Cyborg Botany – biljke kao IoT uređaji
Biljke mogu da poprave raspoloženje i pomognu u pročišćavanju vazduha, ali ponekad izgledaju više kao ukras nego živ organizam. Međutim grupa istraživača sa MIT-a predvođena profesorom Harpreet Sareen-om pokušava to da promeni. Pretvorili su različite kućne biljke u bioničku floru koja može da oseti kretanje, pokrene robotska vozila i reaguje na klik mišem.
Daljim razvojem, kažu istraživači, oblast u povoju „Cyborg Botany“ može da stvori biljke koje čuvaju naše domove, povezuju nas sa prijateljima na drugom kraju sveta i šalju nam suptilne notifikacije bez senzornog preopterećenja ekrana računara. Kako biljke imaju mogućnost da osete promene u svojoj okolini, kad je reč o, na primer, pokretima, svetlosti ili vlažnosti vazduha, istraživači su te prirodne sposobnosti biljnih „senzora“ koristili u ovom projektu i pokušali da im pridruže modernu tehnologiju.
„Biljke su samoobnavljajući, široko rasprostranjeni organizmi“, kažu istraživači u izjavi za medije. „Kroz Cyborg Botany, zamišljamo konvergentni dizajn sveta u kom ponovo prilagođavamo svoje prirodne sposobnosti za novi dizajn bio-interakcije.“ Umesto da samo sluša signale koji dolaze iz samih biljaka, Sareen nastoji da taj odnos učini „dvosmernim“. To znači ne samo da biljke pokreću mašine, već da i mašine pokreću biljke, što ih pretvara u ono što Sareen naziva “interaktivnim ulaznim i izlaznim jedinicama”.
https://www.youtube.com/watch?v=6gVrt37s9oY
Za sada se Cyborg Botany razvija u dva smera, i trenutno, istraživači imaju dva glavna projekta: Phytoactuators i Planta Digitalis, a obe vrste biljaka rade uz ljudsku interakciju. Sareen je zapravo stvorio dva sistema u kojima se eksterni ulazi mogu koristiti za kontrolu biljaka. Prvi od njih, sistem pod nazivom Phytoactuators, se odnosi na aktiviranje biljke kroz softver. Postavljanjem posebnih elektroda na delove biljke mesožderke (Dionaea muscipula) i mimoze, moguće je kontrolisati aspekte njihovog kretanja interakcijom sa softverskim interfejsom. Kada korisnik klikne na lokaciju elektrode na prikazu biljke na ekranu, odgovarajuće elektrode se stimulišu – čime se aktivira pokret. Pričvršćivanje elektroda na biljku omogućava primanje signala, a kroz odgovaajuću aplikaciju, korisnici mogu da kontrolišu kada se biljka zatvara – kliktanjem po ekranu ona zatvara svoje čeljusti na zahtev. Naime, ovakvom integracijom biljaka i elektronike može da se kroz računar zadaju naredbe biljci, na koje će ona reagovati nekim biološkim procesom.
Njegova druga kreacija je nazvana Planta Digitalis. Cilj ovog rada je da se biljke pretvore u antene ili senzore pokreta. To se postiže implementiranjem provodnih „žica“ unutar stabljika i lišća biljke, koje se zatim povezuju sa drugim instrumentima. U projektu Planta Digitalis, biljke skupljaju informacije o svetu oko sebe. Tim je razvio provodnu „žicu“ unutar biljke, tako što su poseban polimer (ProDOT) otopili u vodi, a zatim su u taj rastvor umočili biljku, koja je polimer zajedno s vodom infiltrira u vlastiti organizam. Ta žica je bila polazna tačka za novu sajber biljku, omogućavajući joj da se poveže sa drugim instrumentima kao što su senzori antene. Podaci koje biljka beleži o svojoj okolini, se interpretiraju pomoću posebne aplikacije. Na ovaj način, smatraju ovi stručnjaci, biljke bi u budućnosti mogle da se pretvore u sigurnosne uređaje koji detektuju pokrete, svetlost i druge parametre.
Na nedavnoj ACM CHI konferenciji o ljudskim faktorima u računarskim sistemima u Glazgovu, naučnici su predstavili nekoliko primera kako bi biljke mogle da budu od koristi. Jedan od primera su i biljke koje detektuju kada se mačka kreće niz hodnik, te šalju upozorenje na telefon ili kompjuter da su detektovale kretanje. Osim sigurnosti za kućne ljubimce, postoje očigledne sigurnosne i vojne namene za ove biljke koje mogu da otkriju kretanje. Što se tiče Planta Digitalis-a i njegove potencijalne upotrebe u budućnosti, jedna od demonstracija tima pokazuje da „ljudi dodiruju biljke kako bi preneli pozdrav prijatelju sa istom povezanom biljkom.“
Ova dva projekta se nadovezuju na drugi projekat na kom je Sareen radio prošle godine: biljka-robot hibrid kog su nazvali Elowan. Ta biljka je imala sposobnost da kontroliše okolne robote i uključi i isključi svetla. Ako je sudeći po radu ovog istraživačkog tima, biljke neće morati pasivno da zauzimaju prostor. Mogle bi da postanu interaktivni delovi sobe.
Sareen-ov rad je zanimljiv jer slavi odnos između tehnološkog i prirodnog sveta koji se često ignoriše. Tehnologija i priroda se rutinski pozicioniraju kao suštinski suprotne jedna drugoj, te se veštačko posmatra kao antiteza prirodnog. Radeći zajedno, Sareen je uveren da hibrid prirodnog i veštačkog sveta ima potencijal da oblikuje budućnost tehnologije kakvu poznajemo. „Već dizajniramo dodatke za ljude u vidu uređaja, ispravljajući naše telesne sisteme i povezujući našu fiziologiju sa digitalnim. Gledam široko na ekologiju biljaka da bih analizirao takve mikro-sposobnosti unutar biljaka.“ Na kraju, Sareen se nada da njegov rad može da pomogne ljudima da uvide potencijal hibridizacije i iskorišćavanja „materijala prirode“ uz veštačke naprave koje stvaramo.
Izvor: Digital Trends
