Čovek koji će u budućnosti živeti hiljadu godina
Istina je da su sva bića smrtna, te to saznanje određuje načine na koje pojedinci žive, pa dok su neki oprezni, druge žive „punim plućima“ trošeći, kako veruju, život na najbolji način. I dok obični smrtnici tumaraju svetom kako bi prekratili ili produžili vreme, grupica uspešnih koji su stali na čelo velikih kompanija, utire put ka besmrtnosti, ili makar dužem životu.
Tako, na primer, jedna grupa okuplja eksperte među kojima su i Sergey Brin – jedan od suosnivača kompanije Google, Larry Ellison – izvršni direktor kompanije Oracle, i, naravno, Elon Musk. Ova grupa smrtnosti, te ljudskom telu, pristupa kao što bi prosečan stolar pristupio restauraciji neke kuće, a cilj članova ovog neformalnog kluba jeste da produže ljudski vek, te mu granicu sa maksimalnih 120 godina popnu na hiljadu, ili čak više od toga. Radi se o tome da je za njih smrt, te umiranje u prosečno vreme, prihvatanje poraza, te ono što na ovoj planeti rade gubitnici.
Za one koji su pobedili život u toliko mnogo aspekata smrt više nije prirodni deo života, već problem koji zahteva rešenje. Ipak, ovi milijarderi najverovatnije neće uspeti u potrazi za svetim Gralom i izvorom mladosti, a i ako dođu do nekog rešenja koje bi uticalo da se ljudski vek produži, to verovatno ne bi koristilo ni njima ni ostatku sveta. Naime, od samih početaka čovečanstva i stvaranja mitova postoje priče o onima koji rade na tome da pobede smrt. Tako je tu Gilgameš čija se potraga za besmrtnošću odvija dve hiljade godina pre nove ere, potom grčka legenda o Titonu, koji je od Zevsa tražio večni život, ali je zaboravio da zamoli i za večnu mladost, Ponse de Leon koji je otišao u nove zemlje tražeći fontanu mladosti, pa i Dorijan Grej koji je prodao dušu za večnu mladost. Tako su ovi muškarci, neki stvarni, neki stvar fikcije, tragali za večnim životom, da bi svi doživeli neuspeh.
Ove legende mogu da se dožive i kao priče upozorenja, budući da ni jedna potraga za večnim životom nije donela očekivane rezultate. Ipak, to ne ometa projekat koji je začet u Silicijumskoj dolini i čiji je cilj upravo večni, ili bar duži život. Tako je Google 2013. godine osnovao Calico, biološku kompaniju čiji je osnovni zadatak da „reši smrt, te samo jedan pogled na web-sajt kompanije ukazuje na to da ova radi na testiranju molekula koji potiču od ne-ljudskih vrsta, te njihov uticaj na životni vek čoveka.
Druge kompanije se, pak, fokusiraju na pronalaženje lekova za hronične bolesti, te na poboljšavanje celokupnog kvaliteta života, pa Human Longevity Inc, na primer, koristi algoritme koji izračunavaju verovatnoću da neki pacijent oboli od raka, ili nekih bolesti koje imaju genetske predispozicije, dok Verily, još jedna kompanija koja je u vlasništvu Google-a, radi na uređaju koji poboljšava kvalitet života onih koji žive sa hroničnim bolestima.
I dok medicinska rešenja služe da kontrolišu kvalitet života, ona koja dolaze iz Silicijumske doline imaju drugačiji pristup, te dugovečnosti pristupaju na neuobičajen način. Tako se neki okreću neuobičajenim tretmanima, dok drugi radije biraju biohaking, pa Serge Faguet, osnivač video platforme TokBox i ruskog sajta za kupovinu karata Ostrovok, tvrdi da je na biohaking do sada potrošio oko 200 hiljada dolara, te svom telu dodao elemente koji će mu, kako veruje, produžiti i poboljšati život, a poput slušnog aparata koji pruža bolju sluh.
Na kraju, ako bi se i došlo do rešenja za besmrtnost, obični smrtnici verovatno ne bi mogli da ga priušte, što bi uticalo na to da se stvore dve potpuno različite klase ljudi – jedna koja ima novac i može da poživi do 150 godina i druga koja je prinuđena da prihvati onoliko života koliko joj se zalomi. Neki već veruju da se životni vek bogatih već produžava, a zbog bolje zdravstvene nege, što je na neki način već ometanje smrti i stvaranje nove zdravstvene klase.
Izvor: Futurism
