Antena od četiri inča omogućava slanje poruka iz dubine zemlje
Postoji razlog zbog kog ronioci sa bocom koriste znakovni jezik, a to je jer se radio talasi ne prenose u zonama podvodnih pećina i tunela. Zakoni fizike sprečavaju radio signale da prodru u materijale kao što su voda, zemlja i kamen, i to je bilo frustrirajuće ograničenje moderne bežične komunikacije. Sada, SLAC National Accelerator Laboratory američkog Ministarstva za energetiku možda ima rešenje: antena od četiri inča, džepne veličine, koja poseduje veoma nisku frekvenciju (VLF) emitovanja.
Za razliku od radio-talasa, koji se koriste za radio emitovanje, radarske i navigacione sisteme, VLF talasne dužine mogu da putuju hiljadama kilometara izvan horizonta i stotinama metara kroz zemlju i vodu. Ovo nije prvi put da je VLF zračenje korišćeno za probijanje fizičkih barijera. Međutim, nova antena je mnogo manja i može da se koristi za izgradnju predajnika koji su teški samo nekoliko kilograma. To ga čini privlačnim za vojne misije spasavanja i odbrane.
Tim pod vođstvom SLAC-a podelio je danas, 12. aprila, svoj rad u Nature Communications. Prema SLAC-u, u testovima, nova antena je proizvela VLF emitovanje 300 puta efikasnije od prethodnih kompaktnih antena i prenosila podatke sa skoro 100 puta većim propusnim opsegom. To bi moglo da omogući brzine prenosa podataka veće od 100 bita u sekundi – dovoljno za slanje jednostavne poruke. Iako to možda ne zvuči mnogo, moglo bi da omogući ostvarivanje komunikacija sa osobama koje se nalaze u podmornicama i dubokim bunkerima ili rudnicima gde postoji realna verovatnoća da im bude potreba pomoć sa površine zemlje. Ako ništa drugo, makar bi pomoglo Umi Turman u kultnom filmu Kill Bill, da lakše pobegne iz groba u koji je živa zakopana.
Izvor: Engadget
