Belgijska formula za digitalnu transformaciju

Pripremajući se za protekli Bizit, bili smo u prilici da posetimo sličnu manifestaciju evropskih razmera, pod nazivom Digitalfirst, koja se već jedanaesti put održava u Briselu. Kako digitalna transformacija izgleda u evropskoj prestonici?

Nakon desetogodišnjeg iskustva koje Digitalfirst B2B manifestacija ima, s pravom očekujete najviše, što se pre svega ogleda u besprekornoj organizaciji, te u pokrivenosti mnogih segmenata savremenog poslovanja uz učešće novih tehnoloških, ali i menadžerskih veština. I zaista, tu je veliki trodomni prostor koji je posvećen konferenciji. Posebna je sala za keynote govornike koji su, svaki sa svog aspekta, predstavljali neke nove koncepte ili domete digitalne transformacije, uz predstavnike Evropskog parlamenta i Belgijske vlade koji su, opet sa svoje strane, opisali svoju buduću podršku i učešće u novim načinima privređivanja i marketinga.

Ulazna hala je podeljena na izložbene prostore koje su većinom zauzimale kompanije koje su prošle fazu startup‑a i već su imale konkretne proizvode ili rešenja, ali i renomirane kompanije koje su predstavile svoje nove koncepte, kao što su IBM, Kwanko ili Oracle Marketing Cloud. Deo prostora bio je rezervisan za amfiteatar nazvan Startup Agora, gde su preduzetnici ili manje kompanije predstavljale sasvim nove ideje, a publika je bila u prilici da ih ocenjuje tako što se izjašnjavala da li bi investirala u startup ideju ili ne. O značaju koji Belgijska vlada pridaje podsticaju i razvoju startup‑a najbolje govori činjenica da je ovom delu konferencije sve vreme prisustvovala Cécile Jodogne, državna sekretarka Briselskog regiona za spoljnu trgovinu, koja je održala i uvodnu reč u Startup Agora areni.

Konkretna rešenja

Treći veliki prostor bio je rezervisan za niz radionica u kojima su se govornici smenjivali munjevitom brzinom. Impresivno je što su te „učionice“ odeljene samo panelima, svaka prima oko 200 slušalaca, nema nikakvog razglasa već su za svakog slušaoca bile rezervisane slušalice u kojima sluša baš ono predavanje koje ga zanima. Neverovatno je kako je sala u kojoj se paralelno odvija osam radionica tiha ako ne uzmete ni jedne slušalice.

Još neverovatnije je da su se govornici smenjivali na pola sata uz savršenu preciznost i poštovanje satnice. Osam učionica je podeljeno na Marketing Automation, Mobile, Digital Marketing, Social Media, Innovation / IoT/ VR, Programmatic Advertising, Cloud & Data Center Forum i IoT Forum, sa po desetak predavanja u svakoj oblasti, koja su govorila o konkretnim proizvodima ili rešenjima u ovim oblastima za koje verujemo da vam nije potreban prevod – niti smo sigurni kako bismo ih pravilno preveli.

Predavanja su, tematski gledano, uvek rešenjem odgovarala na konkretne probleme, a neki od trendova koji su preovladavali su svakako nove metode vizuelizacije koje uključuju VR, nove metode nadzora, merenja i kontrole svega i svačega koje uključuju IoT, ali i sofisticirane algoritme koji se trude, na primer, da izmere pravi impakt aktivnosti na društvenim mrežama. Veliko je pitanje da li aktivnostima na društvenim mrežama dobijate samo lajkove ili se može izmeriti i konkretna dobit, pri čemu se ne meri samo trenutni, već i srednjoročni i dugoročni efekti. Starim programerskim kostima prijalo je da bar čuje o novim algoritmima koji ne samo da zalaze, već i uveliko upotrebljavaju tehnologije kao što je Data mining ili AI. Jeste da se osećate pomalo zaostalo, ali polako, doći će sve to i na BIZIT.

Na belgijski način

Ambicije Belgije u sektoru ICT‑ja i digitalne transformacije su nesumnjivo velike. Uz već značajne postignute rezultate i ogroman izvoz u sferi ICT rešenja, Belgija ima precizan plan da do kraja 2020. godine postane vodeći evropski izvoznik softvera. Našoj poseti konferenciji zato je prethodila pažljivo planirana poseta institucijama koje brinu o razvoju novih kompanija (startapa), obrazovanju preduzetničkih kadrova, ali i nekim kompanijama koje su već ostvarile opipljive rezultate.

