Da li nejednakost utiče na ekonomski rast?
Ekonomisti se uglavnom bave brojkama, a ne ljudskim sudbinama. Međutim, čini se da se poslednjih godina taj stav menja, budući da je upravo Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio na sve veću nejednakost i loše posledice koje ona donosi.
„Kada nejednakost primanja poraste, privredni rast pada”, piše u studiji industijskog kluba OECD. Do sličnog zaključka je došao i MMF: „Kada udeo najbogatijih 20 odsto stanovnika u dohotku poraste, privredni rast pada”. Istraživači OECD-a prenose da je rast u poslednjih 25 godina smanjen za 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Primera radi, gubitak je u Nemačkoj, kako prenosi berlinski istraživački institut DIW, iznosio 40 milijardi evra godišnje.
Reakcije na ovakve analize su različite. Zagovornici preraspodele dobara su se ponadali da će ovakve analize i zaključci nešto promeniti, budući da konačno postoji dokaz da borba protiv nejednakosti nije samo moralna i politička zapovest, već je i da je ekonomski opravdana. Neki stručnjaci su odmah počeli kritikovati izveštaj, metode studije, podatke, kao i vreme uzeto u obzir u istraživanju. „Kada bi to bilo tako, onda bi svi razumni ljudi bili za preraspodelu”, kaže Holger Stichnoth, vođa istraživačke grupe Međunarodna analiza preraspodele u Centru za evropsko ekonomsko istraživanje (ZEW) u Mannheimu. Prema njegovim rečima, to bi bilo suviše lepo da bi bilo istinito. „Na kraju i dalje nije jasno postoji li pozitivna, negativna ili bilo kakva veza između nejednakosti i privrednog rasta”, kaže Stichnoth. On pojašnjava kako nema veze koja bi se mogla smatrati kauzalnom.
Međutim, rasprava još nije završena. Stručnjaci MMF-a su malo precizirali svoje rezultate, predstavili ranije rezultate i pokušali odrediti tačku na kojoj se nejednakost počinje negativno odražavati na rast. Neke nalaze ne poriče nijedan ekonomista. Na primer, činjenicu da porodice sa manjim primanjima manje investiraju u obrazovanje, i tako imaju još manje šanse na tržištu rada. Nema sumnje ni da se nejednakost povećala u većini zemalja. Za MMF je to „jedan od najvećih izazova našeg doba”. OECD podseća da u njegovih 35 zemalja članica u poslednjih 30 godina jaz između bogatih i siromašnih nikada nije bio veći. „Nejednakost je, kada je reč o dohotku, porasla u svim svetskim regijama”, piše u Svetskom izveštaju o nejednakosti. Ipak, Holger Stichnoth smatra da nije sve tako crno kao što izgleda. „Globalno stanje se u poslednjih 30 godina poboljšalo u zemljama koje su ranije bile vrlo siromašne. Oni koji su najviše profitirali od razvoja situacije su oni sasvim bogati, zatim srednji sloj u Kini i ostalim zemljama Azije”, rekao je Stichnoth.
Među najvećim gubitnicima globalizacije su srednji i niži sloj u Evropi i SAD-u. Globalno gledano moguće je da oni imaju pristojne prihode, ali njihove plate nisu porasle, kako to pokazuje Svetski izveštaj o nejednakosti. Druge studije čak pokazuju da se primanja srednjeg i nižeg sloja smanjuju. Ostaje otvoreno pitanje koliko vlade mogu da učine ne bi li se suprotstavile ovom trendu. Razlog za to je što u državnim proračunima nema novca. Gotovo sve zemlje su osamdesetih godina privatizovale velike delove svog državnog vlasništva. „Zemlje su postale bogatije, ali vlade su siromašnije”, piše u Svetskom izveštaju o nejednakosti, a to, kako se ističe, smanjuje manevarski prostor u borbi protiv sve većeg jaza između bogatih i siromašnih.
Izvor: Deutsche Welle
