Da sadržaj bude u formi

Svaki internet sajt na svetu ima tri ista elementa: sadržaj, dizajn i tehnologiju koja ga pokreće. Najbitniji sastojak svakako je sadržaj, jer od njega zavise i zahtevi za ostala dva elementa.

Pre nego što se upustite u avanturu kreiranja sadržaja za internet sajt, morate da razrešite neka konceptualna pitanja, veoma bitna i za sadržaj i za dizajn i za programiranje sajta. Najpre definišite koja je namena sajta i kojoj se ciljnoj grupi posetilaca obraća. Da li je to prodajni, informativni, edukativni ili promotivni sajt i kako izgleda njegov „idealni posetilac“  starost, navike, potrebe, obrazovanje, interesovanja… Odlučite i šta (ne) želite da se pojavi na sajtu, jer nije uvek pametno da se sve javno objavljuje. Razmislite i kako da se sav željeni sadržaj rasporedi na sajtu, to jest kako će izgledati struktura sajta, podeljena po odeljcima, web stranama i nivoima navigacije.

Osmislite i na šta bi posetioci trebalo „da kliknu da bi bilo vajde“ ili, lepše rečeno, definišite CTA (Call to action) i koju akciju on inicira. Sagledajte i kako sve to treba da izgleda i funkcioniše, to jest nabrojte sve potrebne funkcionalnosti sajta, kao zahtev za dizajnere i programere. I veoma bitan detalj  kako će glasiti internet adresa vašeg sajta, da li vam treba jedan ili više domena i da li su to nacionalni domeni (kao što je .RS) ili generički (tzv. međunarodni domeni) ili i jedni i drugi.

Faze rada na internet sadržaju

Priprema tekstova za sajt odvija se u tri faze: pre pisanja, tokom rada na tekstu i finalna obrada. Pre nego što se krene u pisanje tekstova, potrebno je da se obavi istraživanje ciljnih grupa, konkurencije i internet trendova. Preko ključnih reči posetioci dolaze na vaš sajt, a SEO optimizacija počinje SEO istraživanjem ključnih reči, gde je, osim vlastitog znanja i dosetljivosti, najbolji izvor zapravo konkurencija na Internetu.

Tokom rada na tekstu sajta, najbitnija veština jeste SEO copywriting, o kojoj će kasnije biti više reči. Autor teksta sajta treba da prikupi i obradi sve postojeće tekstove, uz njihovu obaveznu redakturu i prilagođavanje za objavljivanje na Internetu, jer forma, dužina i stil tekstova na sajtu nisu isti kao u fizičkom svetu. Narvno, uvek se ispostavi da postoji i potreba za novim tekstovima koji nedostaju da bi sadržaj sajta bio potpun.

Finalna obrada teksta sajta podrazumeva i SEO analizu i reviziju tekstova, pri čemu treba voditi računa o tome da se tekstovi ipak pišu za ljude, a ne za SEO mašineriju. Jedini pravi, profesionalni pristup uključuje redakturu, lekturu i korekturu celokupnog teksta jer je nepismenost na Internetu nedopustiva za ozbiljne kompanije i organizacije, kao i pojedince koji brinu o svom identitetu. Kada se usvoji finalni tekst sajta na srpskom jeziku, tek ga onda treba prevoditi na druge jezike, jer su parcijalne višejezičke dorade i ispravke prilično nezgodne i otvaraju mogućnost za greške i propuste. A uobičajen propust pri prevođenju sajtova jeste ostavljanje neprevedenih sistemskih poruka koje CMS sajta prikazuje u radu.

Vrste internet sadržaja

Osnovni tekstovi na sajtu mogu da se podele na one „dugotrajne“ i „stalno sveže“ tekstove, kao i tekstualne fajlove i mnoštvo pomoćnih kratkih tekstova. Dugotrajni su oni tekstovi koji se retko menjaju, kao što su informacije na osnovnim web stranama sajta, za razliku od stalno svežih tekstova u odeljku s vestima, blog postovima, tekstovima o trenutnim akcijama… Tekstualni fajlovi mogu biti razne vrste dokumenata, u Word ili PDF obliku. Pomoćni tekstovi su oni manje vidljivi ili nevidljivi tehnički tekstovi koji obuhvataju razne vrste tagovanja i „tehnikalije“ kao što su delovi navigacije, sistemske poruke i drugo. I sve ovo daje sliku o profesionalnosti kreatora sajta.

