Deljenje WiFi-ja na Windowsu 10
Kod kuće koristimo Internet uglavnom preko bežičnog rutera, a onda se taj pristup LAN ili WiFi konekcijama deli između stonih i prenosivih računara, pametnih telefona, kao i sve brojnijih zabavnih i multimedijalnih uređaja. Obično su sasvim dovoljni ruteri koje dobijamo na korišćenje od provajdera s kojim potpisujemo ugovor. Samo retki uređaji, na primer VoIP telefonske centrale koje su aktivne i kada su računari isključeni, ponekad zahtevaju nešto egzotičniju mrežnu opremu.
Kućni širokopojasni Internet nema baš veliku konkurenciju jer je po protoku neograničen, a uz to i dovoljno brz za višestruke zahtevne konekcije. Zato i podešavamo svoje mobilne telefone da u prisustvu WiFi veze prekidaju svoje mobilne konekcije i štede obično ograničene i skupe protoke podataka. Na poslu situacija nije baš uvek tako sjajna jer nas tamo očekuju mrežne konekcije sa brojnim sigurnosnim ograničenjima kao što su proxy i firewall restrikcije na koje obično nemamo uticaj, a uz to, najčešće nemamo ni bežičnu vezu za svoje telefone koji ostaju prepušteni mobilnoj mreži. Situacija se drastično menja kada nismo ni kod kuće ni na poslu. Recimo da imamo laptop i mobilni telefon, a otvorene WiFi veze nema ni na vidiku. U toj situaciji mobilni priskače u pomoć jer može da podeli svoju 3G (ili još bolje 4G) konekciju s laptopom pomoću tethering & hotspot opcije. U Android okruženju to je obično pod Settings / More… / Tethering & portable hotspot / Portable Wi‑Fi hotspot.
Mobilni telefoni imaju problem s baterijom kada duže vreme rade u hotspot režimu, mada ni običan WiFi nije baš mnogo milostiv prema uvek gladnim baterijama. Ukoliko se pojavi potreba da se više uređaja poveže na WiFi, onda je najbolje rešenje da u pomoć priskoči laptop, po mogućnosti priključen na punjač. U situaciji da laptop možete da priključite na širokopojasni Internet, potrebno je samo da ga prebacite u hotspot režim rada. To može da se postigne i na nivou operativnog sistema, pri čemu je u komandnom prozoru potrebno pokrenuti niz komandi. O takvom pristupu pisali smo ranije, a sada ćemo vas uputiti na još jednostavnije rešenje, koje je i dalje besplatno.
Posetite sajt virtualrouter.codeplex.com (ili skraćeno bit.ly/1zo1IQJ) i odatle preuzmete jednostavan program Virtual Router Manager 1.0 koji će vam pomoći da kroz četiri polja jednog prozora podesite deljenje postojeće konekcije i definišete sigurnosne hotspot parametre. Virtual Router će postojeći Wi‑Fi adapter podeliti na dva virtuelna uređaja: stari će ostati raspoloživ za primanje signala, a novi, koji deli resurse sa starim, biće naš virtuelni hotspot raspoloživ da dalje deli Internet sa ostalim uređajima.
Nakon zadavanja mrežnog SSID imena i zaštitne šifre, prelazimo na padajuću listu za izbor matične konekcije preko koje dobijamo Internet koji delimo. U slučaju da odaberemo neku Wireless konekciju na koju smo se priključili, a recimo ima slab signal za pojedine od kućnih uređaja, Virtual Router može da se koristi i kao repeater, tj. uređaj koji pojačava granični signal i širi ga po bližoj okolini. Svaka konekcija biće po automatizmu zaštićena WPA2 enkripcijom, što je sistemski standard koji poštuje Microsoft Windows 7 i sve novije verzije.
Kada jednom konfigurišete i pokrenete Virtual Router, možete slobodno i da isključite konzolu menadžera. Hotspot će ostati i dalje aktivan, sve dok ne startujete ponovo Virtual Router Manager i eksplicitno ga ne zaustavite klikom na Stop Virtual Router. Ovo je posledica činjenice da Virtual Router samo pojednostavljuje konfigurisanje i u stvari koristi funkcionalnosti koje su već omogućene na nivou operativnog sistema. Za svaku od uspostavljenih bežičnih konekcija koje se prikače na vaš hotspot možete da vidite ime hosta, IP i MAC adresu, tako da imate dodatni uvid u to šta je priključeno. Ove informacije mogu da vam pomognu da vidite jesu li svi vaši uređaji korektno priključeni, ali i da proverite ima li u bližem komšiluku nezvanih gostiju. Tako da možete da se opustite i kažete: „Za svakog gosta, 3 MB dosta!“
Ladislav Struharik