Prva stanica bila je Co.Station (www.co‑station.com), projekat za razvoj startup‑a, scaleup i obrazovanje kadrova za privredu digitalnog doba, na kome sarađuju ugledne firme BNP Paribas Fortis, SocialCom, Solvus, Orange, SD Worx, Proximus i Ernst & Young. Sama ova lista, pored uglednih tehnoloških kompanija, ukazuje da su i finansijske kompanije zainteresovane da se pokreću novi projekti, što je i normalno jer finansijskim i investicionim kompanijama su potrebni projekti u koje bi ulagale, ali i projekti za koje je izvesnije da će dati rezultate i tako povratiti ulaganja.

Ukratno, ova institucija nudi pre svega učenje uz rad, jer u vreme digitalne transformacije valjda i nema previše vremena za „posvećeno učenje“. Actionable Toolkit i Actionable Workshops su tako alatke i vežbe u kojima preduzetnici sami razvijaju svoj posao – ne fiktivni, već konkretnu ideju s kojom su već došli. U sklopu projekta se razvijaju i eksperti za specifične oblasti. Digitalna tranformacija nipošto ne znači transformaciju ICT‑a, već transformaciju svih oblasti uz pomoć novih tehnologija, a za to su neophodni stručnjaci iz različitih oblasti koji razumeju upravljanje i procese u tim oblastima.

Najzad, tu je akcelerator zbivanja koji treba da prepozna ideje i projekte koji imaju šanse da zažive i da daju rezultate, pa se njima posvećuje posebna pažnja, od dodatnog obrazovanja do konkretne pomoći u nalaženju investitora. Još jedan od značajnih zadataka akceleratora je scaleup. Ovaj pojam je manje poznat na našoj poslovnoj sceni, a smisao mu je da projekte preuzme nakon startup faze. Mnogi projekti pokazuju „znake zamora“ kad izađu iz startup faze i počnu da donose profit, a u drastičnim slučajevima se novostvorene kompanije čak i gase nakon nekoliko godina. Scaleup ima zadatak da te kompanije prevede u sledeći stadijum poslovanja a cilj je, verovali ili ne, godišnji obrt preko milion evra.

Put kojim treba da se ide

U tipične primere nesvakidašnje brige spada i kompanija Le Wagon, nešto manjih razmera. Ona je usmerena na preduzetnike, a zadatak joj je da preduzetnicima pruži znanja iz savremenih tehnologija koja će im pomoći da pokrenu svoj već digitalno transformisani posao. Obrazloženje je kratko i jasno – preduzetnici ne bi smeli da zavise od volje ICT stručnjaka, već moraju da krenu sami u razvoj, pa se tu izučavaju Ruby i SQL, ali i mnogo naprednije tehnike koje će vam omogućiti razvoj sopstvenih projekata, pa sve do osposobljavanja za vrlo obrazovane i specifične profile softverskog inženjeringa koje omogućavaju rad u raznim oblastima.

Iako smo videli samo primere iz Brisela, svaki put nam je naglašeno da je ovaj način brige o novim projektima i zanimanjima koja nosi budućnost zajednički za sva tri belgijska regiona i da slični centri postoje u svim regijama i većim gradovima.

Dakle, ako već nismo uvek vedni i prilježni đaci, ponešto od ovih rešenja bismo mogli i da prepišemo od Belgije. Traženjem pravih startup projekata treba da se bave udruženja koja će od uspešnih projekata imati koristi ili institucije koje će osmišljeno unapređivati celokupnu privrednu sliku zemlje. Ili će se sve završiti tako što će „preduzetnici juriti nekoga da im da pare za startup“, a nadležni finansirati strane kompanije bez sopstvenih projekata i usput se takmičiti s Amerikom i Kinom.

Zahvaljujemo se na saradnji Brussels Invest & Export, ekonomskom i trgovinskom odeljenju Ambasade Belgije u Beogradu

Ambicije Belgije u sektoru ICT‑ja su velike. Uz već značajne rezultate i ogroman izvoz ICT rešenja, Belgija ima plan da do kraja 2020. godine postane vodeći evropski izvoznik softvera. Dobar primer je kompanija SoftKinetic koja je napravila čip koji snima “dubinu”, a sada radi u okviru kompanije Sony.