Bajdenova administracija otvara 31 novi tehnološki hab da pospeši inovacije
Bajdenova administracija i Ministarstvo trgovine SAD su upravo pozvali 31 region kao „tehnološke čvorove“, izvučene od skoro 400 kandidata. Ove oblasti su rasprostranjene širom zemlje, pored teritorija kao što je Portoriko, i svako mesto bi moglo da podeli 500 miliona dolara finansiranja kao što je prvobitno detaljno navedeno u Zakonu o CHIPS-u i nauci koji je potpisan još 2022. godine.
Pospešivanje ekonomskog rasta i nacionalne bezbednosti
Administracija se nada da će koristiti ova čvorišta da „katalizuje ulaganja u tehnologije ključne za ekonomski rast, nacionalnu bezbednost i otvaranje novih radnih mesta“ sa krajnjim ciljem da pomogne „zajednicama širom zemlje da postanu centri inovacija kritičnih za američku konkurentnost“. Pored toga, ministarka trgovine Gina Raymondo rekla je novinarima da program nastoji da diversifikuje tehnološke interese zemlje, udaljavajući se od tradicionalnih čvorišta kao što su Silicijumska dolina, Sijetl i Boston, kako je izvestio Yahoo.
U tom cilju, ova čvorišta će se fokusirati na sve pod suncem, od veštačke inteligencije, biotehnologije, čiste energije, poluprovodnika, kvantnog računarstva i još mnogo toga. Primeri uključuju čvorište u državi Vašington koji razvija nove materijale za letelice sa ekonomičnom potrošnjom goriva sledeće generacije, program u Viskonsinu koji želi da postigne napredak u personalizovanoj medicini i njujoršku organizaciju koja istražuje nove tehnologije baterija, između 28 drugih. Vredi napomenuti da se mnoga od ovih čvorišta nalaze u malim ili srednjim gradovima, a Raymondo kaže da „ljudi ne bi trebalo da se sele da bi dobili dobar posao“.
Postoji jedno upozorenje. Dobijanje jedne od ovih željenih oznaka čvorišta ne garantuje federalno finansiranje. Ministarstvo trgovine će pratiti svaki program tokom naredne godine, uz finansiranje koje će uslediti. Raymondo kaže da će pet do 10 čvorišta dobiti do 75 miliona dolara. Sa 31 čvorištem i samo 500 miliona dolara za raspršivanje, to bi moglo ostaviti mnoge lokacije u finansijskoj hladnoći.
Pored toga, Zakon o CHIPS-u i nauci je snažan zakon koji ulaže više od 280 milijardi dolara u različite sektore, tako da ova čvorišta predstavljaju manje od 1/500 dodijeljenih sredstava izdvojenih nacrtom zakona. Postoji 52 milijarde dolara poreskih kredita i finansiranja za američke proizvođače čipova za proširenje domaće proizvodnje, 7 milijardi dolara za čisti vodonik i 1,5 milijardi dolara za „podsticanje američkog liderstva u bežičnim tehnologijama i njihovim lancima snabdevanja“. Predlog zakona takođe izdvaja 10 milijardi dolara za „ulaganje u regionalne inovacije i tehnologiju“.
Izvor: Engadget