Četiri lekcije Alberta Ajnštajna kako da budete produktivniji

Albert Ajnštajn je znao kako naporno da radi, ali i kada treba da odmori. Jednom je rekao: “Nemam nikakvih posebnih talenata, samo sam strastveno radoznao.” Ajnštajnova radoznalost ga je nagnala da se, kao dete, odrastao i stariji čovek, bavi naučnim idejama i projektima, koji su i danas primenljivi, kao što je njegova teorija relativiteta. Njegov život i pristup radu nudi mnogo lekcija ukoliko želite da postanete produktivniji.

Radite kao gazda

“Imajte na umu da, pored osam radnih sati, svaki dan ima i osam sati za “zezanje”, a tu je i nedelja”, rekao je Anštajn. Albert Ajnštajn je godinama radio deset sati dnevno, šest dana u nedelji. Pokazao je ogromnu sposobnost da se fokusira na posao u dužem vremenskom periodu, kao i na intenzivno razmišljanje. Pre nego što je postao poznati profesor, radio je u švajcarskoj patentnoj kancelariji u Bernu. Obično je završavao svoj posao za samo četiri sata i zatim radio na svojim naučnim radovima.

Danas, tipičan radni dan traje oko osam sati, pet dana u nedelji, a većina ljudi može da uzme slobodan vikend. U svakom slučaju, pokušajte da kao Ajnštajn koristite slobodno vreme, kada ste izvukli maksimalnu vrednost od svog radnog dana. Možda imate druge obaveze poput porodice, prijatelja i hobija, ali možda postoji nešto što možete da prestanete da radite ili da se nečim manje bavite. Ako to pomaže, razmislite o praćenju kako provodite svaki radni dan tokom nedelje koristeći se tabelom. Samopraćenje će vam pomoći da vidite gde vaše vreme zapravo ide.

Baškarite se na suncu kao krokodil

“Nema telefona, nikakvih odgovornosti, apsolutno mir … Ležim na obali kao krokodil, dozvoljavajući sebi da me sunce peče, nikad ne vidim novine i ne razmišljam o takozvanom svetu“, znao je da kaže Ajnštajn. Odlična ideja ovog naučnika i poznatog profesora o isključenju iz sveta i očekivanja ljudi. Ajnštajn je znao kako da naporno radi, ali je znao kako i kada da uzme vreme da napuni baterije. Vidite, nije veliki praznik ako provodite popodne na suncu praveći ključni izveštaj ili pregledavate vaše mailove. Umesto toga, zatvorite i delegirajte što je moguće više aktivnosti pre nego što odete na odmor.

 Ne čekajte da vas inspiracija udari

“Nova ideja dolazi iznenada i na prilično intuitivan način… ali intuicija nije ništa drugo do rezultat ranijeg intelektualnog iskustva“, izričit je bio Ajnštajn. Ajnštajn je bio poznat po tome što je razmišljao o eksperimentima u kojima je zamišljao da se vozi duž svetlosnog zraka i u liftu koji pada iz svemira. Drugim rečima, Ajnštajn nije čekao da njegova teorija relativiteta padne s neba. Umesto toga, kako je stalno razvijao naviku da svoj posao obavlja u kontinuitetu, mogao je da prepozna vrednost novih ideja kada bi se pojavile iz pozadine njegovog uma. Razmislite o piscu koji ima sjajnu ideju za priču dok se tušira ili menadžera, koji shvata kako da postupi po žalbi kupca dok je u bašti. Praksa otvara vašu podsvest za ono što je moguće.

Ne bežite od problema

“Zadržavanje na stvarima koje nas čine depresivnim ili ljutim, ne pomaže u njihovom prevazilaženju. Morate ih srušiti sami”, rekao je Ajnštajn. Ajnštajn je pokazao sposobnost za stocizam. Umesto da se zadržava na neuspesima u svom životu, kao što su bračni problemi i karijera, kojoj su trebale godine da se rasplamsa, on je te prepreke koristio kao motivaciju da istraje na svojim naučnim idejama.

Ni Anštajne nije uvek uspevao

Ajnštajn nije bio savršen. Imao je bračnih problema i loš odnos sa jednim od svoje dece. Takođe, je proveo veliki deo svog kasnijeg života istražujući naučne teorije koje nisu uspele. Ovi propusti su ga činili više običnim čovekom. Ipak, kada kopate malo dublje u Ajnštajnov rad, možete da izvučete lekcije koje će vam pomoći da postignete više, brže – a ne morate da budete genijalni za to!

Izvor: Forbes