Tekstovi nikad nisu bili jedini sadržaj sajtova i svakog dana pojavljuju se novi oblici sadržaja za privlačenje posetilaca. Sve je počelo sa iIustracijama na sajtu u obliku fotografija, grafikona, tabela, mapa… Od tada, ostali sadržaji na sajtovima imali su nekoliko generacija razvoja. Najpre je bila multimedija, kroz audio i video zapise, animacije i prezentacije. Potom je došlo doba posebno oblikovanih sadržaja samo za Internet, kao što su infografici i e‑publikacije. Sledeća faza razvoja bili su personalizovani sadržaji, generisani po želji korisnika ili na osnovu podataka prikupljenih o nijma. Trenutno smo u eri interaktivnih sadržaja, sa brojnim web aplikacijama u vidu testova, takmičenja, igrica…

Veštine kreiranja internet sadržaja

Kao i u svakom poslu, i tajne zanata uspešnog kreiranja internet sadržaja ne uče se preko noći. Ključna veština svakako je SEO copywriting, kao primenjena spisateljska disciplina kojom se kreiraju osnovni tekstovi na sajtu, što obuhvata ključne reči u tekstu, naslovima, podnaslovima, linkovanim delovima… Međutim, tu su i „nevidljivi“ tekstovi, u vidu metatagova bitnih za SEO i tagovanje fotografija, audio, video i ostalog sadržaja. Pravi SEO copywriter nikada ne zaboravlja i na mnogo malih „tehničkih“ tekstova, kao što su oni u navigaciji na sajtu, URL‑ovi web strana ili nazivi fajlova.

Za kreiranje kvalitetnih internet sadržaja neophodni su kreativnost, originalnost, analitički duh, zdrava logika i, ono što je posebno važno  preciznost, jer Internet prosto ne trpi rasplinutost. Naravno, složen sistem u stalnom razvoju, kakav je Internet, zahteva i posebnu posvećenost, uporan rad, želju za učenjem novih stvari, široko lično obrazovanje, ali i upućenost u temu za koju se kreira sadržaj i prilično razumevanje Interneta kao sveopšteg medija.

Kreator internet sadržaja uvek treba da vodi računa o tome kako treba da privuče pažnju posetilaca sajta, tako što će osmisliti dobre naslove, a već u uvodnom pasusu nagovestiti zaključak. Zbog preglednosti sadražaja na sajtu, veoma je bitno tzv. tačkasto pisanje, koje uključuje pregledne liste i nabrajanja, odvajanja podnaslovima i međunaslovima. Podsticanje posetilaca na akciju, preko CTA „dugmića“ i odvođenje posetilaca na tzv. landing strane presudno je za uspeh sajta, bez obzira na njegovu namenu. Ekonomija jezika pri pisanju za Internet podrazumeva izbegavanje viška reči jer danas niko nema viška vremena, što u praksi znači da ne pišete predugačke, ali ni prekratke tekstove jer oni ne smeju ostati nedorečeni. I ne zaboravite  obavezno je poštovanje SEO preporuka za broj karaktera u naslovima, opisima, linkovima…

Saveti za kvalitetan nastup na Internetu

Tokom edukativnog programa Pitajte.RS u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), premijerno održanog 2. maja na Kopaoniku, Lazar Bošković, kreativni direktor agencije AgitPROP, održao je predavanje na temu Da sadržaj bude u formi i moderisao blok Kako da kreirate internet sadržaj. Na sajtu www.pitajte.rs postavljene su PowerPoint prezentacije i video‑snimci predavanja koje je održalo 12 internet profesionalaca. Video‑zapisi svih predavanja nalaze se i na www.youtube.com/rnidsonline.

Lazar Bošković

(Objavljeno u Časopisu PC#224)