Da li je svemirski turizam realan u našem životnom veku?
Godine 2001. Denis Tito postao je prvi svemirski turista u ljudskoj istoriji – prvi čovek koji je otišao u svemir isključivo zato što je to želeo i mogao da priušti.
Koliko je realno da ćemo moći da putujemo u svemir tokom našeg života? Kako bi to uopšte izgledalo?
Svemirski turizam nije nešto što tek treba da očekujemo u budućnosti. On već postoji, što je dokazano Denisom Titom. Od 2001. godine, nekoliko ljudi je otišlo u svemir kao turisti. Neki su jednostavno leteli u šatlu i kružili oko Zemlje neko vreme, dok su neki, poput Tita, zapravo kročili na Međunarodnu svemirsku stanicu. Realno gledano, svemirski turizam će verovatno izgledati slično u narednim decenijama, možda čak i u narednom veku. Turisti će verovatno leteti letelicama i kružiti oko Zemlje nekoliko puta, slično kao panoramske vožnje helikopterom na turističkim destinacijama. Međutim, postoji mogućnost da neko u budućnosti izgradi svemirsku stanicu posvećenu turizmu – svojevrsni svemirski hotel. Ako se to dogodi, turisti bi mogli provesti nekoliko dana u svemiru pre nego što se vrate kući. U daljoj budućnosti, svemirski turizam bi mogao uključivati i putovanja na druge nebeske objekte. Možda će jednog dana turisti moći da prošetaju površinom Meseca ili čak Marsa, ne razlikujući to mnogo od posete tropskim plažama. To bi se moglo desiti čak i pre nego što zapravo kolonizujemo neku planetu ili mesec, ali je verovatnije da bi ovakav vid svemirskog turizma postojao tek nakon toga. Ipak, imajte na umu da je sve ovo samo spekulacija i da bi za neke od ovih mogućnosti bilo potrebno mnogo, mnogo decenija pre nego što postanu uobičajene. Što se same izvodljivosti tiče, jasno je da je svemirski turizam poput onog koji je iskusio Denis Tito moguć i da će to ostati i u budućnosti. Nažalost, samo zato što je nešto moguće, ne znači da će biti lako dostupno običnim ljudima.
Svemirski turizam će biti dostupan – ali samo nekima
Nemojte pogrešno da shvatite – ne tvrdimo da svemirski turizam neće postojati u budućnosti. Mnogo kompanija već sada radi na njegovoj komercijalizaciji, uključujući SpaceX, Virgin Galactic i Blue Origin. Međutim, svemirski turizam će verovatno postojati na isti način kao i privatni avioni ili garaže pune luksuznih automobila – kao nešto što je dostupno samo bogatim i privilegovanim ljudima. To nije nužno zbog toga što bogataši žele da nam uskrate ovo iskustvo. Prosta činjenica je da je svemirsko putovanje veoma skupo. Trenutno je jedini izvodljiv način da ljudi dospeju u orbitu putem raketa, a to uopšte nije jeftino. Samo gorivo za rakete je skupo, ali tu su i mnogi drugi troškovi, uključujući izgradnju i održavanje letelica, plate i obuku posade, neophodne zalihe i još mnogo toga. Što je raketa teža, potrebno joj je više goriva da bi dostigla brzinu bekstva i ušla u orbitu, što znači da će letelice koje prevoze turiste u svemir verovatno prevoziti samo mali broj ljudi istovremeno. Mesta će biti vrlo ograničena, a kompanije koje nude svemirski turizam će, naravno, želeti da ostvare profit, što znači da će ogromni operativni troškovi biti prebačeni na klijente. Za suborbitalne letove, poput onih koje nudi Virgin Galactic, cena karte iznosi 450.000 dolara. Imajte na umu da suborbitalni letovi zapravo ne vode u pravi svemir – oni vas samo podižu veoma visoko u Zemljinu atmosferu. Dakle, pola miliona dolara samo da biste se približili svemiru. Za pravo iskustvo, cena je daleko viša – kompanija Axiom Space navodno naplaćuje oko 55 miliona dolara za nedelju dana boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Za 99% nas, ove cene su jednostavno nepristupačne. Svemirski turizam postoji sada i postojaće u budućnosti, ali njegova ogromna cena će sprečiti većinu ljudi da ga iskusi. Osim, naravno, ako se u budućnosti ne pronađe mnogo jeftiniji način za odlazak u orbitu.
Svemirski turizam bi mogao postati pristupačniji ako se razviju nove metode lansiranja
Dobra vest je da naučnici širom sveta razmišljaju o načinima kako da smanje troškove svemirskih letova. Loša vest je da nijedan od predloženih metoda još uvek nije izvodljiv, barem ne u bliskoj budućnosti. Male objekte, poput sićušnih satelita, moguće je relativno jeftino poslati u orbitu putem centrifuge, poput one koju koristi kompanija SpinLaunch, ali to ne može da pošalje ljude u svemir žive. Svemirski liftovi su takođe predmet interesovanja već decenijama i, ako zanemarimo neverovatno visoku cenu njihove izgradnje, oni bi učinili svemirska putovanja mnogo pristupačnijim za širu populaciju. Nažalost, osim ako ne dođe do velikog napretka u nauci o materijalima, čovečanstvo još uvek nema dovoljno čvrst materijal koji bi mogao da podrži tako ambicioznu strukturu.
Naravno, postoje i drugi načini da se smanje troškovi svemirskih letova. SpaceX-ove višekratne rakete su veliki korak napred u smanjenju troškova, jer se nova letelica ne mora praviti za svaki pojedinačni let. Veće rakete sa većim korisnim teretom mogle bi dodatno sniziti cenu po lansiranju, jer bi mogle prevoziti više ljudi i opreme u svemir odjednom.
Ipak, dok god čovečanstvo ne pronađe mnogo jeftiniju alternativu za raketno gorivo, a da ne spominjemo troškove obuke astronauta, svemirski turizam će verovatno ostati preskup za prosečnu osobu. Ali, ko zna – možda ćemo jednog dana moći da lansiramo letelice pomoću magnetne akceleracije ili neko pronađe način da sintetizuje mnogo jeftinije gorivo.
Za sada, nažalost, obični ljudi poput nas verovatno neće putovati svemirom na godišnje odmore u skorije vreme. Osim ako ne osvojite na lutriji – a čak ni tada možda nećete imati dovoljno da pokrijete troškove svemirske ture.
Iako možda nećemo moći da napustimo Zemljinu orbitu lično, još uvek postoje mnogi načini da se povežemo sa beskrajnim prostranstvom svemira. Uz odgovarajuću opremu i malo znanja o posmatranju zvezda, barem možemo uživati u lepoti svemira iz udobnosti naše planete.
Izvor: Howtogeek
