Da li i obrazovanje mora postati „smart”?

Predsednik kompanije IBM Thomas J. Watson predvideo je 1944. da će u budućnosti celo svetsko tržište opsluživati samo pet kompjutera. Uprkos njegovoj proceni, u 2018. godini živimo u svetu pametnih telefona, pametnih frižidera i televizora, pa se stoga moramo zapitati u kojoj meri naše školstvo treba da postane smart?

Školstvo služi da deci podari znanje koje će moći da koriste u privatnom ali i profesionalnom životu, a ako je verovati statistici, mi našu decu ne spremamo baš najbolje za tržište rada. Procenjuje se da je u Srbiji stopa nezaposlenosti kod mladih veća od 20 odsto, kao i da na tržištu rada postoji veliki jaz između veština koje poslodavci traže i onoga za šta su mladi nakon završetka školovanja osposobljeni. Takođe, mladi s veštinama kao što su digitalna pismenost, kodiranje, kritičko razmišljanje i rešavanje problema, mesečno zarađuju dva do tri puta više u odnosu na vršnjake s prosečnim zaradama u Srbiji. Kako da deci omogućimo da steknu potrebne sposobnosti za vreme u kojem žive?

British Council pokrenuo je u 2018. godini projekat „Škole za 21. vek” u čijoj je pilot-fazi učestvovalo 60 škola sa zapadnog Balkana. Projekat je omogućio obuku nastavnika za veštine kritičkog razmišljanja, rešavanja problema, ali i kodiranja na micro:bit uređajima, tako da su obogatili svoju nastavu i osposobili se da prenose znanja učenicima na nov način. Nakon prve godine, primećeno je da 32 odsto više nastavnika koristi nove veštine svake nedelje na svojim časovima, a čak 50 odsto njih razume kako ove promene pomažu deci da budu bolja u školi.

Pitanja i izazovi

Jedan od najvažnijih zaključaka iz prve godine projekta jeste da su uloge nastavnika i učenika znatno promenjene. Predavač više nije taj koji je izvor informacija, jer su one dostupne na Internetu, kojem deca imaju i sama pristup. Uloga nastavnika mora da migrira ka osobi koja decu usmerava na kvalitetne izvore informacija i da decu uči kritičkom odnosu prema informacijama. Istraživanje o uspešnosti projekta pokazalo je i da su deca primetila da nastavnici od njih manje zahtevaju da usvoje gradivo, već se od njih traže konstruktivni i individualni odgovori. Ovaj pristup omogućio je učenicima koji se nisu isticali na časovima da budu više uključeni, pokažu svoje kvalitete i izraze mišljenje u grupnim aktivnostima.

Program je dokazao i još jednu sjajnu stvar, a to je da programiranje nije samo za dečake. Veliki broj devojčica zainteresovao se za informaciono-komunikacione tehnologije i počinju da razmišljaju o karijeri u ovoj oblasti. Mnoge od njih su na početku projekta izrazile zabrinutost da je programiranje „teško” dok ga sada opisuju kao „izazovno” i „zabavno”. Na nedavno održanoj konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju 2018.” u Beogradu, predavanje je, između ostalih, održala i Nicole Pretorius, osnivačica kompanije SheCanCode, koja je tom prilikom rekla: „Da bismo imali više žena u tehnološkim oblastima, moramo da promenimo mišljenje da je IT samo za dečake. Mediji često ne prikazuju žene kao naučnice, profesionalce ili istorijski relevantne ličnosti i usmeravaju devojčice ka poslovima koji se tradicionalno smatraju pogodnim za žene”.

Dobar početak

Dok čitate ovaj tekst, programom obuhvatamo novih 75 škola i pravimo ambiciozne planove za budućnost. U ovom trenutku ne možemo sve škole opremiti računarima, pametnim tablama i skupim softverima, ali da li je to ono što zapravo naše osnovne škole može učiniti smart školama? Ukoliko ne promenimo način razmišljanja, ne mogu nam pomoći ni najsavremeniji kompjuteri da decu bolje pripremimo za neizvesnu budućnost.

Informacije o projektima „Škole za 21. vek” i „Nove tehnologije u obrazovanju” možete pronaći na sajtu British Council-a www.britishcouncil.rs.

Autor: Jelena Cakić, Marketing koordinator za Zapadni Balkan, British Council