Digitalna besmrtnost kao virtuelni produžetak života

Možda zvuči kao deo zapleta nekog naučno-fantastičnog filma, ali stručnjaci tvrde da će otpremanje mape nervnog sistema pojedinca na neki uređaj, a u cilju sticanja besmrtnosti, uskoro biti moguće. Profesor Brian Cox je, tako, u nedavnom intervjuu rekao da bi tehnika, poznatija kao „tehnološka jedinstvenost“, mogla da postane dostupna pre nego što to očekujemo. Cox je tom prilikom dodao da ne vidi razlog zbog kojeg ljudska inteligencija ne bi mogla da se simulira uz pomoć kompjutera, ali nije precizirao kada bi to tačno moglo da se dogodi.

U razgovoru sa novinarima portala The Sun Online, Cox je govorio o stapanju ljudskih bića sa mašinama, te naznačio da je, prema kvantnoj fizici – što je njegova uža specijalnost – prava veštačka inteligencija u potpunosti moguća. Tako je “tehnološka jedinstvenost” tehnika za koju stručnjaci veruju da će u budućnosti moći da se koristi kako bi se nečija mapa nervnog sistema konvertovala u digitalne podatke, te otpremila na kompjuter koji bi morao da ima neuporedivo jači sistem od onih koje danas poznajemo. Taj proces bi korisnicima dozvolio da nastave da postoje u svetu neverovatnih virtuelnih mogućnosti, te tako dostignu besmrtnost.

Cox nije usamljen u ovom verovanju, te je Ray Kurzweil, direktor odseka za inžinjering u kompaniji Google, predvideo da će u narednih 30 godina ljudima postati moguće da svoje umove otpremaju na kompjuterske mašine i tako postignu digitalnu besmrtnost. Tome je dodao i tvrdnju da će do 2100. biti moguće da se biološki delovi tela zamene mehaničkim, te time značajno produži životni vek.

Profesor Richard Jones je na istu temu govorio u nedavnom članku za The Conversation, te rekao da bi za kreiranje digitalnog duplikata nečijeg uma bilo neophodno da se mapiraju sve veze unutar njega, što je daleko od mogućnosti koje nauka trenutno ima. Čak i kada bi bilo moguće da se napravi dijagram veza unutar moždanog sistema nekog živog oragnizma, to ne bi bilo dovoljno da se razume kako isti funkcioniše. Za takvo razumevanje neophodno je da se utvrdi kako se neuroni međusobno povezuju, što zahteva razumevanje detalja na molekularnom nivou. On je dodao da naučnici trenutno ne znaju koliko tačno ima molekula u mozgu, te koliko njih je vitalno za pravilno funkcionisanje, te rekao da će, ma koji broj da je u pitanju, biti veoma teško replikovati ih u okviru nekog kompjutera. Na kraju je zaključio da će simulacija nervnog sistema u okviru kompjuterskih mašina biti moguća samo ukoliko naučnicima bude pošlo za rukom da digitalne i logičke operacije izdvoje iz haosa koji se satoji od detalja na molekularnom nivou.

Izvor: Tech Universe