
Izvor: Science Daily
